Lokalna vlast je odlučna da nagomilane probleme u poslovanju JP “Gradska toplana” reši sklapanjem dugoročnog ugovora o javno-privatnom partnerstvu.
Prema rečima gradonačelnika Ivana Manojlovića radi se o poduhvatu koji nosi minimalan rizik po grad, uz potpuno prebacivanje investicionog tereta na privatnog partnera.
„Privatni partner treba o svom trošku da obezbedi svu neophodnu opremu, što se za 2026. godinu procenjuje na oko 10 miliona evra. Grad Kruševac učestvuje sa 0 dinara. Dakle, nema izdvajanja sredstava iz budžeta. Partner ne ulazi u imovinu Gradske toplane, već obezbeđuje toplu vodu kao energent za distribuciju. Naš rizik je nula, naša ulaganja su nula,“ kazao je Manojlović na konferenciji za medije.
Po Manojlovićevim rečima u slučaju povlačenja partnera, celokupna imovina od 10 miliona evra prelazi u vlasništvo Grada. Inače, predviđeno je da ugovor o javno-privatnom partnerstvu traje 30 godina a da njegova ukupna vrednost bude 210.000.000 evra.
Šta je javno-privatno partnerstvo? U suštini to je dugoročni ugovor između javne strane i privatne strane radi razvoja i/ili upravljanja javnom imovinom ili uslugom.
Ključne karakteristike JPP-a su podela rizika i odgovornosti, dugoročna priroda – ugovori se obično potpisuju na duži vremenski period (često 10+ godina) i naknada povezana sa učinkom. Naknada privatnom partneru često je vezana za ostvarene rezultate i performanse.
Stručnjaci ističu da su dobre strane JPP poboljšanje efikanosti, rasterećenje budžeta, brža realizacija projekata, bolje upravljanje rizikom i garancija kvaliteta.
Međutim, javno-privatno partnerstvo ima i čitav niz loših strana. Loše struktuirani ugovori mogu dovesti do kršenja obaveza ili lošeg kvaliteta usluga. Takođe, postoji rizik da fokus na profit privatnog partnera ugrozi dostupnost i kvalitet javnih dobara, posebno za siromašnije slojeve.
Neke analize ukazuju na nedostatak jasnih dokaza o dugoročnoj koristi JPP-a u odnosu na druge metode finansiranja. Dugoročni ugovori obavezuju lokalnu samoupravu na duži period, bez fleksibilnosti a proces pripreme, tendera i nadzora JPP projekata je često skup i dugotrajan.
Kada je reč o Gradu Kruševcu on već ima ugovore o javno-privatnom partnerstvu. Radi se o ugovorima sa dve firme koji se odnose na modernizaciju javnog osvetljenja koji su potpisani na period od 15 godina. Na osnovu ugovora o javno-privatnom partnerstvu za vršenje usluga rekonstrukcije i modernizacije sistema javnog osvetljenja primenom mera uštede energije sa led tehnologijom Grad Kruševac će ove godine isplatitit Društvu posebne namene Led KŠ doo Beograd 288.458 evra a Gradskom osvetljenju Kruševac doo Beograd – Stari grad 418.247 evra.
Pre devet godina, 2016. godine, bio je u izgledu projekat javno-privatnog partnerstva sa italijanskom firmom “Building Energy”. Ovaj projekat je predviđao izgradnju bioenergane koja je trebalo da poveže Gradsku toplanu sa toplovodom, koristeći biomasu za proizvodnju toplotne energije. Projekat, međutim, nikada nije realizovan.
Model javno-privatnog partnerstva koristi se i za JP “Apotekarska ustanova” a 2020. godine Grad Kruševac je raspisao poziv i za finansiranje, redovno, urgentno održavanje i rehabilitacija opštinskih i nekategorisanih puteva i ulica.
Insistiranje predstavnika lokalne vlasti na javno-privatnom partnerstvu nameće i neka pitanja na koja građani nemaju odgovore. Pre svega, da li će neko snositi odgovornost, krivičnu al ii političku, zbog toga što je jedno javno preduzeće, u ovom slučaju “Gradska toplana”, dovedeneo u tako loše stanje? Ko je za to odgovoran?
Drugo, takođe važno, pitanje je koja je svrha postojanja javnih preduzeća ukoliko nisu u stanju da budu samoodrživa? Da služe za zapošljavanje partijskih kadrova? I da li neko namerno loše upravlja javnim preduzećima i poslovima kako bi se sutradan kao “spasioci” pojavljivali razni konzorcijumi? Da li ćemo uskoro imati javno-privatno partnerstvo za iznošenje smeća, vodovod i kanalizaciju, kompleks bazena…?
Comments are closed.