Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja omogućava svim građanima da imaju uvid u rad javnih institucija koje se finansiraju njihovim novcem. Ovaj Zakon omogućio je da saznamo mnoge činjenice od javnog interesa koje bi ostale sakrivene od očiju javnosti.
Nacrt koji je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave predstavilo javnosti i koji je bio predment javne rasprave, sadrži određene odredbe koje ozbiljno prete da ugroze dostignuti nivo prava građana da imaju uvid u rad državnih organa.
I zato je grupa organizacija civilnog društva (Beogradski centar za bezbednosnu politiku, CRTA, Pravni skener, Građanske incijative, Slavko Ćuruvija Fondacija, Transparentnost Srbija, BIRN, Partneri Srbija i Fondacija za otvoreno društvo Srbija ) pokrenula incijativu za odbranu prava javnosti da zna. Incijativi se pridružilo još 80 organizacija, medijskih udruženja i medija.
Vreme za javnu raspravu je isteklo.
Ovo su ključne promene koje je tražilo 1.119 ljudi.
Nastavljamo borbu za odbranu prava javnosti da zna.
OVE ODREDBE MORAJU DA SE BRIŠU IZ PREDLOGA NACRTA ZAKONA
Izuzimanje preduzeća koja raspolažu javnom imovinom od prava javnosti da zna
Pod organima vlasti neće se smatrati društva kapitala „koja posluju na tržištu u skladu sa propisima o privrednim društvima“, čak ni kada je država član ili akcionar takvog preduzeća što je bio slučaj do sada. Na taj način građani neće imati mogućnost da sagledaju racionalnost korišćenja javnih sredstava i rada predstavnika države u takvim preduzećima.
Protiv rešenja poverenika organ vlasti može da pokrene upravni spor
Ovakvo rešenje omogućilo bi organima vlasti da ne pruže tražiocu informacije do okončanja spora. Budući da je čekanje na dokumente i inače predugo, uvođenje mogućnosti da se ono prolongira za najmanje nekoliko meseci, predstavljalo bi ozbiljan atak na ostvarivanje prava na pristup informacijama.
OVE ODREDBE MORAJU DA SE NAĐU U PREDLOGU NACRTA ZAKONA
Obaveza vlade je da dva puta godišnje podnosi izveštaj narodnoj skupštini o zahtevima za pomoć u postupku izvršenja rešenja poverenika
Odsustvo angažovanja Vlade dovodi do direktnog kršenja ustavom i zakonom zagarantovanog prava na slobodan pristup informacijama zbog toga što određeni broj zahteva nikada nije rešen.
Više novčane kazne i prinudna naplata kada organ odbija da dostavi informacije i plati kaznu
Pravo na slobodan pristup informacijama ostvaruje se teško bez podnošenja žalbe i angažovanja Poverenika. Trenutno stanje je neodrživo i zato je potrebno ustanoviti adekvatan mehanizam za izvršenje zakona u slučajevima kada organi javne vlasti gotovo svesno ne žele da postupaju po odredbama zakona.
Comments are closed.