KAKO RAZLIČITE GENERACIJE GLEDAJU NA RAZVOJ TEHNOLOGIJE?: Od prilagođavanja do dominacije

Razlike u načinu na koji različite generacije koriste tehnologiju postale su vrlo uočljive usled brzog napretka u tehnološkim dostignućima.

Različite  imaju potpuno različite pristupe, potrebe i stavove prema modernoj tehnologiji. Dok mlađi odrastaju sa “pametnim uređajima” i društvenim mrežama, stariji se polako prilagođavaju digitalnom svetu.

Generacija tzv “Baby Boomera”, koji su rođeni od kraja 1940-ih do sredine 1960-ih, bila je svedok razvoja tehnologije koja je nekada bila mnogo jednostavnija od današnje. Prvi televizori, najpre crno-beli, a kasnije i u boji, zajedno sa radijom, novinama  i fiksnim telefonima, bili su njihovi glavni izvori informacija i zabave. Sve promene su za njih predstavljale veliki korak, jer su sve doživljavali po prvi put. Zato se teško adaptiraju na moderne tehnologije i uređaje.

“Imam stari televizor i on mi je sasvim dobar. Imam i karticu za podizanje para iz banke ali više volim da odem na šalter. Ako je gužva dam ćerki karticu pa ona podigne novac sa bankomata. Imam i mobilni ali ga retko koristim. Obično za javljanje kada me neko pozove. Nemam te profile na Fejsbuku i šta ti ja znam. Šta će mi to?”, priča penzionerka Mirjana Milutinović (72).

Generacija X i Milenijalci obično se svrstavaju u srednju generaciju koja je odrasla bez interneta, ali je ipak  doživela prelazak sa analognog na digitalno. Generacija X je tokom svog života naučila da koristi tehnologiju, dok su Milenijalci odrasli s njom i lako se prilagodili njenom brzom razvoju. Generacija X teži praktičnoj i funkcionalnoj upotrebi tehnologije, dok Milenijalci koriste tehnologiju u svim aspektima života, od posla do zabave i društvenih interakcija.

“Prvi put sam seo za kompjuter u 28. godini života. Učio sam od prijatelja kako da koristim programe – Word, Excell…Onda je došao Internet, prvo na dial-up…Prošao sam čitav ciklus mada mi sada sve deluje pomalo ubrzano i prenaporno. Promene su suviše česte. Ipak, sam ja neko ko je odrastao uz dva televizijska programa i fiksni telefon”, objašnjava Siniša (48).

Generacija Z, rođena od kraja 1990-ih do ranih 2010-ih, odrasla je s “pametnim telefonima”, računarima i raznim oblicima zabave.  Za njih nije bilo potrebe da razmišljaju o tome kako da se zabave, jer su imali širok spektar opcija. Novi tehnološki trendovi za njih su na neki način normalni i očekivani, za razliku od prethodnih generacija kod kojih bi i najmanja promena bila nešto nepoznato; oni se ne boje promena.

Da li tehnologija predstavlja izazov ili olakšanje za starije generacije?

Za starije generacije, tehnologija može biti mač sa dve oštrice. S jedne strane im olakšava život, ali s druge može biti razlog frustracije. Online plaćanja, naručivanja, mreže za komuniikaciju ( Viber, WhatsApp) mogu biti veoma korisna za stariju generaciju, ali mnogima nedostaje tehnička pismenost da ih u potpunosti iskoriste. Strah od prevara i nepoverenje prema novim platformama dodatno otežavaju prilagođavanje. Međutim, kada uđu u svet tehnologije, njima je to interesantno i predstavlja drugu dimenziju za njih.

Sa jedne strane imamoZoricu a sa druge Stojanku (71). Iako su isto godište, njih dve imaju potpuno različit odnos prema tehnologiji. Zorica koristi telefon “sa dugmićima”, gleda televizor i čita štampu. Nije zainteresovana za ništa više od toga i ima gard prema tehnologiji. Nasuprot  tome imamo Stojanku, koja jedva čeka da joj dođu unuci da ih pita “kako ovo, kako ono”. Sve je interesuje, redovno ih zove na video poziv i ne staje dok se ne jave, ima Facebook i prati se sa drugaricama. Novine čita online, voli mimove i redovno ih šalje.

,,Ponekad se pitam kako su ljudi ranije uopšte funkcionisali bez interneta, pametnih telefona i svih ovih aplikacija koje nam danas olakšavaju život? Gledam stare telefone – one sa okruglim brojčanikom – i stvarno mi nije jasno kako su ljudi imali strpljenja da čekaju dok se broj okrene i vrati nazad pre nego što mogu da biraju sledeći. A tek poruke? Zamislite da morate da pišete SMS sa ograničenim brojem karaktera, bez emodžija. Danas, ako nešto ne znam, samo ukucam u Google  i za par sekundi  imam odgovor.

Sećam se kada mi je deda pokazivao svoj prvi računar – ogroman, spor i sa nekim čudnim crno-zelenim ekranom. Ali, moram priznati, postoji neka čudna nostalgija kada vidim stare uređaje. Možda nije bila brza i pametna kao danas, ali nosila je neku posebnu vrednost. Ljudi su više komunicirali uživo, nisu bili opsednuti ekranima i možda su cenili trenutke više nego mi danas. Možda starija tehnologija nije bila praktičnija, ali je na neki način “imala dušu.’’-govori Nađa (19) o svom odnosu prema digitalizaciji.

Da li su moderni uređaji sluge ili gospodari?

Generacije koje su bile tinejdžeri kada se tehnologija drastično razvila morali su da se naviknu, hteli oni to ili ne. Skoro svaki posao zahteva makar osnovna znanja. Mišljenja su podeljena, neki smatraju da je to najbolja stvar koja se dogodila čovečanstvu, dok sa druge strane ima i onih koji više vole jednostavnost.

,,Možda bi smo i mi, s vremena na vreme, mogli da se vratimo osnovama. Makar da probamo kako je to bilo živeti bez stalne povezanosti i brzih rešenja. Ko zna, možda bi smo naučili da cenimo neke stvari koje sa da uzimamo zdravo za gotovo. ‘’ smatra  Jelena (44).

Pored  svih dobrih stvari koje je tehnologija donela, ne smemo zaboraviti ni one loše. Pre svega je značajno uticala na porodične odnose. Ranije su roditelji bili uzor, na njih su se deca  ugledala. Sada, sa invazijom influnsera i jutjubera, to se promenilo. Društvene mreže stvaraju nerealne stadndarde, sve se brže živi, retko ko ima vremena.

,,Ranije se za stolom pričalo, dok se sada u slučaju da se i dalje jede zajedno, uglavnom gleda u telefon. Nema više topline porodice i retki su moment kada se to oseća. Za mlađe generacije to nije čudno, oni ne znaju za drugačije. Sada deca da bi jela moraju da imaju telefon ispred sebe kao zanimaciju”, dodaje Jelena.

Iako  može da bude most koji spaja, moderna tehnologija omogućila je ljudima da se povežu i sa drugim krajevima sveta. Ipak, ključ je u ravnoteži jer  tehnologiju treba kroistiti  za jačanje odnosa  a ne za njihovu zamenu.

Ilustracije: AI