Dečaci u Kruševcu počinju da konzumiraju alkohol već sa 12 godina a godinu ili dve kasnije obično dožive i prvo pijanstvo.
Jedna mlada osoba (identitet poznat redakciji) je za naš portal otvoreno pričala o svom iskustvu sa alkoholom.
„Krenuo sam da aktivno konzumiram alkohol od prve godine srednje i sada pijem između četiri i pet dana nedeljno. Sve je krenulo jednim benignim razlogom. Pozvao sam jednu devojku prema kojoj sam imao osećanja na piće i druženje – odbila me je. Tada sam „patio“ tako što sam odlučio da popijem petnaest votki i od tada sam samo nastavio sa pićem.
Što se tiče društva, jednim delom sam nastavio da pijem i zbog njih. Imali smo neku vrstu tradicije – kada je neko od nas u bedaku, mi u to ime kolektivno „preboljevamo“ to alkoholom. Delimično je zbog njih, ali isto tako sam se i ja osećao utučeno, pa je to jedan od glavnih razloga mom pribegavanju piću“, priča naš sagovornik i nastavlja.
„Moja utučenost dopirala je od kombinacije svega, porodičnih problema i nekih drugih stvari. Alkohol mi je tu pomagao da se osećam koliko – toliko lakše. Svojim roditeljima nisam odmah rekao da aktivno koristim alkohol, ali su me videli kući pijanog u jednom trenutku. Bio sam druga godina srednje i odreagovali su izuzetno burno. Inače, pri mom vaspitanju, nisu bili strogi, ali ipak to je bio slučaj koji se izdvajao.
Vikali su na mene, prozivali su me i pričali kako ću postati ulični klošar i kako mi alkohol uopšte nije potreban u životu. Od tog trenutka nisam pio narednih šest meseci, a onda sam postepeno vraćao tu naviku. Kasnije su roditelji to nekako prihvatili i sami su sebi stavili do znanja da to dolazi i prolazi sa godinama.
Prijatelji mi ne ukazuju da preterujem sa pićem, ali zato mi pomažu i brinu o meni, vraćaju me kući kada nisam u stanju da to sam obavim. Zahvalan sam im na tome, iako nekad mislim da je ta njihova briga nepotrebna“.
Ovaj mladić tvrdi da korišćenje alkohola utiče na njegovo fizičko stanje, da gubi koordinaciju i postaje „smotaniji“.
„U neku ruku mi pomaže da sagledam stvari iz neke druge perspektive. Kada pijem u društvu, onda ima neki pozitivan uticaj, osećam se srećnije. Mada alkohol na svakog deluje drugačije, a uticaj koji se vrši na meni zavisi od mojih prethodnih osećanja.
Ako sam pre pića bio tužan, alkohol me dovede u neko deprimirano stanje. Ako sam bio srećan, samo povećava intenzitet te sreće. Svestan sam da i, pored svesti, alkohol menja i moje psihofizičko stanje. Imao sam problema sa bubrezima, bio sam već dva puta u Hitnoj i mislim da niko to ne treba dostići.
Mislim da svako treba da prođe kroz tu fazu, ali u svemu treba imati mere i granice. Osoba treba uvek da bude u stanju da se samostalno vrati kući, da je svesna stvari i dešavanja oko sebe i da ne pravi gluposti zbog koje bi se kajala. Nikada nisam imao problema sa zakonom zbog pića, ali to nije jedini tip gluposti.“
Uprkos svemu naš sagovornik tvrdi da nije zažalio jer je rano počeo da pije.
„Dosta stvari ne bi bilo onako kako trenutno jeste. Vezan sam za uspomene koje su u tom svetu stvorene i koje ne bi bile takve da je piće izostavljeno.
Da sada mogu da pričam sa malim sobom, imao bih drugačiji pristup u odnosu na pristup mojih roditelja. Ne bih krenuo sa alkoholom zbog tako glupog razloga i definitivno to ne bi bilo u tim količinama i na taj način. Roditelj o tome treba da priča sa detetom.
Da sam ja roditelj, svom detetu bih u toj situaciji pokazao koliko mi je stalo do njega i pružio mu razumevanje, edukaciju i pričao bih sa njim/njom o razlogu započinjanja toga. Roditelj treba da uči dete o svim mogućnostima, negativnim aspektima i trebalo bi da bude zajedno sa detetom u tim trenucima kada dete želi da se opije. To je ključno za dalji razvoj te potrebe za opijanjem.
Žao mi je što moji roditelji nisu odgovorili adekvatnije na taj problem. Posebno mi je bilo neprijatno tog prvog puta kada su me videli u takvom stanju. Jednostavno je stvorena neprijatna situacija, koja je mogla biti blaža. Definitivno bih promenio to da sam bio na njihovoj poziciji.“
Comments are closed.