Kako unaprediti digitalnu bezbednost i privatnost uz veštačku inteligenciju
Kako unaprediti digitalnu bezbednost? Kako obezbediti privatnost uz svu prisutnu veštačku inteligenciju? Na koji način koristiti ono što je dostupno, a istovremeno ne biti izložen rizicima koji evidentno postoje? To su pitanja koja se javljaju i stalno ponavljaju u novom digitalnom svetu koji nas okružuje. Tehnologije napreduju i izgleda da je danas moguće skoro sve o čemu su pre samo par decenija pisali pisci naučne fantastike.
Iako se čini da su digitalni rizici svuda oko nas, postoji čitav arsenal alata i metoda koje nam pomažu da ostanemo sigurni online. Veštačka inteligencija (AI) igra ključnu ulogu u ovom procesu, kako u stvaranju pretnji, tako i u njihovom neutralisanju. Zato je od izuzetnog značaja poznavanje dostupnih alata, ali i njihova dosledan primena. Samo tako možemo biti bezbedni u digitalnom okruženju i sačuvati svoju privatnost.
Dvosekli mač veštačke inteligencije
AI može biti iskorišćen za razvoj sofisticiranog malvera i sajber napada, ali isto tako i za napredne bezbednosne sisteme. Pametni antivirusni programi koji koriste AI mogu prepoznati nove vrste malvera pre nego što postanu poznati široj javnosti. AI, takođe, unapređuje sisteme za detektovanje prevare tako što analizira obrasce ponašanja korisnika i transakcija, omogućavajući brzu reakciju na neobične aktivnosti. Na taj način se sprečavaju mogući problemi.
Alati bazirani na AI za zaštitu pojedinaca
– AI zasnovani antivirusni programi: Moderni antivirusni softveri integrišu mašinsko učenje kako bi se bolje borili protiv sajber pretnji. Alati poput Cylance ili Deep Instinct koriste AI za analizu i predviđanje sajber napada pre nego što oni učine štetu. Sličan je i Antivirus AI. Svi ovi softveri pokazuju veoma visoku efikasnost u antivirusnoj zaštiti. Razlog leži u načinu predviđanja mogućih problema i većoj autonomiji u odnosu na standardne antivirusne alate.
– Filteri za email: Veštačka inteligencija se koristi za filtriranje dolaznih e-mailova, blokirajući spam i potencijalno štetne poruke pre nego što ih korisnik vidi. Ima ih već prilično na tržištu: Proofpoint, SpamTitan, SaneBox, GenDigital… U pitanju su tzv. e-mail asistenti, programi koji obezbeđuju bezbednost e-mail naloga, privatnost i produktivnost u radu.
– AI u zaštiti identiteta: Alati poput IBM Identity Trusteer koriste AI za praćenje i ocenjivanje rizika od prevara u realnom vremenu, štiteći tako korisničke identitete online, u digitalnom svetu.
Cypherpunk
Cypherpunk je svaki pojedinac koji zagovara široku upotrebu jake kriptografije i tehnologija za poboljšanje privatnosti kao puta ka društvenim i političkim promenama. Prvobitno komunicirajući preko Cipherpunks elektronske mejling liste, neformalne grupe su imale za cilj da postignu privatnost i digitalnu bezbednost kroz proaktivnu upotrebu kriptografije. Cipherpunks su bili angažovani u aktivnom pokretu najmanje od kasnih 1980-ih. Direktna posledica njihovih aktivnosti su i kriptovalute, jer u kriptovalute je uključena i blockchain tehnologija – jedna od osnovnih tehnologija nastala kroz cypherpunk pokret.
Sa razvojem AI i cypherpunk pokret je u prilici da iskoristi prednosti novih tehnologija. AI daje kripto trgovcima pristup sofisticiranim algoritamskim strategijama trgovanja koje koriste tehnike i modele mašinskog učenja. ML modeli (Machine Learning models = modeli mašinskog učenja) zadiru u istorijske podatke o cenama i obim trgovanja i analiziraju raspoloženje iz vesti, društvenih medija, pa čak i makroekonomskih faktora. Model mašinskog učenja je program koji može da pronađe obrasce ili donosi odluke iz prethodno nevidljivog skupa podataka.
AI kao saveznik institucija
Ne samo pojedinci, već i institucije mogu da se oslone na AI za unapređenje svoje digitalne bezbednosti. AI omogućava složene analize velikih količina podataka što pomaže u identifikaciji i reagovanju na sajber pretnje mnogo brže nego što čovek to može.
– Mrežna bezbednost: Alati poput Darktrace koriste AI za učenje normalnih obrazaca mrežnog saobraćaja unutar institucije i brzo detektuju anomalije koje bi mogle ukazivati na sajber pretnje. Mreže koje se štite na ovaj način imaju mnogo veću otpornost na eventualne napade spolja.
– AI u autentikaciji: Sistemi koji koriste biometrijske podatke poput otiska prsta ili prepoznavanja lica sve su popularniji zahvaljujući AI, koji olakšava brzu i sigurnu verifikaciju identiteta korisnika. To su, npr. Trustifi, Instantly ili Tessian.
Za kraj: upoznajte i koristite
Svet digitalne bezbednosti po nekad može delovati zastrašujuće. Ali, sa pravim alatima i malo znanja, svako od nas može da se efikasno zaštiti. AI je ovde da ostane i igraće sve važniju ulogu kako u kreiranju digitalnih pretnji, tako i u njihovom suzbijanju. Stoga, učenje o AI i korišćenje alata koji ga uključuju čini osnovu za sigurniji digitalni svet. Digitalnu bezbednost moramo “zaraditi” znanjem!
