KNJIGA “OČI U OČI SA POLITIČKOM KORUPCIJOM”: 24 sporne privatizacije pale u zaborav

Knjiga ”Oči u oči sa političkom korupcijom” je priča o Radnoj grupi MUP-a za 24 sporne privatizacije i druge još spornije priče, autentično kazivanje bivšeg člana Radne grupe, autora Siniše Jankovića.

Knjiga je publikovana od strane UG Institut za istraživanje korupcije Kareja iz Pančeva, u okviru projekta „Suprotstavljanje političkoj korupciji u Srbiji na primeru Radne grupe MUP-a za 24 sporne privatizacije“.

“Radna grupa je formirana nakon izbora 2012.godine kao ispunjenje glavnog predizbornog obećanja, i radila je 2 godine i 2 meseca, sve do kraja oktobra 2014.godine. Na žalost građana Srbije, nesmetani rad je kratko trajao, možda samo prvih nekoliko meseci. Nakon toga, politička korupcija se povratila, prestrojila, presvukla i postala jača nego što je bila. O tome vrlo slikovito svedoči i navedena knjiga“, ističe autor knjige Siniša Janković i dodaje.

“U okviru projekta, uz podršku lokalnih OGD i medija, u prethodnih jedanaest meseci (sa velikom pauzom uzrokovanom epidemijom) održano je dvadeset promocija. Jedino nam je u Novom Pazaru bio dostupan javni prostor (Galerija MMC). U još petnaest gradova pokušali smo da dođemo do bilo kakvog prostora, ali smo bili odbijeni čim bi rekli naslov knjige.

Veliku podršku, osim kolega iz lokalnih OGD, pružili su nam i mediji; 81 domaćih i pet stranih (CG, BIH i Radio Australije) medija objavilo je više od stotinu tekstova. Npr. dnevni list Danas objavio je u 21 nastavak feljton o knjizi.“

Opis događaja počinje 2010. tj. dve godine pre nego što je osnovana Radna grupa za 24 sporne privatizacije. Priča počinje iz Pančeva i pančevačke Azotare. Tada je otkrivena ogromna zlopotreba u vezi sa prometom tzv. regresiranog mineračnog đubriva. Skoro istovremeno prve zloupotrebe otkrivene su u Arilju, Somboru i Kruševcu.

“Ne samo otkriću zloupotreba u vezi sa regresiranim đubrivom u Kruševcu, nego i u mnogim drugim predmetima Radne grupe nemerljiv doprinos dao je operativac privrednog kriminaliteta iz PU Kruševac Bata Nikolić – Bata Legenda iz Ćićevca.

Bio je u samom vrhu Radne grupe, nosilac mnogih značajnih predmeta. Čovek koji je celim bićem posvećen borbi protiv kriminaliteta. Da je tom energijom radio neki posao za svoj račun bio bi milioner, to je sasvim sigurno. Takvih ljudi u Radnoj grupi bilo je još i ne samo u njoj nego širom Srbije, svaka policijska uprava imala je svog Batu. Na žalost, gospodin Nikolić je 2018. godine preminuo, na dan svoje slave Svetog Nikole, izdalo ga je srce”, podseća Janković.

Podsećamo da su tada, u nastavku akcije na rasvetljavanju zloupotreba u postupku 24 sporne privatizacije, pripadnici Radne grupe Uprave kriminalističke policije Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, u saradnji sa Tužilaštvom za organizovani kriminal, lišili slobode:

1.Sašu Dragina (1972) iz Novog Sada, bivšeg ministra Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RepublikeSrbije;

2.ZvonimiraNikezića (1947) iz Beograda, vlasnika konsalting preduzeća „CesMecon“ iz Beograda;

3. RadosavaVujačića (1952) iz Novog Sada, privremenog zastupnika kapitala preduzeća „HIP – Azotara“ Pančevo;

4. Mihaila Grujića (1967) iz Novog Sada, zamenika direktora „HIP – Azotara“ Pančevo;

5. Milana Veljovića (1967) iz Beograda, bivšeg generalnog direktora PKB Beograd;

6.ArsenijaKatanića (1964) iz Novog Sada, bivšeg direktora preduzeća „Aleksa Šantić“ iz Alekse Šantića;

7. Dragog Lazarevića (1962) iz Kruševca, bivšeg direktora „Instituta za krmno bilje“ Kruševac;

8. Borislava  Stojkovića (1957) iz Vrbasa, vlasnika i direktora preduzeća „Terra Bo“ iz Vrbasa, i

9. Vericu Spasić (1951) iz Beograda, bivšeg direktora preduzeća „Invej“ iz Zemuna, zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili krivično delo zloupotreba službenog položaja.

Osumnjičeni Dragin, Nikezić, Vujačić, Grujić, Veljović, Katanić i Lazarević su u period od 09.07.2009. godine do kraja marta 2011. godine omogućili preduzećima „Sunce“ a.d. iz Sombora, „Mlinostep“ d.o.o. iz Novog Sada, „Terra Bo“ d.o.o. iz Vrbasa i „Invej“ a.d. iz Zemuna, da od „HIP – Azotare“ Pančevo nabave regresirano đubrivo po cenama nižim za iznos regresa u ukupnom iznosu od 473.350.000 dinara. Kako po Uredbama Vlade Republike Srbije nisu imali ovo pravo, time su omogućili „HIP – Azotari Pančevo“ da izvrši naplatu novčanih sredstava u navedenom iznosu na ime regresa od Ministarstva poljoprivrde, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije i time oštetili budžet Republike Srbije za navedeni iznos.

“Modus po kome su radili osumnjičeni Lazarević i drugi sastojao se u sledećem: on je iskoristio pravo koje je Institu za krmno bilje imao po Uredbi vlade RS na kupovinu regresiranog mineralnog đubriva (po nižoj od tržišne cene), međutim to pravo je iskoristio fiktivno, jer Institut đubrivo nije kupio, ni platio ni preuzeo, već je Institut samo evidentiran kao fiktivni kupac u Azotari Pančevo, dok je mineralno đubrivo stvarno završilo kod drugog komercijalnog preduzeća koje, po Uredbi  Vlade RS nije imalo na njega pravo. Za tu „malu“ uslugu osumnjičeni Lazarević je naplatio simboličnu proviziju za Institut u kome je bio odgovorno lice, ali je istovremeno omogućio korist drugom komercijalnom preduzeću u iznosu regresa koje ono nije platilo, čime je pričinjena materijalna šteta za budžet Republike Srbije. Osumnjičeni Lazarević i drugih oko pedeset lica u međuvremenu su postali optuženi, te se već više godina protiv njih vodi sudski krivični postupak“, podseća na jednu od većih privrednih afera u Srbiji Siniša Janković.

Autor Siniša Janković iz Pančeva, radio je 31 godinu na poslovima suzbijanja kriminaliteta, a poslednjih  deset godina bio je šef Odseka za privredni kriminalitet Policijske uprave u Pančevu,u zvanju glavnog policijskog inspektora. Poslednje dve godine radnog veka bio je šef tima i član Radne grupe UKP-a za 24 sporne privatizacije.  Ubrzo nakon propasti Radne grupe penzionisan je, sada je aktivista OGD.

„Prvu belešku sačinio sam pre deset godina, dve godine pre nego što je Radna grupa osnovana. Na to me je navela direktna opstrukcija predmeta pančevačke Azotare. Nisam bio svestan da sam još tada doneo odluku da napišem knjigu, rekavši sam sebi: „E, neće moći, ovo tek tako da prođe!“ 

Ono što se dešavalo u Radnoj grupi, nakon kratkog perioda euforije,  pretvorilo se u noćnu moru, jer su neki najznačajniji predmeti opstruisani na razne načine. Cilj je bio da se unište, pa je Radna grupa rasformirana, sa neformalnim objašnjenjem da mnogo košta. Tako je Radna grupa sa „troškom“ od 1,5 miliona evra, postala skuplja od mafije, tj. političke korupcije. Niko nije uporedio iznos od 800 miliona eura, koliko je dokazano podnetim krivičnim prijavama te je javnost prihvatila takvu odluku.

Nakon dve godine rada, tj. više mučenja u Radnoj grupi, politička korupcija ne da nije pobeđena, nego je napredovala. Jedino što mi je preostalo je da istinu branim pisanjem, te sam se trudio da knjigu napišem na zanimljiv način, koristeći književne elemente, kako bi bila pristupačna široj čitalačkoj publici”, objašnjava Janković.