Građani, posebno u manjim sredinama, imaju puno problema ukoliko žele da pokrenu neku inicijativu jer se na to gleda kao na direktno mešanje u posao lokalne vlasti.
Po rečima Biljane Petković u Aleksandrovcu je civilni sektor nedovoljno razvijen i najčešće se svodi na organizacije bliske donosiocima odluka a to su uglavnom organizacije koje se finansiraju samo i isključivo iz opštinskog budžeta. Trenutno se pojavljuje par organizacija i neformalnih grupa koje pokušavaju da se projektno finansiraju.
“Što se lokalne samouprave tiče, u nijednom pogledu nisu spremni da sarađuju sa građanima uopšte, a sa organizacijama civilnog društva još manje. Uzevši u obzir profesiju, donosioci odluka nisu upoznati sa elementarnim stvarima vezanim svoj rad, a udruženja građana koja se ,recimo, bave javnim zagovaranjem su im smrtni neprijatelji”, procenjuje Biljana Petković.
Udruženje “Miona”, čiji je Petkovićeva predsednica, je imalo više lokalnih inicijativa sa različitim ishodima. Recimo 2014. godine pokrenuli su inicijativu da deca iz socijalno ugroženih porodica dobiju besplatnu užinu u školi a da srednjoškolci iz socijalno ugroženih porodica dobiju besplatnu kartu do škole. Obe ove inicijative su prihvaćene.
U međuvremenu je došlo do promene lokalne vlasti a to je uticalo i na promenu odnosa prema inicijativama građana.
“2021. godine smo u okviru Mreže za podršku ženama 45+ radili na projektu “Javnim zagovaranjem do ekonomskog osnaživanja žena 45+”. Cilj projekta nam je bio da odbornici opštine Aleksandrovac obrazuju Savet za zapošljavanje radi pisanja Lokalnog akcionog plana za zapošljavanje. Naišli smo na opštu zbrku u lokalnoj samoupravi! Sekretarka skupštine je tvrdila da mi, s obzirom da nismo pravnici, ne znamo ništa o savetima i strateškim planovima i da nemamo prava da se mešamo u njihov posao. Na javnoj raspravi o budžetu za 2022. godinu, sa idejom da je napad najbolja odbrana, predsednik skupštine je vikao na članove udruženja “Miona” kako oni ne znaju šta hoće i kako traže nešto što nigde ne postoji. Jako nam je žao što nemamo snimak sa te javne rasprave. Analizirajući pažljivo njegove reči došli smo do zaključka da predsednik skupštine opštine Aleksandrovac ne zna koja tela u opštini postoje a koja ne postoje, da ne zna šta su strateški i akcioni planovi, kao i aktivnosti u akcionim planovima. Ali ono što je za sigurno znao je da ne želi da izađe u susret našim predlozima a samim tim i da se pozabavi podsticajem zapošljavanja. S obzirom da je predsednik skupštine, inače i prvi od tri poverenika SNS u Aleksandrovcu, i “ugledni” privrednik koj zapošljava preko sto radnika dolazimo do zaključka da njemu lično odgovara da nezaposlenost u opštini bude što veća”, sa dozom rezignacije priča Biljana Petković.
Petkovićeva dodaje da je lokalna vlast sve učinila da minorizuje i okrugli sto na temu ekonomskog osnaživanja žena, održan krajem marta prošle godine.
“Iz opštine su na skup poslali pomoćnika opštine za rad sa mesnim zajednicama, a iz pouzdanih izvora znam da su svim ostalim lokalnim i okružnim institucijama (CSR, ARRRO, Privredna komora Kruševac, čak i NSZ), sugerisali da ne treba da prisustvuju okruglom stolu”, kaže Biljana Petković.
Ona ističe da u Aleksandrovcu ne postoji služba koja bi pomagala građanima u podnošenju inicijativa.
Za razliku od Aleksandrovca gde, očigledno, postoji odijum prema inicijativama građana i civilnog sektora u Varvarinu je situacija nešto drugačija.
“Udruženje građana “Sejači sreće” je pokrenulo inicijativu za novi izbor članova Saveta za mlade u Varvarinu i pokretanje rada Omladinskog kluba. Inicijativa je pokrenuta u septembru i u toku su aktivnosti zagovaranja za usvajanje iste. Prošle nedelje (početkom decembra, prim. S.M.) smo učestvovali u Javnoj raspravi o nacrtu Strategije unapređenja položaja mladih opštine Varvarin za koju smo podneli primedbe i sugestije na izrađen nacrt Strategije. Još uvek ne znamo da li će ova naša inicijativa biti usvojena, jer je u proceduri, ali mogu da kažem da su predstavnici lokalne samouprave od samog početka bili otvoreni za razgovor, sugestije, predloge i saradnju”, objašnjava Vesna Marković, koordinatorka programa “Sejača sreće”.
Prva inicijativa koju su “Sejači sreće” pokrenuli, po samom osnivanju udruženja, bila je za izmenu Pravilnika o kriterijumima i postupka dodele sredstava udruženjima za realizovanje programa od javnog interesa.
“Opštinskom veću opštine Varvarin smo podneli zahtev za izmenu Pravilnika i njegovo usklađivanje sa Uredbom Vlade Republike Srbije. Ovaj zahtev je Veće usvojilo, Pravilnik je izmenjen i usklađen sa Zakonom i kao takav se i danas primenjuje. Što se tiče „jasno definisanih procedura“, mislim da ih nemaju, ali ako su aktivisti, koji ustvari zastupaju građane i prenose glas građana, dobro upoznati sa materijom za koju se zalažu, lokalna samouprava je spremna na saradnju i bez jasno definisanih procedura. Šta bi trebalo promeniti? Pa možda upravo ovo za šta se mi trenutno zalažemo: da se u Savete, Odbore i ostale mehanizme za donošenje odluka od značaja za građane, bira veći broj građana iz redova civilnog sektora, jer samo tako na najbolji način donosioci odluka mogu da čuju glas gradjana i njihove potrebe”, zaključuje Vesna Marković.
Da bi se jasnije i glasnije čuo glas građana na lokalnom nivou potrebno je da sve zainteresovane strane naprave određene korake.
“Imam utisak da ni odgovorni u lokalnim samoupravama ali ni ljudi angažovani u civilnom sektoru ne razumeju kako funkcioniše ona druga strana. Građani bi trebali da slobodnije nastupaju prema lokalnim vlastima, bilo u formi javnog zagovaranja, bilo na neki drugi način, id a pokušaju da se izbore da njihovi predlozi prođu. Mislim da su građani malo svesni svojih mogućnosti. Posle izbora se uglavnom ne upliću u rad lokalnih organa vlasti. Postoji pasivan odnos prema tome šta se radi u njihovo ime”, analizira stanje Nenad Krstić iz UG “Evrokontakt” iz Kruševca.
Comments are closed.