Словенија већ неколико година постаје једна од најпожељнијих дестинација за младе из Крушевца и Србије који желе да студирају у иностранству. Бесплатне студије, блискост језика и културе, као и сигурност и уређеност живота у држави чланици Европске уније — разлози су због којих све више матураната пакује кофере за Љубљану, Копер или Марибор.
Архитектура снова
Доротеја Бошковић каже да је још као девојчица знала да ће једног дана студирати архитектуру, само није знала где. Данас је студенткиња Факултета за архитектуру Универзитета у Љубљани, једина девојка из Србије која је положила пријемни на тој престижној установи.
„Од малена сам маштала и надала се студијама у иностранству и успела да ту жељу остварим. Знала сам да ћу студирати архитектуру, само је било питање где. Мама ми је препоручила Љубљану и од почетка навијала за њу. Ипак, дуго сам се двоумила између Београда и Љубљане. Словенија је на крају заслужено ‘однела победу’. Када сам схватила да сам једина девојка из Србије која је положила пријемни, знала сам да је то знак да треба да упишем овде. Поред тога, Словенија као део Европске уније нуди много бољу повезаност са остатком Европе, занимљиве екскурзије, радионице, предавања, интернационалан студенстки живот који сам желела, али и бројне културне манифестације и студенстке бенефите. И што ми је најважније, доноси изазов који ме обликује не само као будућег архитекту, већ и као особу. Словенија ме не учи само архитектури, већ и томе како да постанем човек какав желим да будем“, прича Доротеја.
Каже да је живот у Љубљани испунио је сва њена очекивања.
„Дивно! Презадовољна сам и организацијом, и људима, и културом. Највише ме одушевљава колико Словенци поштују и цене своју домовину, време, историју, али и једни друге. Све је уређено, зелено, чисто, и много се води рачуна о рециклажи. На студијама сам упознала доста људи из различитих земаља, а многи словеначки студенти ми помажу. Једна другарица ми је чак рекла: ‘Свaka част на храбрости што си дошла овде, просто морам да ти помогнем.“
У поређењу са Србијом, Доротеја наглашава да је највећа разлика у односу према студентима.
„Овде су студенти заиста поштовани. Професори и људи не гледају на нас као децу, већ као одрасле људе који озбиљно граде своју будућност. За студенте је много тога бесплатно и стално се организују различите манифестације — радионице, спортске активности, излети, обиласци галерија, музеја и библиотека. Професори су веома посвећени и желе да пренесу своје знање. Већина њих чак разговара са мном на српском, док су предавања на словеначком.“
Доротеја истиче да јој недостају породица и места на којима је уживала у Крушевцу, али верује да ће јој Словенија пружити нова и вредна искуства.
„Не планирам ни да се враћам, а ни да останем. Ја сам особа која воли динамику и изазове, па се најискреније видим негде даље. Можда у Италији, можда на неком другом крају света, још не знам. Пустићу да ме пут сам одведе, ко зна.“
Словенија као одскочна даска за свет
Колико студената из Крушевца и Србије тренутно студира у Словенији тешко је утврдити. Према подацима Статистичног урада Републике Словеније (SURS) за школску годину 2024/25, у Словенији је у високообразовне студије (терцијарно) уписано укупно 82.388 студената, што представља повећање од 2,2 % у односу на претходну годину (stat.si). Од тога је број странаца, односно студената са држављанством друге државе, био 11.918, што је раст од 12,8 % у односу на претходну годину (stat.si). Наводи се да страни студенти долазе из више од 120 држава, а међу њима, само из четири земље има више од 1.000 студената и једна од тих земаља је Србија (stat.si).
Марта Димитровски, студенткиња прве године Факултета за хуманистичке студије на Универзитету на Приморском, смер Комуникације и медији, види живот у Словенији као комбинацију практичног избора и суочавања са новим изазовима.
„Искрена да будем, живот и студирање овде делују баш онако како сам их и замишљала. Постоје знатно веће повластице и више прилика него у Србији. Пре него што сам дошла, имала сам одређено мишљење о томе да људи у Словенији нису нарочито дружељубиви, да су затворенији и да нису баш пријатељски настројени према Србима. За ових месец дана, колико сам овде, могу рећи да су се те моје предрасуде делимично потврдиле — мада мислим да је још рано за коначан суд. Наравно, као и свуда, људи су различити: има оних који су топли и отворени, али и оних који нису. За сада, ипак, више сам имала непријатних него пријатних искустава. Имам утисак да Словенци генерално нису одушевљени присуством људи са Балкана у својој земљи, не мислим само на Србе, већ и на Босанце, Црногорце, Македонце и друге. Као да нас, да тако кажем, помало заобилазе у широком луку.“
Марта највећу разлику види у отворености људи.
„Ми у Србији смо, као народ, много приступачнији и увек спремни да помогнемо. Сигурна сам да би свако од нас, када би имао странца у својој околини, био расположен да му изађе у сусрет и да му олакша боравак. Овде, међутим, моје искуство је нешто другачије. Наравно, има људи који су љубазни и спремни да помогну када их нешто питам, али има и оних који нису баш отворени за комуникацију. Генерално, ретко ко ће ти сам прићи или понудити помоћ, што је велика разлика у односу на оно на шта сам навикла код нас.“
Марта истиче и могућности за студентски рад.
„Што се тиче односа према студентима, независно од националности, мислим да дискриминација постоји свуда у свету. Студенти се често искоришћавају, посебно када раде уз студије, дешава се да им се одузима део плате или да им се ограничава слободно време. Од колега сам чула да тога има и овде, у Словенији, али је с друге стране позитивно што постоји много више могућности за запослење него у Србији. Чак и у мањим градовима има разних понуда и прилика за студентске послове, а самим тим су и плате веће, што студентима много значи.“
Марта тврди да је од малена знала да ће студирати у иностранству.
„Чак и кад сам била дете, нисам се посебно обазирала на факултете у Србији, увек сам замишљала да ћу студирати негде у иностранству. То је једноставно био мој начин размишљања од малих ногу. Зато сада, искрено, не могу да кажем да ми ишта посебно недостаје из Србије. Можда би неко помислио да ми недостају људи, али овде заправо има много Срба, што сам, искрено, желела да избегнем. Тако да, за сада ми заиста ништа не недостаје, а сумњам да ће се то ускоро променити.“
Словенија није била први Мартин избор за студирање.
„Мислим да је већини студената са Балкана главни разлог доласка то што су студије бесплатне, као и чињеница да је реч о земљи Европске уније која нуди више прилика. Ја сам Словенију изабрала као неку врсту одскочне даске — прилику да касније одем даље. За већину других држава био је потребан познавање језика и много већи трошкови, док је овде то ипак приступачније. Студирам на словеначком језику и предавања су ми на словеначком, па за сада немам већих потешкоћа. Колико год се чини да је језик сличан српском, он се заправо доста разликује, па је полагање испита на словеначком ипак захтевније. Имала сам и одређено предзнање, што ми је много помогло, а мислим да се и већина српских студената врло брзо снађе и ухода.“
Словеначки мир и студентска самосталност
Јана Весић издваја Словенију због мирног темпа живота и уређености.
„На идеју да одем у Словенију дошла сам јер ми се допао начин живота. Људи су опуштени а Љубљана је доста миран град и има много природе, а опет пружа изглед модерног града.“
Живот и студирање описује као интензивно, али и као процес учења кроз свакодневне ситуације.
„Одлично је, иако прилично интензивно, посебно на почетку, јер сам дошла са веома мало знања језика. Ипак, с временом се навикнеш на све и учиш кроз свакодневне ситуације, па све постане много лакше.“
У поређењу са Србијом, Јана види главну разлику у стилу живота.
„Разлике су више у начину живота. У Словенији студенти често живе самостално, раде уз студије, и генерално је све мирније, док је у Србији студенски живот више везан за дружење, људи су гласнији и друштвенији. У Србији ми највише недостаје мир и опуштеност коју имам код куће, док је у Љубљани боља уређеност, чистоћа и мир дају осећај сигурности.“
Када је реч о будућности након студија, Јана је практична.
„Још увек не знам где ћу бити после студија, за сада ми је важно да учим, а касније ћу одлучити шта ми највише одговара.“
За ове младе људе из Крушевца студирање и живот у Словенији представљају комбинацију нових искустава, прилика за лични и академски развој, али и изазова у смислу прилагођавања животу у другој култури. Статистика јасно показује да је Србија једна од земаља из које долази више од 1.000 студената у Словенију, али приче Доротеје, Марте и Јане показују да бројеви не говоре све јер сваки студент доноси своју причу, свој поглед и своје разлоге за одлазак.
Comments are closed.