Dok se medijske navike građana Rasinskog okruga ubrzano menjaju ka digitalnim platformama i mobilnim telefonima, lokalna medijska scena ostaje zarobljena u protokolarnom izveštavanju, izraženoj politizaciji i dramatičnom deficitu istraživačkog novinarstva.
To su ključni nalazi obimnog trodelnog istraživanja pod nazivom „Poverenje u medije i trendovi u Rasinskom okrugu“, koje su krajem jula 2026. godine publikovali Centar za istraživačko novinarstvo Kruševac (CINK) i Tim za razvoj i unapređenje društva (TRUD), u okviru projekta „Laboratorija za otpornost medija Rasinskog okruga – suprotstavljanje dezinformacijama kroz lokalno angažovanje“, finansiranog od strane Evropske unije preko Centra za građansko obrazovanje (CGO/CCE) iz Podgorice.
Istraživanje donosi dosad najsveobuhvatniju analizu stanja u Rasinskom okrugu – Kruševcu, Trsteniku, Aleksandrovcu, Brusu, Varvarinu i Ćićevcu, objedinjavajući terensko ispitivanje javnog mnjenja (405 ispitanika/ca), desk analizu 870 objavljenih priloga na osam lokalnih portala i kvalitativnu fokus grupu sa predstavnicima civilnog sektora i građanima.
Digitalni skok: Mobilni telefoni i društvene mreže potisnuli televiziju
Tradicionalni elektronski mediji u Rasinskom okrugu definitivno su izgubili primat u informisanju. Kada je reč o vestima iz zemlje i sveta, najveći procenat građana kao primarni izvor navodi društvene mreže (40,7%) i informativne portale (31,9%), dok se televizija nalazi tek na trećem mestu sa 20,2%. Štampane novine i radio svedeni su na statističku grešku.
Lokalne vesti prati redovno preko 61% građana (33,6% svakodnevno), ali ubedljivo najčitaniji medijski kanali jesu lokalni web portali (65,7%), dok Radio-televizija Kruševac (RTK) zauzima 20,2%, TV Plus 8,1%, a TV Jefimija 6,9%.
“Izuzetno važan podatak je da 54,1% građana primarno koristi mobilni telefon za pristup vestima. Uzimajući u obzir starosnu i obrazovnu strukturu stanovništva Rasinskog okruga, posebno u manjim sredinama, to je jako visok procenat. Samo 22,5% građana vesti prati preko televizora dok 13,3% koristi računar ili laptop. Najtraženiji medijski format u okrugu jeste kratki video (43,5%), dok klasične tekstove preferira 27,9%, a podkaste samo 10,4% ispitanika”, iznosi neke podatke iz istraživanja Slaviša Milenković, koordinator projekta.
Duboka kriza poverenja: Pritisak politike i selektivno izveštavanje
Jedan od najalarmantnijih nalaza terenskog istraživanja jeste slom poverenja u lokalne medije. Svega 6,9% građana navodi da u potpunosti veruje informacijama koje objavljuju lokalni mediji. Najveći deo publike – 56,0% – izjavljuje da im veruje samo „delimično“, dok 37,1% otvoreno iskazuje nepoverenje (26,2% uglavnom ne veruje, a 10,9% uopšte ne veruje).
Uzrok ovakvog stanja građani vide u izrazitoj politizaciji i podeli medijske scene. Čak 54,3% ispitanika smatra da je uticaj politike na lokalne medije veoma veliki, dok 31,4% ocenjuje taj uticaj kao umeren. Ukupno 85,7% građana jasno prepoznaje politički diktat u uređivačkim politikama.
“Samo 12,1% građana veruje da lokalni mediji uvek izveštavaju objektivno, dok 41,5% ističe da to čine selektivno, a 35,6% navodi da objektivno izveštavanje viđa veoma retko. Zanimljivo je da imamo i jednu vrstu paradoksa. Iako su izuzetno sumnjičavi prema tačnosti vesti i svesni političkog uticaja, čak 35,1% građana nikada ne proverava tačnost vesti, dok 25,2% to čini retko. Svega 7,2% aktivno proverava činjenice. Zbog toga se čak 31,6% građana o dešavanjima u neposrednom okruženju informiše usmenim putem – „od čoveka do čoveka“, što otvara ogroman prostor za širenje glasina i dezinformacija ali i jasno ukazuje da se mora puno raditi na razvoju medijske pismenosti i borbi protiv dezinformacija”, dodaje Milenković.
Desk analiza: Vlast 67% – Opozicija 0%
Kvantitativno-kvalitativna desk analiza objavljenih medijskih sadržaja na osam lokalnih portala u periodu od 25. juna do 25. jula 2026. godine iznela je na svetlost dana potpunu medijsku zatvorenost. Podaci o akterima u analiziranim tekstovima otkrivaju poražavajuće odsustvo političkog pluralizma.
U 432 medijska priloga gde su akteri bili precizno definisani, lokalni funkcioneri, direktori javnih preduzeća i članovi vladajuće stranke (SNS) činili su čak 67,16% svih aktera! Predstavnici opozicionih stranaka zabeležili su tačno 0% pojavljivanja!?
U mesec dana izveštavanja osam medija, opozicija nije bila akter niti jednog jedinog objavljenog priloga. Predstavnici civilnog društva i ranjivih grupa potisnuti su na marginu sa 4,72%, odnosno 4,60% zastupljenosti.
Mediji u Rasinskom okrugu, kako se navodi u izveštaju, primarno deluju kao kanali za promociju i PR opštinskih i gradskih vlasti, umesto kao kontrolori rada nosioca javnih funkcija.
Deficit istraživanja i pojava AI reportaža
Analiza novinarskih formi i tema dodatno potkrepljuje ocenu o površnosti lokalnog izveštavanja. Čak 91,89% celokupnog sadržaja čine kratke vesti (57,39%) i protokolarni izveštaji (34,5%), uz dodatnih 6,33% neizmenjenih saopštenja. Na uzorku od 870 priloga, zabeležene su svega 14 reportaža, 6 intervjua i samo JEDNA analiza! Posebno zabrinjava uočena pojava korišćenja veštačke inteligencije (AI) za generisanje tekstova koji imitiraju reportaže, čime se izbegava terenski novinarski rad.
“Kada je reč o temama, mediji najčešće pribegavaju „bezbednim“ sadržajima. Najzastupljenije su kultura (18,86%) i komunalne delatnosti (14,15%). Kategorija „Ostalo“ obuhvata visokih 13,23% i uglavnom se odnosi na najavu crkvenih praznika, žitija svetaca, paljenje sveća i protokolarne godišnjice. To je vrsta sadržaja koja postaje sve dominantnija u lokalnim medijima. Ovakvih sadržaja bilo je više nego tekstova o celokupnoj privredi, poljoprivredi i turizmu zajedno (11,84%) dok je, recimo, ekološkim temama i zaštiti životne sredine posvećeno je svega 1,27% prostora”, ističe pojedine zanimljive nalaze iz analize Slaviša Milenković.
Sa druge strane građanima najviše nedostaju kulturni program (34,6%) i istraživačke priče o trošenju javnog novca i lokalnim problemima (31,9%).
Glas iz fokus grupe: Strah novinara i borba civilnog sektora
U okviru kvalitativnog dela istraživanja, predstavnici civilnog društva i građani iz Kruševca, Trstenika, Brusa i Ćićevca diskutovali su o svakodnevnim pritiscima i prepoznavanju dezinformacija. Učesnici su potvrdili da je izveštavanje o opštinskim funkcionerima u potpunosti jednostrano i režimsko, a kao glavne razloge za to navode strah novinara od gubitka posla, egzistencijalne ucene i direktne političke pritiske. U manjim sredinama poput Ćićevca, kako je istaknuto, lokalno izveštavanje svedeno je na rad jedne novinarke i snimatelja koji deluju po direktnim instrukcijama lokalnih moćnika.
Istovremeno, predstavnici organizacija civilnog društva ukazuju da, iako građani od njih očekuju brzu reakciju i borbu protiv dezinformacija (svetao primer jeste rad udruženja „Okular“ iz Ćićevca ili građanske akcije u Trsteniku), civilni sektor se nalazi u neprekidnoj borbi za golo preživljavanje, zbog čega su kapaciteti za sistematski fakt-čeking vrlo skromni.
Ignorisanje međunarodnih obaveza i standarda
Nalazi istraživanja u Rasinskom okrugu predstavljaju tačnu sliku upozorenja koja Srbiji godinama upućuju ključne međunarodne institucije.
“U godišnjim izveštajima Evropske komisije (Poglavlje 23) izričito se naglašava netransparentnost opštinskog sufinansiranja medija, izostanak političkog pluralizma i ekonomski pritisci na lokalne novinare. Prema izveštajima reportera bez granica (RSF) Srbija nastavlja pad na Svetskom indeksu slobode medija, uz ocenu da su lokalni mediji koji pokušavaju da izveštavaju o korupciji finansijski iscrpljeni i marginalizovani. Izveštaji međunarodnih posmatrača, konkretno Saveta Evrope i OEBS/ODIHR potvrdili su potpunu funkcionersku kampanju i zloupotrebu medija u korist vladajuće stranke, što se u potpunosti poklapa sa podatkom o 67% zastupljenosti vlasti i 0% opozicije u medijima Rasinskog okruga”, naglašava Slaviša Milenković.
Kako do oporavka lokalne medijske scene?
Koje bi bile preporuke za izlazak iz medijske krize u Rasinskom okrugu?
“Pre svega, neophodno je vraćanje transparentnosti i etike. Lokalni mediji moraju oštro razdvojiti činjenice od političkog PR-a. Objavljivanje uređivačkih smernica, transparentnost vlasništva i javno prikazivanje izvora finansiranja jedini su put za oporavak narušenog poverenja publike. Uređivačke politike moraju napustiti protokolarne pseudo-događaje i ponuditi istraživačke priče o trošenju budžeta i drugim temama koje su atraktivne za lokalnu publiku. S obzirom na to da 54% građana vesti čita na telefonima, a 43,5% traži video, neophodno je ulaganje u kratke vertikalne video forme (Reels/Shorts) i Viber/WhatsApp kanale. Takođe je neophodno raditi na edukaciji i umrežavanju. Razvoj programa medijske pismenosti i formiranje održive Mreže lokalnih medija i organizacija civilnog društva radi zajedničke borbe protiv dezinformacija i zaštite javnog interesa su izuzetno bitni”, zaključuje Slaviša Milenković, koordinator projekta „Laboratorija za otpornost medija Rasinskog okruga – suprotstavljanje dezinformacijama kroz lokalno angažovanje“ i predsednik Centra za istraživačko novinarstvo Kruševac.
