KRUŠEVLJANIMA SMETA SMRAD: Neophodan bolji monitoring kvaliteta vazduha
Jedna od najaktuelnijih tema u Kruševcu poslednjih meseci je kvalitet vazduha.
Građani se često, barem nekoliko puta sedmično, žale da osećaju neprijatan miris čiji se uzrok ne može odrediti. I u anketi na našem portalu na pitanje “Kakav je kvalitet vazduha u gradu?” skoro 74% ispitanika je izabralo opciju “Užasan. Stalno nešto smrdi”.
Zvanični podaci monitoringa kvaliteta vazduha pokazuju da je u Kruševcu vazduh čist ili umereno zagađen. Inače, u Kruševcu se monitoring kvaliteta vazduha vrši na više lokacija. Koncentracija sumpor dioksida, azot dioksida i čađi meri se na šest mernih mesta 24 sata dnevno. Problem je što Zavod za javno zdravlje ne meri specifične zagađivače koji su jako bitni za ukupan kvalitet vazduha.
Nakon brojnih pritužbi građana Gradska uprava je početkom septembra angažovala preduzeće „Aerolab“ iz Beograda koje je započelo i merenje koncentracije ugljen disulfida i vodonik sulfida u vazduhu, po preporuci kruševačkog Zavoda za javno zdravlje.
Ovo je svakako napredak u odnosu na prethodni period ali mnogi se pitaju šta je sa PM česticama, odnosno njihovom koncentracijom?
PM2.5. i PM 10 su one čestice koje škode ljudskoj populaciji. Skraćenica naziva ovih čestica zapravo znači particulate matter ili jednostavno samo PM. PM2.5 predstavlja čestične materije (particulate matter – PM) koje imaju prečnik manji od 2.5 mikrometara, što znači da su oko 3% prečnika ljudske dlake. Pošto su vrlo male i lagane, fine čestice imaju tendenciju da ostaju duže u vazduhu nego teže čestice. Ovo povećava šanse da ljudsko telo ili životinja udahne ove čestice u pluća. Zahvaljujući svojoj maloj veličini, čestice manje od 2.5 mikrometara su sposobne da prođu nos i grlo, te mogu da prodru duboko u pluća, a čak mogu ući i u krvotok.
Prema Članu 19 iz Uredbe o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (“Sl. gl. RS”, broj 11/10, 75/10 i 63/13) Republike Srbije, u 2020. godini granična vrednost izloženosti za suspendovane čestice PM2.5 iznosi 25 µg/m3, dok tolerantna vrednost iznosi 30 µg/m3.
Prema preporukama Evropske komisije, koncentracije PM10 tokom 24 sata ne bi trebalo da prelaze 50 µg/m³, a tokom godine 40 µg/m³.
Istraživanja su pokazala tesnu vezu između izlaganja finim česticama i prevremenoj smrti od kardiovaskularnih ili pulmonalnih bolesti. Fine čestice su takođe poznate po sposobnosti da izazovu ili pogoršaju hronična oboljenja kao što su astma, srčani napad, bronhitis i ostale respiratorne probleme.
Podaci dobijeni sa dva “građanska merača”, postavljena u ulici Viktora Igoa i Hilandarskoj ulici, pokazuju čestu, povremeno i ekstremnu zagađenost sitnom prašinom koja ozbiljno narušava zdravlje. Građani svakodnevno mogu pratiti kvalitet vazduha u Kruševcu ali i ostalim gradovima Srbije kroz aplikaciju xEco. Rezultati sa ovog portala pokazuju da kvalitet vazduha u Kruševcu ima velike oscilacije.
Kakav je kvalitet vazduha u Kruševcu građani mogu pratiti i na portalu Agencije za zaštitu životne sredine u delu “Kvalitet vazduha u realnom vremenu”.
Koga interesuje podatke o kvalitetu vazduha može pronaći i na sajtu Gradske uprave Kruševac. Tu se nalaze izveštaji Zavoda za javno zdravlje o izvršenim merenjima.
Inače, u “Lokalnom program zaštite životne sredine 2015-2024” u odeljku 6.5 koji se odnosi na zaštitu vazduha navodi se da su glavni razlozi za zagađenje vazduha nepoštovanje Zakona o zaštiti vazduha, nepotpun lokalni registar izvora zagađenja Grada Kruševca sa podacima o stacionarnim izvorima zagađenja vazduha, visoka frekvencija saobraćaja i zagušenja u užoj gradskoj zoni al ii neadekvatan monitoring emisije kao i nedostupne i nedovoljno jasne informacije o kvalitetu vazduha.
Comments are closed.