ЛОКАЛНА ВЛАСТ И МЕДИЈИ: Дуг пут до правих информација!

Новинари из Расинског округа сматрају да грађани нису свесни својих права у праћењу рада локалних самоуправа те да је њихово учешће у процесу планирања и доношења одлука „симболично“.

Новинари локалних медија сагласни су у томе да су информације о буџету, капиталним улагањима и јавним набавкама доступне грађанима али да би се допрело до њих потребно је пуно труда а често су и нејасне.

Такве информације су делимично доступне али потпуно нејасне јер грађани нису специјализовани да то тумаче без додатних објашњења и појашњења предлагача“.

Све те информације је, колико знам, могуће наћи на сајту ГУ, али за то је и нама, који се повремено тиме бавимо, потребнно доста времена и вештине, тако да сам сигурна да већина обичних грађана до тога не може да стигне“, наводи се у једном одговору.

Оне се налазе на званичном сајту општине Брус , али грађани који нису информатички писмени, а таквих је највише, чак и да се интересују,  не могу да дођу до њих. Млади су слабо заинтересовани, а они који јесу и који су спремни да изнесу своје мишљење, врло брзо под притиском одустају“, каже се у једном од шест одговора.

Само из једног медија одговорили су да је буџет доступан на буџетском порталу и да грађани могу да гласају за поједине пројекте а јавне набавке су доступне на порталу јавних набавки.

Следеће питање за медије је гласило: „Да ли су грађани свесни својих права у праћењу рада локалне самоуправе?

Медијски посленици апсолутно су сагласни да грађани нису свесни својих права.

Мислим да нису свесни. Заинтересују се једино у тренутку када имају одређене проблеме или интерес па то подразумева да пропрате ток неке документације или доношење неке одлуке“, оцењују новинари.

Скоро потпуна сагласност постоји и када је реч о учешћу грађана и организација цивилног друштва у процесу планирања и доношењу одлука органа локалне самоуправе. Оно је „симболично“, „неприметно“ и „реално само када се ради о личним потребама и циљевима“.

Учествују у мери која ни у ком случају није задовољавајућа. Много ствари се решава само формално и реално учешће грађана и цивилног сектора је минимално“.

 Симболично, јер грађани нису информисани о одржавању јавних расправа, јавних увида и слично. Према неким ранијим информацијама организације цивилног друштва су позиване на састанке, мисли да се то више не дешава. Постоји могућност да је и у тој облсти направљена подела на “пријатељске” и оне друге организације, али немам довољан увид за такву тврдњу“, кажу у медијима.

Новинари тврде да се грађани Расинског округа о раду локалне самоуправе најчешће информишу преко званичних портала и друштвених мрежа локалних самоуправа и локалних медија блиских властима.

Кроз поменуте извештаје, односно “праћење активности локалних функционера” медија који су наклоњени власти, и покушаја независних медија да објективно известе о најважнијим дешавањима, одлукама, укупно врло штуро“.

У општини Варварин се упознају путем сајта општине Варварин, локалног интернет портала као и медијских кућа из Крушевца. Организују се повремено И састанци по Месним заједницама, али они више служе за то да грађани изнесу своје проблеме“.

Подсећамо да је ЦИНК у оквиру пројекта „Економски положај и слобода медија у Расинском округу“ спровео истраживање које је показало да се 78% прилога локалних медија на овом подручју односи на активности локалних и државних функционера као и директора јавних предузећа и установа.

Последње питање које смо поставили представницима медија односило се на њихов рад односно положаји гласило је „Шта је локалним медијима потребно како би подигли капацитете у областима професионалног, истинитог, непристрасног и правовременог извештавања, као и истраживања?

Као главни проблем новинари истичу нестабилне изворе финансирања што доводи у питање опстанак ове професије на локалном нивоу.

Дубоко верујем да новинари имају довољно знања, али их једноставно нема довољно. Локалним медијима, уколико се баве оваквим извештавањем, су одсечени канали ка изворима финансирања. Од јавних предузећа, преко конкурса, до привредника“, наводи се у једном одговору

За почетак је потребно да имају стабилне изворе финансирања, да не морају да учествују у више разнородних активности да би обезбедили минимум средстава за опстанак. Потом, када се растерете, добро дошле би обуке, али и повећање броја новинара у локалним редакцијама“.

Бољи систем финансирања. Локални медији данас, углавном, преживљавају захваљујући средствима које добијају путем суфинансирања медијских пројеката. Оглашивачи у малим срединама не постоје, не постоје други начини финансирања медија. Тако се преживљава из године у годину. У мањим срединама не постоји ни довољно професионалаца што је велики проблем“, наглашавају новинари.

Подсећамо да су у анкети Центра за истраживачко новинарство крушевац – ЦИНК учествовали представници шест медија из Крушевца, Бруса, Трстеника и Варварина.

You might also like More from author

Comments are closed.

Skip to content