За нешто мање од једанаест месеци, од када се вакцина против ХПВ вируса, намењена деци од 9 до 19 година, даје о трошку Републичког фонда за здравствену заштиту, у Расинском округу је њоме обухваћено 331 дете.
Здравствени радници очекивали су већи одзив, јер су се за вакцину, пре него што је стигла, многи родитељи интересовали. Проблем је, сматрају, у опште присутном неповерењу према вакцинацији. Део родитеља, са којима смо разговарали, у недоумици је због опречних порука које добијају преко медија и друштвених мрежа. Млади, који би требало да приме вакцину, чекају одлуку родитеља или су недовољно информисани. Истовремено, подаци крушевачког Завода за јавно здравље показују да у Расинском округу сваке године око 150 особа оболи од малигних карцинома повезаних са неким од ХПВ вируса.
То што се пре неколико година суочила са дијагнозом карцинома, чији је настанак највероватније узрокован ХПВ вирусом, за Крушевљанку Ану М. било је пресудно да вакцинише своју ћерку.
–Жао ми је што вакцине није било када сам била дете, јер се вероватно не бих касније разболела. Не желим да се ишта слично догоди мом детету. Посаветовала сам се са лекарима којима верујем и одлучила да је вакцинишем – испричала нам је она.
Већина родитеља, међутим, оклева.
–Била сам јако близу одлуке да моја деца приме ХПВ вакцину, али сам у једној емисији видела да су гости, међу којима и лекар, били против те вакцинације. То је донекле променило моју одлуку, или бар одложило на неко време. Није свеједно да одведете дете на вакцинацију ако пре тога чујете да вакцина утиче на плодност и да није довољно испитана – рекла нам је Марјана Кропф, мајка двоје деце.
Сличан став има М. Л. која још увек размишља о томе да ли да њена ћерка прими вакцину:
– Опасности од многих болести вребају, тако да би вакцином била заштићена. Са друге стране моје другарице и ја нисмо примиле ту вакцину, па нам ништа није фалило. Доктори час кажу једно час друго, па ми то уноси немир и неодлучност. Вероватно ће примити вакцину, али чекам да се изгради јаснији став и да више деце прими вакцину.
Суграђанка Данијела Павловић, чија су деца пунолетна, нема двојбу:
–Моја деца су примила све вакцине из редовног календара имунизације, за мене је то било нешто што се подразумева. Вакцину против ХПВ вируса видим на тај начин, тако да бих дала пристанак, да су моја деца сада у старосној доби када би требало да приме ту вакцину. Како је имунизација лична али и колективна одговорност, вакцинисала бих и ћерку и сина. Антивакцинални лоби нас бомбардује информацијама о штетности вакцина и донекле могу да разумем родитеље који су збуњени, али не могу да разумем поједине медицинске раднике који промовишу нешто за шта не постоји научно утемељење. То су опасне ствари.
Млади неодлучни и неинформисани
Ученице првог разреда средње школе, Ања и Миа, су нам рекле да су чуле за ХПВ вакцину, али да је још увек нису примиле.
–Моји родитељи су неодлучни па сам и ја. У принципу урадићу онако како ми они кажу – казала је Ања.
Миа наводи да је читала на интернету о томе, али да није сигурна ко је о томе говорио. И она ће урадити онако како јој буду рекли родитељи.
За разлику од њих, њихов вршњак Војин ни не зна за вакцину.
Његов брат Матеја, који ове године завршава средњу школу, је чуо за вакцину, али није довољно обавештен о томе и није сигуран да ли жели да се вакцинише.
Праве информације и превенција спасавају животе
Начелница Службе за здравствену заштиту деце у Дому здравља Крушевац, др Драгица Симић, потврђује да је одзив на вакцинацију мањи од очекиваног:
–Према заинтересованости која је постојала међу родитељима за ову вакцину, пре него што смо је добили, али и с обзиром на рад школских лекара који се труде и едукују пацијенте и родитеље, очекивали смо да ће бити више вакцинисане деце. Било је сличних ситуација и раније. Родитељи су куповали Пентаксим вакцину, а сада се дешава да одбију ту вакцину. То има везе са генералном причом против вакцина, у којој нажалост, има еминентних лекара. Уопштено гледано је на нивоу целе земље обухват вакцинацијом смањен.
Др Симић подсећа да је ХПВ вирус врло заступљен у људској популацији те да се сматра да је измедју 22 одсто и 35 одсто жена као и 23 одсто мушкараца заражено у неком тренутку живота:
–Вирусом се чешће заразе жене због анатомије полних органа јер вирусу прија влажна и топла средина. У питању је полно преносив вирус, а инфекције вирусом на други начин: базени, тоалети, убруси, су врло ретке. Напада кожу и слузокоже, најчешће је инфекција асимптоматска, а у великом броју случајева долази до самоизлечења код особа које имају добар имуни систем који елиминише вирус.
Да ли ће доћи до појаве болести: кондилома, полних брадавица, премалигних лезија и малигнитета, зависи, додаје др Симић, од бројних фактора: понављане инфекције, ослабљеног имунитета, гојазности,вишеструких порођаја.
–Улога вакцине је превентивна, да спречи инфекцију, а нема улогу у лечењу инфекције. Најприкладније је да се вакцина да како девојчицама тако и дечацима, пре доласка у контакт са вирусом, дакле пре почетка сексуалног живота. Нежељене реакције су врло ретке, обично локалне као што су оток и црвенило на месту убода.
Вакцина се у узрасту од 9 до 14 година даје у две дозе, док се онима који имају од 15 до 19 година дају три дозе.
–Веома је важно знати да последице инфекције ХПВ- ом могу бити озбиљне, да је велики број људи са асимптоматском инфекцијом, да могу пренети вирус другој особи и да ХПВ вирус инфицира особе оба пола. Према подацима из 2020. године 1815 особа оба пола годишње у Србији оболи од врсте рака повезаних са ХПВ-ом: рака усне дупље и ждрела, грлића материце, вулве, вагине, рака дебелог црева, пениса. Познавање чињеница и информација и правовремена превенција спасава животе – поручује др Симић.
Два типа ХПВ-а одговорна за 70 одсто карцинома грлића материце!
Начелница Центра за контролу и превенцију болести у крушевачком Заводу за јавно здравље др Мирјана Аврамовић објашњава да је до сада идентификовано више од 120 типова ХПВ вируса, а већина изазива инфекције кожног епитела доводећи до појаве кожних брадавица.
Док инфекција ниско–ризичним или нискоонкогеним типовима као што су типови 6 и 11, објашњава она, може узроковати бенигне туморе или кондиломе и папиломе, високо-ризични или високоонкогени типови ХПВ (16, 18, 31, 33, 35, 39, 45, 51, 52, 56, 58, 59, 68, 69, 73, 82) делују као канцерогени и представљају узрок за настанак цервикалног и других аногениталних карцинома.
–Тип 16 је узрочник приближно 50 одсто цервикалних карцинома (карцинома грлића материце), а типови 16 и 18 заједно око 70 одсто цервикалних карцинома – упозорава др Аврамовић.
Она објашњава да, иако је учесталост инфекција висока, већина се завршава спонтаним излечењем унутар годину до две дана, а код малог броја инфицираних особа (5 до 10 одсто) развија се перзистентна инфекција, која је најважнији фактор ризика за развој цервикалног карцинома.
–Кључну улогу у смањењу броја оболелих од инфекција изазваних ХПВ имају мере примарне превенције које обухватају опште мере и специфичну меру, имунизацију. Поред тога, од изузетног значаја је и спровођење скрининга рака грлића материце, као мере секундарне превенције – напомиње она.
ХПВ вакцина против одређених високоризичних сојева (Гардасил 9) постала је препоручена вакцина у Србији од априла 2019. године, а њено давање о трошку Републичког фонда за здравствено осигурање започето 3. јуна 2022 године.
Према подацима крушевачког Завода за јавно здравље од тада је на подручју Расинског округа прослеђено 812 доза, а утрошена је 571 доза.
–У узрасној групи деце 9 до 14 година вакцинација је започета код 165 деце у Расинском округу, медју којима је њих 124 у Крушевцу. У узрасној групи од 15 до 19 година вакцинација је започета код 166 деце у Расинском округу, од којих је 124 из Крушевца. Вакцинисане су и девојчице и дечаци. Око 150 особа из Округа сваке године оболи од малигних тумора повезаних са ХПВ вирусом – наводи др Аврамовић.
Comments are closed.