Srpski studenti rado idu u dijasporu, pokazali su odgovori 11.013 visokoškolaca sa državnih i privatnih fakulteta od kojih trećina namerava da sa diplomom ode u inostranstvo.
Istraživanje o migracijama kabineta ministarke bez portfelja za demografiju i populacionu politiku, u saradnji sa Ministarstvom prosvete i Republičkim zavodom za statistiku, pokazalo je da za takvu odluku, 90 odsto mladih ima podršku roditelja, a 70 odsto računa na pomoć rođaka i prijatelja koji žive u inostranstvu.
Alarmantno je, kaže ministarka bez portfelja Slavica Đukić Dejanović da je četvrtina studenata čvrsto rešena da ode i ne bi ih zadržala nijedna mera države.
– Nemačka je najpoželjnija država za život i to za studente svih profila sem za IT, koji bi najradije karijeru nastavili u SAD – rekla je ona.
Ministarka je navela da su na listi poželjnih zemalja za život i Švajcarska, Austrija i Norveška.
– Kada je reč o dužini boravka, 50 odsto njih ne planira da se vrati, 19 odsto bi nazad u domovinu kada obezbede dovoljno novca za pokretanje biznisa, a 13,8 odsto kada ekonomska situacija u Srbiji bude bolja i stabilnija – rekla je ona.
Najviše njih je kao prednosti života u inostranstvu navelo lakše dolaženje do posla u struci, bolje plaćen posao u svojoj profesiji, visok životni standard i veće mogućnosti za napredovanje u karijeri.
Trend iz nekoliko prethodnih godina koji se nastavlja govori da su za odlazak najzainteresovaniji oni čija struka se traži u inostranstvu, upravo studenti informaciono-komunikacionih tehnologija i medicine, a manje oni sa fakultetima društvenih nauka.
Studenti medicine, prema prošlogodišnjem istraživanju Infostuda , budućnost vide u inostranstvu, što pokazuje podatak da su, samo u 2015. i 2016. izdata 2.004 Sertifikata dobre prakse za lekare, potrebni za zaposlenje u inostranstvu. Zato se, kako kažu, srednjoškolci najviše prilično interesuju za medicinu i informacione tehnologije.
Upis na studije u Srbiji koji je u toku, pokazuje isti trend, a pored ova dva fakulteta, veliki broj želi i na Fakultet organizacionih nauka koji takođe daje dobre mogućnosti za master studije u inostranstvu ili zaposlenje u IT oblasti.
“Podaci su zabrinjavajući, a bili bi i drastičniji da su anketirani mladi koji su završili fakultet“, kaže Ivanka Popović, novoizabrana rektorka Univerziteta u Beogradu.
Ona smatra da fakultete treba osnažiti da budu atraktivniji za tržište rada, kao i da jačanjem proizvodnje mladi mogu da budu motivisani da ne odlaze iz zemlje.
“Moramo se boriti za svakog od 270.000 studenata, nezavisno od toga da li planiraju da odu u inostranstvo ili ostanu u zemlji, i da novom strategijom obrazovanja do 2030. utvrdimo smernice kojima bi uticali na nepovoljnu statistiku“, kazala je Popović.
Studenti su se izjasnili i da bi odustali od odlaska kada bi im u Srbiji bilo obezbeđeno da pokrenu biznis, ili ako bi dobili stimulativne ili stambene kredite, pa podsticaj za bolji naučni rad.
Comments are closed.