Više sela u dolini Ribarske reke već duže vreme suočava se sa ozbiljnim problemima u vodosnabdevanju. Nedostatak vode, kvarovi na mreži, mulj i blato u cevima, kao i sumnjiv kvalitet vode, samo su deo problema na koje ukazuju meštani.
Od samodoprinosa do kvarova
Vodovod u selima Ribare, Rosica, Grevci i Zubovac izgrađen je sedamdesetih godina prošlog veka. Gradili su ga meštani a finansiran je putem samodoprinosa. Svaki domaćin bio je obavezan da iskopa 51 metar kanala za cevovod. Uvedeni su vodomeri, a mrežu je tada održavala mesna zajednica, uz veliku disciplinu i odgovornost meštana.
Slobodan Petrović, nastavnik matematike u penziji iz Rosice, podseća:
– Ljudi su tada bili mnogo odgovorniji. Kad se desi kvar, odmah se izađe i popravi. Vodovod je pripadao mesnoj zajednici, i sve je funkcionisalo. Danas, kada je sistem prešao u nadležnost Vodovoda Kruševac, situacija je sasvim drugačija. Često se ne javljaju, ili kažu da će poslati radnike pa ne pošalju. A i kad poprave, desi se da se već sutradan kvar ponovo pojavi.
On naglašava da je upravo ta razlika u odnosu nekada i sada najveći problem:
„Nekada se osećala zajednička odgovornost, a danas – nebriga i odsustvo stručnosti.“
Muka i za ljude i za životinje
Problemi sa vodosnabdevanjem pogađaju gotovo sva sela koja su priključena na mrežu.
– Mi skoro celo leto vodu nemamo. Par puta je pucala cev pored temelja od kuće. Kad god sam zvao Vodovod Kruševac, rekli su da nemaju ljude, pa smo čekali danima da dođu da kopaju. Jednom sam čak sam kopao. Od te vode koja je curela van, popustio je temelj. Kad god je neki kvar na mreži, kod nas na kraju sela se taloži blato, pesak, sve što uđe u cevi prilikom krpljenja jer nisu napravili ispust da to izađe van mreže. Talog, mulj, blato ulazi i u bojler. Kad god sam zvao Vodovod da pitam zašto nema vode i šta mi zapravo plaćamo – jer ta voda nije ni za piće – nisu imali odgovor. Često su mi i spuštali slušalicu, sa dozom ogorčenja priča Jovica Krunić iz sela Grevci.
Mirjana, meštanka sela Rosica, takođe je ljuta.
– Često nemamo vodu. Zamislite da na +40 stepeni nemate vodu deset dana, a pritom da me vređaju kada pozovem Vodovod? Ja zovem da prijavim kvar, a oni kažu da sam dosadna. Da li sam ja kriva što se desio kvar? Da li sam ja kriva što oni nisu stručni da nešto poprave kako treba, tako da se više ne kvari?
– Znate šta, pukne cev, u redu, dešava se, nije to slučaj samo kod nas. Ali oni poprave, pa toliki su stručnjaci da nabiju pritisak preko određene jedinice bara, da kad krene voda popucaju cevi na bojleru. Da li će meni zbog toga da kupe bojler? Naravno da neće. Nestručni ljudi rade u Vodovodu, ja ne znam šta su ti ljudi završili i ko ih je zaposlio. Kad nema vode, vlast kaže – kopajte bunar, kupite hidrofor. Hoće li neko to da mi obezbedi? Zašto onda plaćamo vodu gradu? Zamislite ljude koji čuvaju stoku koja pije preko pojilica i nema vode. Zamislite da deset dana ne možete da uključite veš mašinu, da ne možete da operete sudove, da se okupate, da kupujete balone vode da biste spremili ručak. Nekad mi se čini da sam modernije živela u prošlom veku, nabraja brojne probleme koje izaziva nestašica vode Zorica Milić, meštanka Ribara.
„Divlji priključci“ – nerešiv problem
Slična situacija je i u Velikom Šiljegovcu, selu koje se vodom snabdeva sa planine Jastrebac preko mreže kojom takođe upravlja Vodovod Kruševac.
– Odmah da naglasim da nisam pristalica SNS-a, tako da nisam pristrasna, ali smatram da sam pravična. Ne postoji količina vode koja može da zadovolji divlje priključke. Pijaća voda ne može da se koristi za polivanje ukrasnog šiblja, povrća i voća. Voda mora da se plaća, nelegalne priključke treba locirati i kazniti, kao i one koji su to omogućili. JKP je odnedavno preuzelo naš vodovod. Sve je dotrajalo i kvarovi se dešavaju, ali ih brzo saniraju. Voda je prljava zbog radova, kasnije se izbistri. Verovatno je potrebna rekonstrukcija cele mreže. Ne znam zašto se voda ne hloriše? To je misterija i neko stručan treba da odgovori. Postoji i problem sa aparatom za hlorisanje jer je čovek kod koga je bila instalirana oprema zabranio korišćenje. Od tada voda ostaje nehlorisana. Sve je to posledica samoinicijativnog kopanja izvora i nebrige države. Od kada je JKP Vodovod preuzeo, mi koji imamo ugovore plaćamo, ali nelegalni priključci i dalje postoje. Problem je nerešiv. Što se tiče ljudi koji očitavaju vodomer i brzine saniranja kvarova – tu nemam zamerke, analizira situaciju Snežana Rajković iz Velikog Šiljegovca.
Ružica Pavlović, meštanka Velikog Šiljegovca, tvrdi da ima puno razloga za zabrinutost.
– Voda u Šiljegovcu nije ispitana, niti imamo podatke šta se uopšte nalazi u vodi koja teče iz česme. Pre više od godinu dana istaknuto je obaveštenje da voda nije za piće, a nakon toga ništa. U školi postoji cisterna koja se neredovno puni, a na kojoj se vide tragovi buđi – žućkasta i zelenkasta boja. Mi ne znamo da li pijemo vodu iz reke ili sa izvora.
Meštani Ribarske doline i Velikog Šiljegovca podsećaju da su nekada sami gradili i održavali vodovod, a danas se osećaju zapostavljeno od strane nadležnih. Kvarovi se sporo otklanjaju, popravke su neadekvatne, a kvalitet vode sporan. „Nekad smo reagovali odmah, danas čekamo danima“, kažu meštani, tražeći od grada i JKP Vodovod Kruševac da preuzmu odgovornost i konačno obezbede uredno i kvalitetno vodosnabdevanje.
Comments are closed.