Opijaju se i deca od deset godina!

Služba hitne medicinske pomoći nalazi se na “prvoj liniji fronta” kada je reč o kontaktima sa pijanim maloletnicima.

Načelnica službe, doktorka Gordana Simić ,vodi preciznu evidenciju kada je reč o osobama koje su u ovu ustanovu smeštene zbog opijanja.

“2011. godine od ukupno 85 zabeleženih slučajeva  za celu godinu 28 je bilo ispod 18 godina.  2012. godine od 102 , 21 je bilo ispod 18 godine, za 2013.  godinu ukupno 85 a 28 maloletnika. U prvih šest meseci ove godine od ukupno 114  slučajeva u samo tri smo imali maloletnike. Ovo troje maloletnika su bili 2001. i  2002. godište.“, nabraja dr Simić.

Neki slučajevi opijanja maloletnika su drastični.

“Pre par dana smo imali dete od 10 godina koje se napilo od rakije. Sećam se slučaja, dečko od 13 godina  je popio litar votke naiskap. Samo je rekao „Dobio sam opkladu“ , pao i izgubio svest. Cele noći su se mučili dok su ga povratili. Četiri puta je najavljivan sanitet da ga vozi na Toksikologiju u Beograd ali naši anesteziolozi su uspeli da ga izvuku tako da nije bilo potrebe da ga šaljemo. To bi bile neke posledice preterane upotrebe alkohola”, priseća se doktorka Gordana Simić.

Maloletnici se najčešće opijaju kada proslavljaju Novu godinu, Srpsku novu godinu i u periodu kada su maturske večeri.

Za Službu hitne medicinske pomoći pijane osobe na javnom mestu, na ulici, su prioritet prvog reda.

“Kada su kod kuće smatra se da imaju nekog ko može da ih dovede ovde. To je princip rada Hitne pomoći. Kod maloletnika je situacija drugačija. Obično ih dovode drugari sa javnog mesta jer se plaše reakcije roditelja.  Deca su uplašena, zabrinuta. Mi, obično, pustimo nekog da čuva pijanog maloletnika dok su ostali napolju. Obavezno im kažemo da, ako imaju broj telefona roditelja, da ih pozovu i jave im se. Oni se obično nećkaju ali nas , na kraju, poslušaju“.

Rekacije roditelja kada im medicinski radnici saopšte da im se dete opilo su, često, neočekivane i čudne.

“Sećam se jedne situacije. Doveli su dečka i kada sam im rekla da pozovu roditelje jedan je rekao drugom „Ne zovi, Zoran će da ga ubije“. Imala sam podatke deteta, povezala sam ime oca Zoran i prezime deteta i dobila fiksni broj. Nazvala sam: “ Dobro jutro, Hitna pomoć Kruševac ovde. Da vam odmah kažem situacija je mirna. Ništa strašno. Da li vi imate sina tog i tog? Dete vam se malo napilo, ništa strašno, povraćalo, evo ga u Hitnoj. Pri kraju mu  je terapija, on je dobro, nije pravio nikakvih problema. Jedini problem je jer maloletno dete i ne sme sada na ulicu bez roditelja.“ I onda pauza i roditelj kaže“ Turi ga u taksi, a ja ću da platim kad stigne kući.“  

Nisam mogla da verujem šta čujem. Ostala sam zapanjena. Spustim slušalicu pa pozovem ponovo. Sad sam bila drskija. “Hitna pomoć, dežurni lekar ovde i spakujem sve što treba da kažem. Uključila sam interfon da moje kolege čuju. Kažem “Maloletno dete ne sme na ulicu bez roditelja, dođite po njega.“ On ponovo“ Ma, turi ga u taksi…“ Moji se smeju. Spustim slušalicu i pozovem policiju i kažem: “Maloletno dete, pri kraju je infuzija, na ovaj fiksni broj se niko ne javlja. Molim vas idite, ljudi sigurno spavaju. Probudite ih da dođu da preuzmu maloletno dete.”

Čini mi se da nisam stigla ni slušalicu da spustim, policija je već stigla sa roditeljima. I sada oni ćute. Ništa ne govore ni majka ni otac, prave se ludi. Dete ide, ja ga zagrlim i kažem: „Slušaj me sinko dobro. Nemoj da se sekiraš. Svakom se to desilo prvi put u životu. Ujutru može malo da te boli glava, popij kafu, nacedi limun. Sad će da te ture u taksi i ideš kući da odspavaš“. Roditelji se nisu ni okrenuli“, priseća se jednog od bizarnijih slučajeva načelnica Službe hitne medicinske pomoći.

Za mlade koji se opijaju opasno je što mogu da imaju poremećaj srčanog ritma a da toga nisu svesni.

“Alkohol ubrzava srčani ritam malo, ali kod njih može da napravi veliki poremećaj koji može fatalno da se završi. Druga opasnost je što oni mešaju alkohol sa psihoaktivnim supstancama i energetskim pićima. Tu imamo drugačiju organizaciju. Ako je takva osoba pod uticajem alkohola agresivna, uz asistenciju policije se privodi na psihijatriju, pa tamo ,uz mere vezivanja, trežnjenje, kada se rastrezni onda se sa čovekom normalno razgovara. Deca ispod 18 godina idu na Dečje odeljenje. Onda kolege imaju problem zato što su tamo mala bolesna deca a ovi viču, pljuju, malo je za njih nezgodno. One koji nisu agresivni dovodimo u Urgentni centar. Ako imaju poremećaj ritma onda se šalju na Interno odeljenje, ako imaju neurološke ispade idu na Neurologiju ili ako imaju neke suicidne ili druge  ideje onda idu na Psihijatriju“, objašnjava proceduru rada doktorka Simić.

Ponekad se lekari susreću sa zaista neobičnim situacijama.

“Jedan mladić je izuo sportsku čarapu, stavio je u usta i urlao. A onda, kada se osvestio čudio se odakle mu čarapa u ruci. Jedna noga bosa a druga nije. Ženska osoba, pošto smo joj postavili kateter, je ustala uhvatila kateter i šetala po ordinaciji ujutru u pet sati,. Sestra ju je videla „Aman ženo! Gde ćeš takva gola?“ i vratila je u krevet”, priseća se dr Simić.

Doktorka Gordana Simić je često medicinska pratnja na ekskurzijama srednjoškolaca, treće i četvrte godine. Zato ima ogromno iskustvo u zbrinjavanju alkoholisanih učenika.

“Na svakoj ekskurziji ima alkoholisane dece kojima je bila potrebna pomoć. Imala sam šest ekskurzija i na svakoj je bilo. Samo na jednoj je bila jedna devojka. Drugari su pokušali sami da je otrezne tako što su je gurnuli u more. Ali, ona se napila malo više te gorke vode pa se ispovraćala i jako uplašila“, govori o svom iskustvu sa ekskurzija dr Simić.

Bilo je i slučajeva da su maloletnici, pod dejstvom alkohola, dobijali napade epilepsije ali ni tada nisu odustajali od opijanja. Dešavalo se da srednjoškolci pokušaju da u hotel prošvercuju burad sa 18 litara piva!

“Bila je neka gitarijada i dvojica dečka su direktno sa gitarijade došli pijani a pametni roditelji su im doneli torbe. Odmah sam predložila direktoru i razrednom da vrate pijanu decu kući. Niko nije reagovao. Jedan je bio dovoljno pametan pa je spavao sve vreme, otreznio se i više nije pio. Drugi je otišao pijan i pijan se vratio. Iako je bio i u bolnici, primio terapiju, nije slušao savete lekara. Bio je pijan svaki dan ekskurzije”, priča Gordana Simić, načelnica Službe hitne medicinske pomoći u Kruševcu.