PISMA PRIJATELJSTVA: “Šta studirati u gradu koji ima samo jedan fakultet?”
Centar za istraživačko novinarstvo Kruševac – CINK i Udruženje građana ZenicaBlog realizuju projekat “Pisma prijateljstva”.
“Vozdra prijatelju,
Dosadilo mi nešto da surfujem po netu pa rekoh da ti napišem par rečenica. U stvari hteo bih da sa tobom podelim dileme koje me muče ovih dana. Već je mart, bliži se kraj školovanja, matura pred vratima a ja još uvek nisam odlučio gde ću i šta ću. Taman kada pomislim da sam našao svoj put pojavi se neka prepreka.
Prva dilema mi je da li da ostanem u Kruševcu i pokušam da nađem neki posao, da palim u inostranstvo ili da pokušam da upišem fakultet? Za ostanak i posao baš i nisam. Sa mojom srednjom školom mogu jedino da motam kablove za 250 evra ili da šljakam na nekoj lokalnoj baušteli. Nisam nešto ni za inostranstvo pa mi, kao logična opcija, ostaje da pokušam da upišem faks.
E tu ti je moja druga dilema! Gde i šta upisati? Matorci mi nisu “punišići”, muče se da zarade svoje skromne plate, da školuju mene i mlađu sestru, pa sam mislio da upišem nešto ovde, u Kruševcu. Mukica je što u gradu postoji samo jedan fakultet, Poljoprivredni, otvoren prošle godine. To je sasvim OK ali ti ja nešto nisam za poljoprivredu. Ai gde bih radio ako je završim? To je, nekako, više za decu sa sela čije porodice već nešto rade na veliko – kalemove, povrće, vinograde, maline i kupine, šta ti ja znam…
Pored Poljoprivrednog fakulteta u Kruševcu postoje još samo dve više škole, visoke škole strukovnih studija kako se sada zovu. Jedna je hemijsko-tehnološka koju nisam ni uzimao u razmatranje jer hemiju kao disciplinu zaobilazim u širokom luku, a druga je za pedagoška, za vaspitačice. To takođe otpada jer niti sam ja za rad sa decom niti će oni koji to završe imati posla pošto je dece sve manje.
Nekada su te više škole bile cenjene, pre 30 i kusur godina. Bilo u gradu dosta fabrika vezanih za hemiju pa bilo i posla. Otkada su u okolnim varošicama i selima pootvarali odeljenja raznih “cash&carry” viših škola i fakulteta vrednost im je pala. U okolini Kruševca svako mesto sa više od 5.000 stanovnika ima neku višu školu ili fakultet ali možeš misliti kakav kvalitet nastave one nude i gde možeš naći posao sa tim.
Keva od drugarice mi kaže da su sada trendi vanredne medicinske škole. Upišeš, platiš, nešto se kao prekvalifikuješ i onda sa diplomom zapucaš za Švabiju da radiš kao negovatelj. Svi navalili da budu medicinski tehničari – kuvari, pekari, frizeri…No, to mi je poslednja rezerva.
Dakle, obrni-okreni, moraću na studiranje negde van Kruševca. Beograd sam u startu eliminisao kao mogućnost. Jeste da imaju najveći izbor fakulteta i da najviše Kruševljana studira tamo, neki kažu više od 10.000, ali mi je “finansijska konstrukcija” preslaba za glavni grad.
Ko odavde ode u Beograd najčešće tamo i ostane ili zapali preko grane. Ovamo se ne vraća. Neki ortaci koji studiraju u BG se zezaju, kažu “Kruševački lobi je najjači u Beogradu. Ima nas više od Crnogoraca a i sve smo bolje raspoređeni”. Ima istine u tome. Znam desetine ljudi koji su otišli da studiraju u Beograd i tamo ostali. Čak i oni koji nisu završili faks. Snašli se. Veliki grad, veliki izbor svega pa i poslova.
Tako mi se izbor gde ću studirati nekako suzio na Niš i Kragujevac. Oba grada su na 90 kilometra od Kruševca, nisu preskupi a imaju solidan izbor fakulteta. Moraću još malo da razmislim, odvagam i na kraju prelomim.
Od ljudi za koje znam da su studirali u Nišu i Kragujevcu većina se vraća u Kruševac. Mada ima onih koji idu dalje, u inostranstvo ili neki treći grad. Imam rođaka koji je završio faks u Kragujevcu a onda otišao u Novi Sad. Tamo se lepo snašao, našao dobar posao i ne misli da se vraća.
To je najveći problem ovde u Kruševcu. I kada dođeš sa fakultetskom diplomom teško se stiže do posla. Osim ako nemaš nekoga ili nisi član stranke. Zato se mnogi razočaraju i posle kratkog “pit-stopa” beže odavde. No, to je sada daleka budućnost. Idem step by step. Prvo da definitivno odlučim šta ću studiram i gde a onda videćemo.
Čujemo se druže.
Comments are closed.