ПОГОН ЗА ПРЕЧИШЋАВАЊЕ ОТПАДНИХ ВОДА: Максимално коришћење обновљивих извора енергије

Постројење за пречишћавање отпадних вода је пуштено у рад 2020. године и у његову изградњу су уложена значајна средства како би се обезбедило очување екосистема Западне Мораве.

Шта је изградња Постројења запречишћавање отпадних вода донела ново и корисно за Крушевац и његове грађане?

Постројење није само капитални подухват, него и симбол технолошког напретка. Оно поставља Крушевац на мапу најмодернијих и еколошки освешћених градова Европе. Пречишћавањем отпадних вода чува водни екосистем Западне Мораве. Осим тога, изградња ППОВ у Крушевцу била је предуслов за дефинисање пројеката сакупљања и одвођења отпадних вода у општинама Брус и Блаце, кроз изградњу два мања постројења за пречишћавање отпадних вода у овим општинама. Све ово се спроводи у циљу очувања акумулације Ћелије, које  представља основни и главни извор водоснабдевања за град Крушевац и његову околину.

Постројење се простирена преко 5 хектара, лоцирано између трасе ауто-пута Појате–Прељина и одбрамбеног насипа Западне Мораве, и обухвата 41 објекат који чине јединствену производну целину која обухвата три линије:

• пречишћавање воде,
• прерада муља и производња биогаса
• соларно сушење муља.

Финансирање овог пројекта реализовано је кредитним средствима Немачке Развојне Банке.  Укупна вредност пројекта са припадајућом градњом колекторске мреже у дужини од 63 километара износила је 23.846.000 евра, објашњава Младен Николић, Руководилац сектора за пречишћавање отпадних вода.

Да ли је Постројење по стандардима ЕУ и шта је још потребно урадити да би се достигли највиши еколошки стандардни?

Пуштањем у рад овог изузетно вредног Постројења, Град Крушевац поставља стандарде високо, не само у пречишћавању отпадних вода, већ и у максималном коришћењу обновљивих извора енергије.

Ово Постројење користи најсавременију технологију, укључујући процес анаеробне дигестије за обраду муља, уз производњу биогаса као резултат. Биогас се складишти и претвара у електричну и топлотну енергију путем гасног генератора. Гасни генератор на постројењу производи до 300 киловата струје на сат чиме подмирује од 40 до 45% сопствених потреба.

Отпадни муљ који се ствара у процесу пречишћавања отпадних вода прво се дехидратише, а касније суши уз помоћ соларне енергије.  Соларно сушење се обавља у великом стакленом објекту, попут стаклене баште, са пет одвојених поља величине 90 са 12 метара. Машине окрећу и суше муљ како би изгубио што више влаге. Тако осушен муљ има својства лигнита, која се могу користити као енергент након спаљивања. Осушени муљ се даље користи у цементари у Поповцу. Ово је пример како се иновацијама и ефикасним процесима може унапредити еколошка и енергетска одрживост локалне заједнице.

Да ли је планиран развој постројења  и на који начин је још могуће унапредити рад?

Пројектовани капацитет постројења је за 90.000 корисника, укључујући и привреду, уз могућност проширења на 120.000 корисника.Током прошле године постојење је радило са оптерећењем од 65 до 70 %  укупног капацитета. ЈКП„Водовод -Крушевац“ и Град Крушевац у континуитету прате рад постројења и планирају даљи рад и унапређење истог. Постројење у Крушевцу од пуштања у рад почетком 2020. године привлачи доста пажње, а самим тим током година јављале су се разне идеје које би могле да унапреде рад постројења или искористе његов потенцијал у неке друге сврхе. Једна од тих идеја би ускоро могла бити и реализована уз помоћ Европске банке за обнову и развој (ЕБРД). Ради се о коришћењу пречишћене воде са постројења за грејање града помоћу топлотне пумпе која би била инсталирана у градској Топлани чиме би се унапредила услуга коју топлана пружа својим корисницима.

На који је начин је могуће повећање количине енергије која се добија из биогаса?

Биогас се добија анаеробном дигестијом муља који се ствара приликом процеса пречишћавања отпадних вода. Енергетска вредност тако добијеног биогаса је константна. Повећање количине енергије је могуће само повећањем продукције биогаса кроз процес анаеробне дигестије а она у многоме зависи од квалитета улазне воде тј. биолошког оптерећења које нам долази канализацијом.

Колики је еколошки, а колики економски значај рада Постројења за пречишћавање отпадних вода?

Као најосновнији извор живота, вода се немилице троши и загађује. Велики број земаља предузима опсежне мере и улаже велика средства, како би се зауставило загађење и у природу вратила чиста, незагађена вода. Циљ пречишћавања је добијање чисте воде, а као нуспроизвод, при третману, настаје отпадни муљ. Чиста вода се враћа уприроду, а отпадни муљ се шаље на даљи поступак обраде. Процењена чистоћа пречишћене воде, која је у складу са стандардима квалитета кишнице, редовно се мери кроз мониторинг квалитета воде у Западној Морави, а потврду квалитета потврђују и анализе из Завода за јавно здравље Крушевац. Већ сада видимо позитивне резултате у мониторингу квалитета воде у Западној Морави. Према анализама Завода примећено је побољшање квалитета воде реке након испуста ефлуента Постројења за пречишћавање отпадних вода града Крушевца. Ови резултати јасно указују на успех Постројења у смањењу штетних утицаја отпадних вода на водни екосистем Западне Мораве.

Концепт одрживог развоја добија на значају са покушајем да се ускладе циљеви привредног развоја са циљевима очувања квалитета животне средине, закључује Младен Николић, руководилац Сектора за пречишћавање отпадних вода ЈКП „Водовод Крушевац“.