Možda niste primetili, ali naš premijer vazda nešto radi prvi put u bližoj istoriji, a to je u njegovoj fikciji tačno donde – dokle seže ljudsko sećanje. U slučaju blesavih Srba, to je do prekjuče.
Nije ni nenormalno da Vučić sve što čini, čini premijerno, jer on je po funkciji premijer, te samim tim su i njegova dela po vokaciji – premijerna. Problem nastaje kad neki ludi Srbin popije tableticu, pa se kao kroz maglu priseti da je to što ovaj čini, neko pre njega već uradio, te dakle, moramo kod dotičnog nepobitno ustanoviti da li je to što dela premijerno, ili je prvi put.
“De fakto” je prvi koji sklopljenim rukama i mirom budističkog sveštenika ubeđuje narod da mora da mu bude gore – da bi mu bilo bolje. To je kao onaj vic kad nosiš dva sata tesne cipele, al’ ti je super osećaj čim ih skineš. Jedno osamnaest puta je prvi put najavio da će nam biti bolje za dve godine.
Takođe je četvrti političar koji je železničku stanicu otvorio prvi put. Doduše ta stanica je samo jedno osvetljeno tunelče sa dva ekranizovana reda vožnji, al’ to nema veze. Nema veze ni to što do te blatnjave rupe u zemlji vozi samo jedan medijski iznuđen kombi i što iz tog nedovršenog betonskog objekta viri neko gvožđe. Ko te to pita. Važno da je faza A1 gotova. Tim vozom ćemo, reče, u Evropu, a posle privatizacije JAT-a, iz nje možemo i da letimo.
Na sličan način je postao prvi koji je otvorio fabriku FAP u Priboju. Prvi je otvorio posle otvaranja 1953. godine u vreme Titove industrijalizacije. Bio je zaista i Prvi potpredsednik Vlade u prošlom sazivu. To je ona Vlada u kojoj je Dačić bio premijer, a pitao se za nešto kao Mrkonjić kod Ane Bekute. Takođe je i premijer koji premijerno sve sumnjive rabote rešava poligrafom, a rezultate ispitivanja zna unapred, mada je predskazivanje budućnosti kod nas zakonom zabranjeno. Šta će nam istražni postupak i sudije, čim nešto posumnjaš – metni ga na žice, pa šta grafik pokaže, to mu je. Jedina je falinka što i taj grafik čita čovek, samo je pitanje – čiji?
Apsolutno je prvi političar koji se otvoreno distancirao od svog imena. Naime, kad je publika zviždala na otvaranju Evropskog prvenstva u vaterpolu na pomen neidentifikovane osobe po imenu Aleksandar Vučić, on je izjavio da to nisu bili zvižduci upućeni njemu, jer on nije ni bio u Areni te večeri. Lično bih molio tog drugog Aleksandra Vučića koji se te večeri osetio predmetom izviždavanja da se javi redakciji. Da ga ja vidim, sram ga bilo, da ovako dovodi premijera u nezgodnu poziciju.
Setićemo se i istorijskog perioda poznatijeg kao “mitarenje radikala”. U to vreme presvlačenja političkog perja je nekako nastao i SNS, u koji se dotični femkao da premijerno uđe, pa je izjavljivao da trenutno radi u bratovljevoj firmi, da bi se sada, u novijoj istoriji, dokazalo da je ta firma otvorena pomoću falsifikovanih dokumenata od strane NN lica. Nik Nolti ? Novica Negovanović ? Nije Nego …
Kad se na Sretenje pojavio obasjan suncem, u pratnji svoje senke – Siniše Malog, mislio sam da za nas više nema zime. Međutim, posle dva dana, kad ratifikovaše Sporazum sa NATO alijansom, poče neka kišica i mene podiđe jeza. Nije zbog NATO, nego zbog hladnoće.
Takođe je prvi, posle Stalonea i Švarcenegera, koji je obećao da će taoce iz Libije spasiti za 48 sati. Kad ono, cvrc. Za malo. Prvi je i Srbin koji veruje CIA. Njima ni Amerikanci više ne veruju. Nepobitno je i to da je on prvi, posle pet miliona drugih Srba, koji je smogao snage i hrabrosti da ih pita: “Je li, bre, što nam pobiste nevine ljude ?”. I oni odgovoriše da nisu znali da su ovi na toj lokaciji, inače ne bi bacali bombe, časna reč, majke mi. Javljaju mi se neki fleševi na kolateralnu štetu. Za razliku od njega, ja sumnjam u to. Al’ , dobro, kad oni kažu…
Reče i da je prvi koji je smenio ministra. Opet ćorak. Mirko Cvetković je, na primer, svojevremeno smenio Mlađu Dinkića … Nije ni prvi smanjio zaduženost zemlje, ni povećao BDP. To su pre njega radile Vlade premijera Đinđića i Koštunice. E, ali je zato sigurno prvi pregovarač u Briselu koji je spavao na podu. To mu niko ne može poreći. Bila je to fantastična turistička prezentacija naše zemlje. Kad premijer spava na krparčetu, kakvi li su nam tek smeštajni kapaciteti.
Prilikom susreta sa penzionerima obavezno igra šah i obavezno se partija završi remijem. Taman se ponosna starina ponada da je izvukla nerešeno sa prvim čovekom Vlade, kad ga ovaj podseti: “Bilo bi nerešeno da ne vodim onih 10 posto. Ali nemojte da se razočarate. Vi ste stub našeg društva i naše ekonomije !”. Pa stubovi su mu malko oronuli, a i popušta im armatura. Sve više stubova mu leži pokopano, a da im nije vratio na pravdi Boga oduzeto.
Ovo je ujedno i prvi premijer koji nije u predizbornoj kampanji, a ima ga na televiziji više od reklame za afričku šljivu. I na kraju nešto što stvarno moram da mu priznam. On je prvi i jedini kome doktorka Nada Macura nije preporučila da se slojevito oblači.
Sa terena izveštava
vaš lutajući reporter
dr Svojko Nezbit
Comments are closed.