Prerodilo, a voćari opet ostali kratkih rukava

Nakon tri godine za redom tokom kojih voćari u vreme berbe nisu imali razloga da ulaze u voćnjake, jer je sve potencijalne plodove još u cvetu pokupio prolećni mraz, ova godina je donela prvoklasne, ukusne i krupne polodove, baš onakve kakve svaki voćar ponekad sanja. Od roda se grane saviše, a bolesti gotovo nigde. Kiša je pala taman kada je trebalo, što je voću dalo dodatnu slast.

Imajući u vidu da se tokom prethodnih godina, bez obzira na okolnosti, voće moralo zaštititi, orezati, nađubriti, pokositi, te da seljaka niko nije pitao od čega će to uraditi, voćari su se ponadali da će ova godina biti plodonosna u svakom smislu. Radost je trajala kratko jer ih je sačekala surova realnost na tezgama i kod nakupaca. Samo prve količine su se lepo plaćale, jer je tržište tražilo voće, kupci su ga bili željni. Ko je uspeo na početku da naplati veće količine, taj je srećnik. Sve posle toga bilo je dodatno mučno za proizvođače.

– Imam trešnju, kajsiju, jabuku, krušku i grožđe. Sve je dobro rodilo, ne mogu da se žalim. Voće sadim na skoro dva hektara i moja porodica živi od toga. Nakon tri mučne godine, ova je počela zaista ohrabrujuće. Međutim, cene su izuzetno niske. Prošle godine sam trešnju prodavala po 800 dinara za jedan kg, ove godine po 90 dinara. Letnju sortu kruške jedva da mogu da prodam za 100 dinara, kajsije i nektarine su išle po 80 dinara. Verovatno će tako biti i sa jabukom, kad stigne, jer nema voća koje se ove godine prodavalo po realnoj, isplativoj ceni. U poslednjih desetak dana nema ni kupaca, kad vi možete sa jednog kraja pijace, da vidite kapiju na drugom kraju, znajte da od prodaje nema ništa – ističe Dušanka Pantić, iz Padeža, koju zatičemo na pijačnoj tezgi.

Ista priča je sa šljivom. Voće koje tradicionalno najviše koristimo, ove godine je prerodilo. Pojedine grane su se od tereta ploda savile. Visoke temperature nisu pogodovale za razvoj bolesti, pa je bilo i manje zaštitnih tretmana. Takođe, sunce je dodatno uticalo da šljiva nakupi dovoljno šećera. Ipak izgleda da ništa od toga nije bilo dovoljno kako bi se formirala realna cena, koja ce doneti zaradu proizvođaču.

U ovom trenutku na tezgama prodaje se po ceni od 50 dinara, dok na veliko ide i za 20 dinara. Kako nam je rekao proizvođač koga smo zatekli na pijaci, po toj ceni se ne mogu isplatiti ni berači te će tako, umesto na tezgama, ovogodišnja šljiva u velikoj meri završiti u kazanu.

Ništa bolja situacija nije ni sa kupinom. Posetili smo savremeni zasad mladog proizvođača iz Kamenara. Ovo je jedan od retkih zasada na terenu Rasinskog okruga koji ima protivgradnu mrežu i dodatnu mrežu za zasenu, koja štiti plod ovo visokih temperatura i smanjuje ožegotine.

– Berba uveliko traje, do sada smo nabrali skoro polovinu roda. Ovogodišnji kvalitet ploda je dobar, ali on se ne bi mogao postići bez sistema za navodnjavanje i adekvatne zaštite. Takođe veliki uticaj na kvalitet ima i ova mreža za zasenu. Da nije nje, plod kupine bi jednostavno bio spržen. Visoke temperature, tamo gde nema ove mreže, zadaju veliku muku proizvođačima u poslednjih desetak dana – kaže naš sagovornik, Kristijan Petronijević.

Proizvodnja je, dodaje, nezamisliva bez sistema za navodnjavanje:

– Kao što vidite u mom zasadu umesto jednog, postoji čak tri sistema u redu, koji zadovoljavaju potrebu cele biljke za vodom. Ovo je pete godine zasad i sada je u punom rodu. Odlučili smo se za sortu Loh Nes i sa hektara očekujem da ću nabrati oko 15 tona Početna cena je bila 300 dinara za jedan kilogram, što svakako nije dovoljno za ovu voćni vrstu. Sve količine plasiram na tržište Beograda.

Ako se uzme u obzir svo voće koje se do sada obralo i koje se bere, može se reći da je ovo rekordna godina. To potvrđuje i struka. Počevši od jagode, preko trešnje pa sve do kruške, breskve, nektarine, kupine. Prinosi su dali nadu voćarima, pa je tako prosečan rod šljive, u zasadima gde je urađena puna agrotehnika na vreme, bio oko 20 tona po hektaru, kupina je dala od 15 do više od 25 tona po hektaru, u zavisnosti od navodnjavanja, agrotehnika, mreže za zasenu, malina oko 5 tona po hektaru, dok je jabuka u pojedinim zasadima rodila i preko 50 tona po hektaru.

Bog je ove godine nagradio voćara, ali surovo tržište i pohlepa nakupaca ga je, po ko zna koji put, demoralisala!

S.S.