РЕФОРМА ПРАВОСУДНОГ СИСТЕМА: Где је транспарентност у нацртима закона у раду правосуђа?

0

Анализа нацрта закона о правосуђу показује да унапређење транспарентности рада правосуђа није високо на лествици приоритета реформе правосудног система.

Јавна расправа у вези са сетом нацрта закона о правосуђу је у току и траје до 15. јануара 2023. године. Превасходни циљ доношења закона је усклађивање са изменама Устава из фебруара 2022. године,односно да се правосудним органима обезбеди већа независност и унапреди њихов положај. У нацртима закона се налази низ решењакојима би требало ово постићи, попут проширења овлашћења Високог Савета судова (ВСС) и Високог савета тужилаштва (ВСТ, ранији назив Државно веће тужилаца- ДВТ). Предлагачи закона и чланови радних група за доношење закона су на јавно јрасправи одржаној 10.јануара 2023. године у Београду имали углавном речи хвале за нацрте закона, међутим учесници јавне расправе имали су замерке на нацрте, посебно у домену утицаја извршне власти на избор судија и тужилаца, као и будућу самосталност у раду ВСС-а и ВСТ.

Представници организације Партнери Србија су присуствовали јавним догађајима одржаним у оквиру јавне расправе и поднели писане коментаре на нацрте закона. Анализирали су нацрте закона првенствено из угла унапређења транспарентности правосуђа, имајући у виду да наша истраживања,али и истраживања колега из цивилног сектора указују да је правосуђе недовољно транспарентно. Закључак је да се у нацртима закона само начелно предвиђа јавност у раду правосудних органа.
Па тако, Нацртом Закона о уређењу судова у члану 9. предвиђена је јавност, међутим Нацрт садржи само начелну одредбу да је расправљање пред судом јавно. Сматрамо да је пропуштена прилика да се у овом Закону детаљније уреди питање проактивне и реактивне транспарентности, односно обавезе објављивања информацијама од стране правосудних органа како самостално тако и по захтевима и упитима новинара и грађана. Проблеми у области недостатка транспарентности правосуђа, пре свега оне проактивне препознати су Комуникационом стратегијом ВСС и судова, још 2018. године.Нажалост, у пракси је за последње четири године мало тога урађено.Истраживање Партнера Србија у погледу доступности информација на веб-сајтовима судова је показало да не постоји уједначен приступ у комуникацији судова, било да се ради о информацијама које су доступне на сајтовима ових институција,одговарању на захтеве за приступ информацијама од јавног значаја, или директној комуникацији и сарадњи судова са медијима. Ово истраживање је показало и да комуникација, било она усмена или писана, највише зависи од појединаца који су унутар судова задужених за комуницирање са јавношћу.
Како би се превазишао проблем да доступност и квалитет информација зависи од воље и преданости раду појединаца неопходно је законом предвидети обавезе објављивања и саопштавања јавности информација о раду судова и тужилаштава. Такође, у Комуникационој стратегији ВСС и судова из 2018. године, препознат је проблем недостатка особа које би се унутар судова бавиле искључиво комуникацијом са јавношћу. Као решење у Стратегији се наводи професионализација ове врсте запослених, те раздвајање других управних и судских послова, тако да особа задужена за комуникацију не буде особа која је у суду запослена као судија, или на неком другом радном месту.Нацртом Закона о уређењу судова није решено ово питање, већ су ови послови остали у домену судске управе, што значи да ће у пракси ово и даље бити споредно задужење запослених у судовима.Комуникациона стратегија није обавезујући правни акт, нити је у пракси довела на било који начин до системском унапређења праксе судова у области транспарентности, стога сматрамо да је неопходно проблем недовољне транспарентности детаљније уредити кроз правосудне законе.
Мало је боља ситуација у погледу транспарентности избора чланова ВСС и ВСТ јер се нацртима закона предвиђа да су седнице на којима се представљају кандидати за чланове савета јавне као и да се преносе путем медија. Међутим, то није једина функција ових савета, имајући у виду њихова проширена овлашћења као и чињеницу да бирају судије и тужиоце. У погледу ових осталих (не мање важних овлашћења) само се начелно прописује јавност у раду ових тела, док се не прописује како ће та јавност у раду бити обезбеђена. Ово је проблематично јер је пракса показала да није увек могуће присуствовати седницама ових тела чак и када је то законима допуштено.
У току 2021. године организацији Центра за правосудна истраживања (ЦЕПРИС) је било онемогућено присуствовање седницама ВСС и ДВТ. ДВТ уопште није одговорио на захтев организације да присуствује седницама, док је ВСС као разлог за ускраћивање приступа седницама навео поштовање епидемиолошких мера. У том тренутку у јавном сектору сем у здравственим установама нису биле на снази посебне мере које би ограничиле присуство јавности, а да је постојала воља овај проблем је могао бити решен организовањем седница у већем простору. Без обзира на разлоге за искључивање јавности са поменутих седница ВСС или њихову оправданост, овај проблем је могуће превазићи видео преносом седница ВСС и ВСТ по угледу на решења изнацрта закона која омогућавају пренос седница за избор чланова савета, као и пренос седница Народне Скупштине.
Због свега наведеног сматрамо неопходним да у нацрте закона буду унете одредбе које би на детаљнији начин прописивале обавезе у погледу транспарентности правосудних органа као и санкције за непоштовање ових одредби. Предуслов за повећање поверења грађана у рад правосуђа, као и за унапређење независности правосудних органа је унапређење транспарентности. Приближавање правосуђа друштву захтева да се правосудни систем отвори и научи како да комуницира са грађанима. Стога, није довољно да транспарентност буде само прокламованавредност и питање добре воље појединаца у правосуђу. Уколико у нацртима закона остане само начелна транспарентност можемо очекивати наставак затварања правосудних органа, а последично и повећање неповерења грађана у правосудни систем Србије.

Можда вам се допадне и Више од овог аутора

Оставите одговор

Ваша е-маил адреса неће бити објављена.

4 × two =

Skip to content