SARADNJA MEDIJA I CIVILNOG SEKTORA: Nezainteresovanost i nedostatak kapaciteta najveća prepreka
U sklopu projekta “Za bolju medijsku pismenost mladih iz ruralnih sredina i pripadnika/pripadnica ranjivih grupa” Centar za istraživačko novinarstvo Kruševac – CINK je organizovao debate koja je okupila predstavnike medija i organizacija civilnog društva.
Cilj debate bio je da predstavnici OCD koji okupljaju pripadnike i pripadnice ranjivih grupa i novinari analiziraju sadašnje stanje i ukažu na to kako je moguće unaprediti saradnju.
“Organizacije civilnog društva nam najčešće šalju saopštenja koja obično počinju sa podacima o projektu, o tome ko je donator. U tim saopštenjima nema praktično ničeg što bi zainteresovalo širu publiku da pročita tekst. U tom smislu bi saradnja trebalo da bude bolja. OCD mnogo više rade nego što se to vidi u javnosti ali nisu u stanju da to predstave publici”, smatra Danijela Pavlović, novinarka portala Odjek.rs.
Pavlovićeva ističe da su lokalni mediji poprilično nezainteresovani za rad organizacija civilnog društva.
“Kada dođu na neki događaj novinari tu mogu da čuju mnogo toga što bi mogli da iskoriste za kvalitetan tekst. Međutim, obično se uzme izjava pre početka događaja i to je sve. Nije cilj predstaviti samo projekat i aktivnosti već i problem koji stoji iza toga. Ovako se sve svodi na neku klasičnu vest . Moje iskustvo je da novinari nisu previše zainteresovani. Ja kada dođem na događaj, odslušam, izvučem ono što mi je bitno a kolege dođu , uzmu izjavu i to je sve. Činjenica je da mediji imaju male kadrovske kapacitete ali to nije opravdanje”, dodaje Danijela Pavlović.
Nikola Bogojević iz Drenovačkog omladinskog kluba ističe da nije najbolje upoznat sa radom kruševačkih medija jer mnogo pažljivije prati medijsku scenu u opštinama Paraćin, Varvarin i Ćićevac.
“Primetio sam da kada mediji dobiju medijski projekat čija je tema izveštavanje o ranjivim grupama to su uglavnom ranjive grupe koje mogu da se vide – Romi, invalidi, najčešće. Mladi su generalno osetljiva kategorija kao i mlade žene na selu. Mi smo radili istraživanje u opštini Ćićevac. To su radile devojke iz jedne neformanle grupe i ispitivale kako se žene na selu osećaju i došle su do zanimljivih podataka . Ženama na selu, recimo, smeta nedostatak javne rasvete. Ja nisam nikada razmišljao o tome ali se one osećaju ugroženim zbog toga . Kada se razmisli to je logično. Ekonomsko osamostavljivanje mladih je, takođe, tema o kojoj se retko priča”, kazao je Bogojević.
Po njegovim rečima u Paraćinu deluje jako mali broj medija od kojih se izdavajaju TV Kanal M i portal Lokalni.rs.
“Sa režimskih lokalnih televizija često zovu i pitaju koliko novca dobijaju ukoliko izveštavaju o projektu. DOK je radio izuzetno zanimljiv projekat za osnaživanje devojčica, o trgovini ljudima. Završni događaj je bio organizovan u Paraćinu, u Narodnoj biblioteci. Osim portala Lokalni.rs niko od drugih medija nije hteo da dođe . Čak kada i dobiju gotovo tekst sa fotografijama oni nemaju volje da to objave”, ispričao je iskustvo svoje organizacije Nikola Bogojević.
Po mišljenju Anite Pantelić iz Alternativnog centra za devojke “na lokalu postoje organizacije koje imaju kontinuitet u radu i tako dobro praćene društvene mreže da one imaju mnogo veći rič nego što imaju pojedini mediji ili medijske platforme”.
“Neki mediji su se u proteklih 20 godina toliko promenili da ljudi ne prepoznaju medijski kontinuitet kao što je slučaj kod RTK ili Pobede. Mlađi mediji nisu dovoljno prepoznati. Sa druge strane organizacije civilnog društva vrlo često očekuju da je posao medija da od šturih informacija naprave neku zanimljivu priču. Oni zamišljaju novinara kao nekog Supermena . Ne shvataju da su kapaciteti medija, i kadrovski i vremenski, jako ograničeni. U većini OCD ne razmišljaju o tome da moraju da budu kreativni da zainteresuju novinare da izveštavaju o određenoj temi. Smatraju da je napor koji ulažu u rad sa određenim grupama dovoljan i da će mediji preuzeti dalje”, smatra Anita Pantelić.
