U Kruševcu postoji oko 200 reciklažnih kontejnera, kao i oko 50 zvona za odlaganje staklene ambalaže, međutim, kontejneri su i dalje puni mešovitog smeća.
Osim što se smeće nagomilava u prostoru gde mu nije mesto, što izaziva neprijatne mirise i neželjeno razbacivanje smeća od strane uličnih pasa i mačaka, reciklaža se ne praktikuje.
Odlaganje čvrstog otpada na ispravan način je izuzetno važno, a primere dobrih praksi možemo videti u mnogim zemljama. Pitali smo mlade o njihovom stavu o recikliranju, kao i o tome koliko praktikuju pravilno sortiranje čvrstog otpada.
Ekologija je važna, kako kaže studentkinja, Milica Č. (24), pre svega zbog zaštite životne sredine, zaštite životinja i ljudi.
Poručuje da je ekologija životni stil koji praktikuje stalno održavanje zdravih navika.
Njena koleginica Ana J. (27), koja takođe studira u Kruševcu, uočava da su ljudi slabije okrenuti ka ekološkim idejama, a da posledice toga i drugih ponašanja nas dovode u rizike poput klimatskih promena.
Mislim da je važno da se radi na tome i da se obrati povećana pažnja na ekološke probleme. To ipak utiče na kvalitet života svih nas, izjavila je ona.
Student iz Kruševca Nikola R. (19) smatra da je važno ići “zelenijim” putem i da jedino nakon prelaska u takav životni režim možemo govoriti o održivosti.
Neizbežno je reći da bez ekologije i ekološke svesti ne možemo uopšte razmišljati o životu naših potomaka, kazao je on.
Sa druge strane, Pavle M. (20) smatra da cela ekološka priča ima dve strane.
Mislim da se ponekada ide u krajnost što se ekologije tiče. Na primer, kada govorimo o automobilima koji rade na baterije, oni možda ne koriste gorivo, ali litijumske baterije koje poseduju su izuzetno štetne za naše okruženje. Počevši od procesa nastajanja pa sve do neadekvatnog odlaganja tih baterija, iznosi svoj stav kruševački student.
Student Vladimir F. (21) kaže da postoje ljudi koji održavaju red i koji se maksimalno trude da doprinesu čistoći sredine, ali da je i dalje priroda u rasulu.
Poštovanje prirode i nezagađivanje iste su samo deo vaspitanja. Ako imaš smeće, a nemaš kantu u blizini, stavi ga u džep, stvarno nije toliko teško, izjavio je on.
Što se percepcije sredine tiče, skoro svi ispitanici smatraju da ljudi u njihovoj okolini nisu ekološki osvešćeni, sem Milice koja kaže da je većina zapravo ekološki osvešćena.
Ljudi su svesni da je ekologija bitna, znaju šta treba, a šta ne smeju da rade, ali veliki broj ljudi se ne pridržava pravila. Bilo da se radi o prostom bacanju smeća u i van kanti ili nečemu drugom. Znaju, ali ne poštuju, kaže ona.
Vladimir oštro kritikuje svoju sredinu, ali pored reči on i iskazuje stavove kroz svoja dela.
Često se desi da šetam sa bratom oko reke i moguu videti smeće na svakih par metara. Zaista mi je odvratno da mislim da postoje ljudi sa toliko malo svesti. Često dođem sam ili sa nekim prijateljem i očistim plažu u svom mestu. Ipak tu živim, ne mogu biti slep ili da skrećem pogled kada su takvi problemi u pitanju, rekao je on.
O posledicama nepoštovanja zakona prirode, svako od njih je imao šta reći. Najčešće su se ponavljali najočigledniji problemi poput lošeg izgleda okoline usled zagađenosti, neprijatnih mirisa koji se šire, zagađenje vazduha i vode kao i davanje lošeg primera mlađima.
Kada govorimo o nedostatku svesti i posledicama, ne možemo o tome razmišljati bez kritičkog aspekta. Pitali smo ispitanike na koji način bi podigli svest o postojanju ovog problema, kao i o unapređenju trenutnog stanja.
Miličin stav je da su neophodne radionice, pogotovo za školski uzrast.
Nešto što bi takođe doprinelo jeste postojanje određenog broja dana u kojim bi se organizovale akcije čišćenja ili kako bi se obeležila simbolično tema zaštite životne sredine, rekla je ona, predlažući da se akcije održavaju na mesečnom ili dvomesečnom nivou.
Ana je takođe privržena mišljenju da su potrebne radionice koje bi se organizovale u samim školama.
Treba dići svest, pogotovo kod dece. Radionice treba da budu edukativnog karaktera, ali treba i da postoji poziv na akciju, prenela nam je ona.
Sa druge strane, Nikola i Pavle smatraju da je najefikasniji način dizanja svesti kroz primenjivanje kazni.
Treba da se poveća kontrola i na nivou grada, ali i van njega. Ljudi uopšte ne vode dovoljno računa o odlaganju otpada i smeću koje ostavljaju za sobom, rekao je Pavle.
Pored svojih ideja i mišljenja, ne praktikuju svi ispitanici svoje ekološke ideje. Ana, Nikola i Pavle većinski bacaju mešano smeće, odnosno ne sortiraju otpad. Milica i Vladimir, ipak praktikuju određenu vrstu sortiranja.
Primetila sam da često psi, ali pogotovo mačke lutalice “uranjaju” u otvorene kontejnere. Kako bih otklonila makar deo krivice, krenula sam da odvojeno odlažem staklenu ambalažu. Često se dešava da se životinje povređuju zbog raznošenja svakakvog otpoda, pogotovo zbog posekotina od stakla, izjavila je Milica.
Vladimiru sortiranje ne predstavlja problem, zato što u blizini svoje kuće ima kontejnere koji su namenjeni reciklažnim potrebama. Njegova porodica već duži niz godina odvaja biološki otpad od ostalog tipa otpada, a posebno odlažu i plastiku i papir.
Kako bi promenili stanje redovnosti recikliranja kod sebe, ali i u svojoj okolini, ispitanici su dali određene predloge. Od reciklažnih automata koji bi nagrađivali korisnike za upotrebu istih, preko sistemske promene obrazovanja, jedan od češće ponavljanih odgovora bio je i povećanje dostupnosti reciklažnih kontejnera u našem gradu.
Time se samo vraćamo na početak, da li su brojevi ono što nam zaista pokazuje uspešnost i na koji način se nadležni organi mogu pobrinuti o rešavanju ovog problema. Obzirom na pokrenuta pitanja koja se tiču ekološkog opstanka u poslednjem periodu, verujemo da će biti pokrenute ozbiljne akcije kako bi u što većoj meri očuvali preostale resurse prirode.
Comments are closed.