Savez udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom, 2. aprila, na dan obeležavanja Svetskog dana autizma, poziva donosioce odluka u Srbiji da posvete vreme uklanjanju mnogobrojnih barijera koje sprečavaju osoba iz autističnog spektra u ostvarivanju svojih osnovnih ljudskih prava.
Autizam je dijagnostikovan jednoj od 68 osoba, što znači da u Evropi trenutno živi oko 7 miliona osoba iz autističnog spektra. Ukoliko uzmemo u obzir i njihove porodice, možemo reći da je preko 20 miliona Evropljana na direktan ili indirektan način povezano sa autizmom.
Udruženje za pomoć osobama sa autizmom Kruševac, postoji od 2002. godine i ima 37 registrovanih članova, mada se zna da ih ima mnogo više od tog broja. Udruženje okuplja decu i osobe sa autizmom, njihove roditelje, stručnjake i prijatelje, sa ciljem da se osobama sa autizmom pomogne da budu u prilici da razviju svoj potencijal u najvećoj mogućoj meri i da nikako ne budu isključeni iz društvenih dešavanja, već da budu ravnopravni sa svima.
Zbog nepostojanja Nacionalnog registra osoba sa invaliditetom, u Srbiji se ne zna tačan broj osoba iz autističnog spektra. Ali, ako uzmemo u obzir gorepomenutu prevalencu autizma, sa sigurnošću možemo tvrditi da ih je nekoliko desetina hiljada.
Uprkos povećanju svesti o tome šta je autizam, previše osoba iz autističnog spektra i njihovih porodica sigurno je da javnost ovo stanje i dalje ne razume. Od izuzetne je važnosti da donosioci odluka, kao i društvo u celini, steknu bolje razumevanje autizma, i da delaju u smeru uklanjanja postojećih prepreka koje sperečavaju punu inkluziju i učešće osoba iz autističnog spektra u društvu i njihovih porodica.
Ove godine uz slogan „Srećnija budućnost za autizam“, fokusirani smo na ciljeve da se naglasi da je neophodan sveobuhvatan pristup na životnom putu osoba sa autizmom, kako bi one zaista uživale svoja prava i živele srećnim i ispunjenim životima.
Savez udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom ima obavezu da na današnji dan postavi ciljeve i zadatke donosiocima odluka uz obavezno učešće i saradnju sa roditeljima:
1. Formiranje Nacionalnog registra koji bi omogućio precizan uvid u broj osoba iz autističnog spektra u Srbiji. Postojanje Registra bi takođe olakšalo ostvarivanje svih prava osobama iz autističnog spektra, a državi planiranje sredstava i resursa.
2.Donošenje Nacionalne strategije za autizam, koja bi pokrivala problematiku od najranijeg do najstarijeg doba osoba iz autističnog spektra, od dijagnostike do lečenja i stanovanja.
3.Poštovanje svih izglasanih zakona i donošenje novih koji štite prava osoba iz autističnog spektra.
4.Rano prepoznavanje poremećaja iz sprektra autizma kod dece ključno je za njihov napredak i povoljan rezultat, budući da osigurava budućnost adekvatnih intervencija, omogućava pravovremenu podršku i edukaciju roditelja, a samim tim i kvalitetniji život porodice.
5.Razvijanje servisa podrške za osobe iz autističnog spektra svih uzrasta, kao što su dnevni centri, personalni asistent (asistent u porodici), pomoć u kući, lični pratilac, predah usluga, male domske zajednice, stanovanje uz podršku i njihova sistemska implementacija.
6.Razrešiti sve probleme iz inkluzivnog obrazovanja, koji postoje i danas nakon 13 godina, obavezno omogućiti potrebne podrške radi adekvatnog obrazovanja,kao i implementaciju zakona za svu decu bez obzira u kom sistemu obrazovanja se nalaze.
7.Postojanje adekvatnih zanimanja u procesu srednjeg obrazovanja za osobe iz autističnog spektra, kako bi zapošljavanje u uslovima tržišta rada postalo moguće.
8.Veću edukovanost zdravstvenih radnika za lečenje bolesti koje nisu direktno povezane sa autizmom, kao što su bolesti iz oblasti stomatologije,kardiologije, neurologije, onkologije, ginekologije itd. Pristup lečenju na svakoj klinici kao i za sve ostale građane.
9.Uključivanje pojednica i grupa direktno pogođenih autizmom (roditelji, osobe sa autizmom i udruženja) u proces donošenja zakona, politika i odluka.
10.Prioritetno i urgentno razvijanje servisa podrške za odrasle osobe sa autizmom posle nestanka biološke porodice. Obavezan servis persenalne asistencije (asistent u porodici), kao i obavezna i neophodna deinstitucionalizacija, koja podrazumeva humaniji pristup korisnicima trajnog smeštaja.
Comments are closed.