U poslednjih nekoliko godina, TikTok se od mreže za trendove, plesne izazove i smešne klipove, transformisao u platformu na kojoj se sve više priča o mentalnom zdravlju.
Pod heštagovima poput #therapy, #mentalhealth i #selfcare kriju se milioni videa koji nude savete o prevazilaženju anksioznosti, izlasku iz depresije, regulaciji emocija i nošenju sa svakodnevnim stresom.Za mnoge mlade ljude, upravo je TikTok postao mesto na kojem su prvi put čuli da nisu sami u svojim osećanjima.
Neki od njih kažu da im je to pomoglo više nego razgovor sa prijateljima ili članovima porodice. Jedna od njih je Maša (19) iz. Kada se tokom druge godine srednje škole suočila s osećajem konstantnog umora, nedostatkom fokusa i impulsivnim ponašanjem koje nije mogla da objasni.
‘’Mislila sam da sam samo lenja i rasejana. A onda sam slučajno naletela na video o simptomima ADHD-a kod žena”, priča Maša.
To je bio trenutak u kom se, kako kaže, „prepoznala od reči do reči“. Počela je da gleda slične sadržaje, da čita komentare, da upoređuje svoje iskustvo sa onim što su drugi delili.
„Odjednom je sve imalo smisla. Ti video snimci su mi doslovno objasnili mozak koji nisam razumela godinama.“
Nakon meseci gledanja TikTok sadržaja, odlučila je da zakaže razgovor sa psihologom. Dijagnoza je potvrđena – Maša ima ADHD. Kaže da joj je upravo TikTok pomogao da osvetli svoj problem i da se pokrene. Ali, uprkos pozitivnom ishodu u njenom slučaju, svesna je da ovaj proces nosi i rizike.
„Mogla sam da se zalepim za pogrešnu dijagnozu. Da se pogrešno razumem. Da ostanem samo na videima i nikad ne odem kod stručnjaka“, priznaje.
Psihološkinja Marija Šljivić ističe da je fenomen TikTok terapije kompleksan i da nosi i korisne i opasne aspekte.
„Pozitivno je što mladi ljudi više pričaju o mentalnom zdravlju, što uče pojmove i dobijaju osećaj da nisu sami. Ali problem nastaje kad se dijagnoze dele olako, bez konteksta, i kad video snimci zamene profesionalnu pomoć.“
Maša priznaje da je i sama u početku osećala sumnju.
„Imala sam osećaj kao da glumim da imam nešto, jer sam to “videla na mreži”. Ali onda sam se setila – ako mi nešto toliko odjekuje i ako se prepoznajem u deset različitih aspekata, možda zaista treba da porazgovaram sa nekim ko zna više.“
Njena priča nije usamljena. Sve veći broj mladih koristi TikTok kao prvi korak ka razumevanju sebe. Neki, poput Maše, odatle krenu ka terapiji. Drugi ostaju zarobljeni u beskonačnom skrolovanju, tražeći snimak koji će „rešiti“ osećanja praznine ili zbunjenosti.
TikTok je platforma koja nudi brzo olakšanje, ali i brze zablude. Saveti u formatu od 30 sekundi često ne mogu obuhvatiti kompleksnost mentalnog zdravlja. A algoritam, bez ikakvog filtera, nudi sve – od terapeuta sa licencom do influensera bez ikakve stručne osnove.
„Najveća opasnost je kad TikTok postane i jedini i poslednji izvor pomoći. Video može biti okidač za osvešćivanje, ali ne i zamena za profesionalni rad na sebi”, objašnjava psihološkinja Marija Šljivić.
Uprkos rizicima, ovaj oblik digitalne samopomoći svedoči o velikoj potrebi mladih da se razumeju, da dobiju podršku i da pronađu jezik kojim mogu da objasne kako se osećaju. Iako kratki videi ne mogu da zamene terapeutski proces, oni mogu biti signal – da nešto nije u redu, da postoji ime za ono što osećamo, i da pomoć postoji.
U svetu u kojem se svakodnevno prepliću brzina informacija i dubina unutrašnjih borbi, važno je znati – TikTok može biti prvi korak, ali nikada ne bi smeo biti jedini.
