U Beloj sali Kulturnog centra Kruševac održana tribina o mentalnom zdravlju.
Zahvaljujući radu Kancelarije za mlade grada Kruševca i Centru za regionalni razvoj Rasinskog okruga, ove godine sproveden je set radionica za srednjoškolce koje su rezultovale ovim događajem.
Na tribini su govorili Vojislav Đinđić, psiholog i psihoterapeut, Svetlana Aleksić, psihološkinja, i Snežana Rajković, pedagog. Pored njih su govorili i predstavnik Saveta za mlade Aleksandar Vuksanović i predstavnik ARRRO Stefan Ribać.
Cilj realizacije radionica je bilo obezbeđivanje kvaliteta interaktivnog programa neformalnog obrazovanja na području grada Kruševca. Radionice o mentalnom zdravlju – emotivnoj pismenosti, prevazilaženju stresnih situacija i osnove nenasilne komunikacije realizovane su od početka oktobra do kraja novembra. Sve radionice su realizovane u šest srednjih škola na području grada Kruševca. U svakoj od škola bile su realizovane po dve a u Politehničkoj školi tri radionice.
Ukupno je učestvovalo 323 srednjoškolca na ovim radionicama, odnosno smatra se da je prosek po radionici bio oko 25 učesnika. Pored radionica o mentalnoj higijeni, takođe su bile organizovane i radionice osnove glume i fotografije.
Aleksandar Vuksanović je, ispred Odeljenja za društvene delatnosti grada Kruševca, rekao kako je odziv na radionicama ove godine bio veći nego prethodnih i da su selekciju izvršili uz pomoć ankete koje su sproveli među mladima.
“Ovaj projekat je samo još jedan od dokaza da osluškujemo želje mladih i pretvaramo ih u dela”, dodao je predstavnik Agencije za regionalni razvoj Rasinskog okruga Stefan Ribać.
“Mentalno zdravlje je pitanje koje nije aktuelno samo u našoj zemlji, već i na globalnom nivou“, započela je moderatorka tribine Svetlana Aleksić.
“Mladi u našem gradu prepoznali su tu potrebu, uz pomoć ankete su iskazali zainteresovanost za teme koje smo sproveli u formi radionica. U našem društvu je mentalno zdravlje i dalje tabuu tema i svedoci smo javljanja društvene stigme kada se mlada osoba obraća za stručnu pomoć. Nedovoljno razvijene usluge mentalnog zdravlja i postojanje društvene stigme sprečavaju veliki broj adolescenata da se obrate za pomoć“, dodala je moderatorka.
Na tribini je bilo govora o platformi UReport (https://serbia.ureport.in/) kojoj se možete pridružiti zbog relijabilnih podataka. Na samoj platformi je u avgustu sprovedena anketa među mladima o važnosti mentalnog zdravlja i podaci su bili izneti na tribini.
Oko 37% mladih se obratilo licu van porodičnog prijatelja i kruga prijatelja, a 24% njih je razmišljalo o tome. Čak 47% mladih se plaši osude okoline te ne govori o problemima mentalnog zdravlja. Samo 5% mladih pomoć traži od prosvetnih radnika, dok se zdravstvenim radnicima obraća ne više od 7% mladih.
Radionicu emocijalne pismenosti u okviru mentalnog zdravlja vodio je psiholog Vojislav Đinđić.
“O mentalnoj higijeni se, nažalost, slabo govori i to tek kada je kasno. Evidentno je da postoji svest među adolescentima o važnosti održanja mentalnog zdravlja i da su upoznati sa tehnikama održavanja balansa”, kazao je Đinđić i nastavio.
“Često je težak zadatak zapravo da budemo dobri prijatelji i da znamo kako da slušamo, nekada kada ne možemo pomoći prijatelju, treba da znamo kako da mu ne odmognemo. Kroz radionice smo obrađivali 3 bitne tačke – razgovor, kocept psihološke bezbednosti i saosećanje”.
Pedagoškinja u OŠ “Vuk Karadžić”, Snežana Rajković, pričala je o iskustvima polaznika radionice koja se bavila nenasilnom komunikacijom.
“Najčešća komunikacija sa kojom se mladi susreću prilikom razgovora sa prijateljima ili autoritetom je često pasivno – agresivnog tipa, naravno, neretko ima i asertivne. Komunikacija nije ring, nema pobednika“.
Na pitanje koje je Snežana postavila na početku govora, “Kako ste danas”, nadovezala se kasnije kako mladi zapravo ne tako često imaju priliku da čuju ovo pitanje niti da odgovore na njega. Tokom radionice je na ovo pitanje dobijala odgovor da frekventnost odgovora varira od “danas sam to čuo/čula” pa do odgovora da je to pitanje osoba čula pre više od godinu dana. To je takođe dokaz postojanja straha i društvene stigme o mentalnom zdravlju.
Psihološkinja Svetlana Aleksić, moderatorka tribine, govorila je o radionici prevazilaženja stresa.
“Tokom ove radionice saznala sam da su mladi zapravo svesni psihičkih i fizičkih simptoma stresa što je dobar znak. Pitala sam ih jednom prilikom da li je izostajanje i bežanje sa časova jedan od znakova, nakon što su se zamisli, odgovorili su potvrdno.
Kao jedan od najvećih uzroka stresa jeste i ocenjivanje, te to može prouzrokovati negativnu reakciju kod učenika. Molim ih i da obrate pažnju na partnerske odnose, pošto oni takođe predstavljaju jedan od glavnih uzročnika“, dodala je Svetlana Aleksić.
Nakon izlaganja govornika, publika je imala pravo da postavi pitanje usmeno, odnosno da anonimno na papiriću napiše pitanje na koje je kasnije dat odgovor. Među publikom su u najvećem broju bili mladi, ali takođe je bilo i roditelja, pedagoga, profesora i drugih.
Pitanja koja su bila postavljana su u najvećoj meri bile nedoumice oko privatnih problema, a govornici su dali sve od sebe da daju što konkretnije odgovore koji bi zapitane usmerili u što većoj meri.
Organizovanjem ciklusa tribina i uopšte porast svesti o postojanju problematike mentalnog zdravlja pozitivno utiče na mlade Kruševljane. U periodu koji sledi postoji tendencija da radionice, tribine i predavanja ovog tipa budu učestalija, što će pridati značaj mladima i onima koji rade sa njima.
Comments are closed.