ТУРИСТИЧКИ ПОТЕНЦИЈАЛИ ОПШТИНЕ ЋИЋЕВАЦ: Неоткривена богатства Мојсињске Свете горе

Недалеко од Лазареве престонице, у троуглу Морава и пута Крушевац – Ђунис – Делиград, простире се Мојсињска планина, у народу позната као Мала Српска Света гора.

Иако бројни трагови сведоче о богатом духовном животу и нетакнутој природи, до данас је остала неистражена.

– Територија општине Ћићевац обухвата 90 одсто територије некадашње Мојсињске Свете горе. У туристичком смислу, она је наш највећи потенцијал. Ако се узме у обзир колико људи о њој зна, може се рећи да је неоткривена – каже Марко Алексић, директор Народне библиотеке „Ћићевац”.

У културно-историјском наслеђу, овај комплекс планина заузима посебно место, а име Света гора добила је због бројних манастира, цркава и црквишта, извора и светих водица пронађених на том подручју.

– Данас је позната баштина тих седамдесетак цркава, црквишта и манастира. Међутим, према неким старим историјским изворима, постоји податак да се заправо на Мојсињској Светој гори налази око 146 светиња. Уз благослов, који ћу тражити од владике Давида, следује ми пут у Хиландар, у чијој ћу архиви покушати да пронађем одговоре – објашњава он.

Досадашњи записи говоре да је планина била насељена калуђерима. Верује се да су верске објекте подизали светогорски монаси, који су на планини, након Маричке битке и најезде Турака, нашли уточише под заштитом кнеза Лазара.

– Обично се мисли да је све то настало након Маричке битке, међутим постоје подаци да је све то постојало и раније, пре 14. века. Та сазнања су сада неоспорна и потребно је само истраживати архиву. Велики је изазов за нас да откријемо и прецизирамо шта су светиње, а шта сновиђења мештана.

За цркве, манастире и изворе скривене у неистраженим шумским долинама Мојсињске горе везују се бројне легенде и приче, које својом мистичношћу привлаче све више пажње.

– То би у верском туризму био потенцијал који ретко ко има. Донекле се може доћи и аутомобилом, а сада радимо на обележавању пешачких стаза, прављењу мапа и путних знакова, како би будући посетиоци могли да пешаче слободно. Према пројекту, то би требало да се реализује на пролеће – истиче он.

Пре десет година о загонетној планини снимљен је филм „Врата Србије: Мојсињска Света гора”, а сада је, у циљу њене промоције, у плану израда капиталне фотомонографије.

– Мојсињска Света гора је наш најјачи штих и на њему ће се највише радити. Народна библиотека „Ћићевац”, на моју идеју, биће носилац израде и објављивања обимне фотомонографије за коју је и Министарство културе изразило заинтересованост. Биће обухваћене све цркве, црквишта и манастири на територији општине Ћићевац, као и Мојсињска Света гора. Посао је обиман и сигурно ће трајати две године. По конкурсу Министарства културе за 2022. годину, купили смо озбиљну фото-опрему, захваљујући којој ћемо да остваримо издавачки подвиг. Ово капитално дело биће најбољи пример, па и подстрек свим другим мањим местима да могу много тога да ураде иако су мали – најављује Алексић.

Насловна фотографија: Нада Ћосић