TURISTIČKI POTENCIJALI OPŠTINE ĆIĆEVAC: Raznovrstan kulturno-turistički sadržaj

Kao jedina ustanova kulture na teritoriji opštine, Narodna biblioteka „Ćićevac” organizator je brojnih kulturnih manifestacija koje se brinu za očuvanje lokalnog identiteta, kulture i tradicije.

Svojom jedinstvenošću i kreativnošću, manifestacije iz godine i godinu privlače sve više domaćih i stranih turista.

– Kada pogledamo turističke magove u Srbiji, Ćićevac je turistički pionir. Potrebno je ulagati novčano, idejno i intelektualno. Izgubili smo naviku da gledamo i da slušamo. Više nije dovoljna samo izložba, već se ljudi moraju privući i zanimati različitim sadržajima – kaže Marko Aleksić, direktor Narodne biblioteke „Ćićevac”.

Svake godine, na praznik Svete Trojice, pod Kulom Todora od Stalaća održava se manifestacija „Morava nas voda od’ranila”.

– Ove godine je održana 27. put po redu i uvek učestvuje veliki broj pozorišnih glumaca, pevača i kulturno-umetničkih društava. U pregovorima smo da sledeće godine nastupa Danica Krstić. Ljudi vole taj prostor sa minimalnim ostacima tvrđave, pa se trudimo da manifestacija dobije veći značaj.

U porti crkve Svetog Arhangela u Stalaću svakog jula, od 2001. godine, održava se manifestacija „Pod krilima Arhangela”. Sastavni deo manifestacije je likovna kolonija u organizaciji udruženja građana, koja je prošle godine okupila 15 slikara iz zemlje i inostranstva.

– Manifestacija okuplja veliki broj glumaca i muzičara. Prošle godine je izvedena pozorišna predstava „Sokratova odbrana i smrt”. To mi je omiljena monodrama, pogledao sam nekoliko verzija na domaćem i stranom jeziku, ali mi se čini da je ova najbolje izvedena – smatra on.

Jednodnevni „Grin fest”, prema rečima našeg sagovornika, donosi potpuno novu kulturološku sliku, a tradicionalni Međunarodni oldtajmer skup privlači brojne ljubitelje četvorotočkaša.

– „Grin fest” nas posebno raduje. U pitanju je značajna manifestacija koja zbog dobre atmosfere okuplja puno posetilaca. Po slobodnom brojanju, ove godine je bilo oko 300 ljudi, što je odlično. Prošle godine je festival održan kod Kule Todora od Stalaća, a ove na Trgu mladih u Ćićevcu. Oldtajmer skup je takođe okupio dosta ljudi iz Srbije. Mislim da je Ćićevac zbog ove manifestacije, u tom svetu automobilizma, mapiran. Posetioci se uvek dobro zabave, a bilo je i oko 50 interesantnih primeraka.

Od oktobra, Ćićevac će u svoju kulturnu ponudu uvrstiti matine, koji se nekada održavao nedeljom u 11 sati, a za narednu godinu se razmišlja i o osnivanju Kulturnog leta.

– Nekada su, u glavoj ulici, postojale razglasne kutije, gde se narod pozivao u bioskop, na predstavu i slično. Sam događaj i čin datiraju iz 1939. godine. Naime, u Ćićevcu je, zahvaljujući bogatom trgovcu koji je imao projektor, tada postojao bioskop. Bilo bi lepo da se to vrati, jer imamo ambiciju da se Ćićevcu ponovo udahne gradski, odnosno varoški mentalitet. Kulturno leto bi moglo da iznedri još manifestacija. Naš najveći potencijal su deca do osmog razreda i Kulturno leto bi bilo koncipirano sadržajima prema njima. Ona zaslužuju isti kvalitet programa kao i deca u Beogradu. To nam je glavna ambicija i sve se oko toga „vrti” – objašnjava on.

Za sve ljubitelje gljiva, u Ćićevcu se održava dvodnevna gastronomsko-turistička manifestacija „Dani gljiva”. Edukativnog je karaktera, pa su posetioci u prilici da steknu elementarna znanja o gljivama i njihovom branju.

– Stefan Veljković, čija je ideja bila da se napravi skup, odličan je poznavalac gljiva. Njegova ambicija je da se mapiraju područja gde ima gljiva i koje mogu da se beru. Skup je bio odličan, sa dobrim predavačima koji o gljivama znaju puno toga.

Poslednjih nekoliko godina u Ćićevcu se održava celodnevni seminar „Škola savremenog uzgoja oraha”, koja okuplja brojne posetioce iz Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Hrvatske i Crne Gore.

– Skup je međunarodnog tipa i na veoma visokom profesionalnom nivou. Prošle godine je bilo između 70 i 80 posetilaca. Predavanja su ozbiljna i ukoliko planirate da se bavite ili se već bavite orašarstvom možete naučiti mnogo toga o karakteristikama savremenih sorti, ekonomiji i tehnologiji uzgoja oraha – ističe Aleksić.