U Opštini Trstenik u poslednjih pet godina broj slučajeva nasilja u porodici se konstantno povećava, a posebno su karakteristični slučajevi gde je ista osoba u isto vreme i nasilnik i žrtva.
„Olivera M. (47), psihijatrijski bolesnik, sekirom je u sredu ujutro u selu Mala Drenova kod Trstenika na spavanju ubila četrnaestogodišnjeg sina Stefana. Rođaci kažu da je Olivera pre nekoliko meseci pokušala sina da ubije stolicom. Od tada je on noću zaključavao vrata svoje sobe, ali je u utorak uveče zaboravio to da uradi.“, preneli su mediji stravičnu vest.
„Rade Stamenković (32) iz sela Stragari kod Trstenika je nakon žučne svađe hicem iz krateža ubio oca Živorada Stamenkovića (63). Rođaci kažu da su se otac i sin i ranije svađali i da je pokojni Živorad pod dejstvom alkohola maltretirao Radeta i suprugu Ljubinku.“, pisale su dnevne novine.
Za opštinu srednje veličine, sa oko 43.000 žitelja, kao što je Trstenik, ovakvi događaji deluju šokantno. Nažalost, brutalna ubistva su logična posledica povećanog obima nasilja u komuni. Prema podacima Centra za socijalni rad u Trsteniku 2012. godine je bilo 113 žrtava nasilja, godinu dana kasnije 152 žrtve, a 2014. godine 136. Prošle godine evidentirane su 154 žrtve nasilja, a u prvoj polovini ove godine 75.
– Kod nas se predmeti otvaraju na osnovu obaveštenja koje dostavlja policija. Na taj način nam stiže najviše prijava. Mnogo je manji broj prijava koje stižu sa strane, kad žrtva prijavljuje nasilnika ili kad nasilje prijavi neko od članova porodice ili anonimna prijava. Obaveštenja policije su nešto što je kod nas javno što znači da se kreće da se radi sa porodicom. Nisu uvek sve prijave prihvaćene i kako vreme prolazi dosta toga počinje da se prebacuje u neku drugu tematiku, kao što su poremećeni porodični odnosi. – objašnjava Jelena Radenković, pedagog i rukovodilac Internog tima za prevenciju porodičnog nasilja u Centru za socijalni rad Trstenik.
Interni tim je u ovoj ustanovi formiran 2014. godine i u njemu su stručnjaci različitih profila.
– Tamo gde se proceni da nema rizika voditelj slučaja koji je zadužen sa predmetom radi sam. Što se tiče broja prijava on se povećava od 2011. godine. Mi to objašnjavamo činjenicom da je nekoliko predmeta rezultiralo osuđujućim odlukama. Kaznena politika je opredeljujuća kada je u pitanju da se predupredi ili zaustavi nasilje. Na taj način se šalje poruka nasilnicima da su država i institucije u stanju da se uhvate u koštac sa tim problemom. Mediji daju sve više prostora toj temi tako da i javnost ali i nasilnici drugačije reaguju. – dodaje Jelena Radenković.
IZ ARHIVE: Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Trsteniku su juče, po odobrenju Osnovnog javnog tužilaštva, odredili zadržavanje do 48 sati N. M. (1971) iz okoline Trstenika, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo nasilje u porodici. Osumnjičeni se tereti da je u alkoholisanom stanju vređao i maltretirao ukućane i pretio supruzi da će je ubiti. (21.09.2015.)
Pravnik i član Internog tima Vladimir Antić kaže da je njihovo iskustvo u Trsteniku znatno drugačije od onog koje imaju kolege u okolnim gradovima.
– Uporedna praksa govori da u nekim sredinama, poput Brusa i Aleksandrovca, ima manje prijavljenih slučajeva nasilja. Sa našeg stanovišta broj prijavljenih slučajeva u našoj opštini je izuzetno je veliki. Možda je to zato što mi jako temeljno prilazimo problemu. Čim se dobije neka prijava sazove se tim, odmah se bez odlaganja stupa u kontakt sa žrtvom, proverava se njena bezbednost. Najpre gledamo da žrtvi obezbedimo sigurnost pa onda primenjujemo sve druge mehanizme, savetodavne i pravne, pružamo pravnu pomoć ako to žrtva ne može sama da priušti. – ističe Vladimir Antić.
Šta je razlog da u Trsteniku ima znatno više prijavljenih slučajeva nasilja u porodici nego u drugim sredinama slične veličine?
– Moj razgovor sa sudinicom koja je ranije radila na teritoriji Aleksandrovca a sada radi u Trsteniku i vodi takve postupke pokazao je da u aleksandrovačkoj policiji ima dosta prijavljenih slučajeva. I tamo je broj veliki, mnogo više slučajeva nego u periodu kad je ona radila u Aleksandrovcu. Ovde u Trsteniku je jako teško dati precizan profil žrtve ili precizan profil nasilnika. Svako može da bude, ne zavisi niti od obrazovanja, niti od materijalnog statusa. Nisu to samo ni alkoholičari ili duševni bolesnici. Alkohol negde bude okidač mada generalno nema pravila. – naglašava psiholog Nada Trošić.
Članovi Internog tima CSR u Trsteniku kažu da su među žrtvama i nasilnicima bile i visokoobrazovane osobe. Navode slučaj žene koja je doktor nauka a više od 20 godina je u braku trpela stravičnu torturu.
– Loša materijalna situacija je možda poslednji razlog nasilja. Često je, ali nije pravilo, da je porodični obrazac osnov za nasilje. Imamo porodice gde nasilje traje godinama, gde je svekar bio nasilnik, potom sin, pa kad je on preminuo snaha je nastavila. Ne umeju da se snađu na drugačiji način. Nasilje postaje obrazac ponašanja unutar porodice ili zajednice.– naglašava Sandra Antić, diplomirani socijalni radnik.
IZ ARHIVE: Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Trsteniku su juče, po odobrenju Osnovnog javnog tužilaštva, odredili zadržavanje do 48 sati D. DŽ. (1965) iz okoline Aleksandrovca, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo nasilje u porodici. Osumnjičeni se tereti da je u alkoholisanom stanju pretio da će dići u vazduh četrdesetosmogodišnju nevenčanu suprugu i njenog oca. (25.08.2015.)
Česte su situacije gde se žrtve pojavljuju u dvostrukoj ulozi, kao žrtva i kao nasilnik.
– To su najkomplikovanije situacije. Za nas je u toj situaciji posebno važna početna procena rizika da li će nasilje da se ponovi kao i bezbednost žrtve. Posmatra se ko je primarno žrtva, ko je inicijator nasilja. Iz tog razloga ostvarujemo kontakt sa drugim institucijama, posebno sa Domom zdravlja i tužilaštvom. – pojašnjava Jovan Pavlović, diplomirani socijalni radnik i član tima.
– To su, na primer, situacije kada otac i sin alkoholičar jedan drugog prvociraju, tuku se, nanose povrede jedan drugom. To mogu da budu muž i žena, mogu da budu i unuci, kao što imamo nekoliko porodica koje su jako specifične. Problem u tim porodicama traje više godina. Problem nisu materijalna sredstva, jer su te porodice materijalno i stambeno izuzetno dobro obezbeđene. Postoje stambene jedinice van mesta življenja i mogućnost za otvoreno funkcionisanja koje garantuje bezbednost ali ni jedna od porodica se za to ne opredeljuje već ostaju zajedno. Vodi se mnogo postupaka i interesantno je da svako od njih svaki akt nasilja, koji ono što oni doživljavaju kao akt nasilja, prijavljuje policiji. Svesni su potrebe da treba da prijave nasilje i prijavljuju, pokrenuli su sve zakonske mogućnosti da se zaštite, traže pomoć, pozivaju sve NVO i druge organizacije koje se bave zaštitom, ali ništa nisu spremni da uvaže i urade. Ponašaju se istovremeno kao žrtve ali su i nasilnici. – govori Nada Trošić.
U najkomplikovanijim slučajevima porodičnog nasilja vode se iscrpljujući, višegodišnji sudski procesi.
– U jednoj od tih porodica doneta je mera zaštite i svi su oglašeni žrtvama i nasilnicima i svi su obavezani da se uzdržavaju od uznemiravanja drugog člana porodice. Kršenje mere zaštite je krivično delo za koje se ide u zatvor. Mislim da je u toj porodici to donelo malo reda i mira. – zaključuju članovi Internog tima.
Prema podacima Centra za socijalni rad u Trsteniku najčešće žrtve nasilja u 2015. godini bile su odrasle osobe, partneri, potom deca i starije osobe. Deca su najčešće žrtve psihičkog nasilja jer su svedoci fizičkog nasilja u svom okruženju.
Počinioci nasilja, u 51 od 140 slučajeva, su bračni ili vanbračni partner, potom sin ili ćerka, 25 slučajeva, i roditelji, 24 slučaja.
– Ono što nas onemogućava da pružimo uslugu na početku koja se odnosi na bezbednost i na sigurnost je stav žrtve. Jednostavno njoj ne možete da pomognete zato što ona nije voljna da se udalji i kada joj se nudi mogućnost da ide izvan porodice. Ili to udaljavanje traje kratko i onda se ponovo vraća i nastavlja zajednicu sa nasilnikom. Tada dolazi do promene, žrtva odustaje od davanja izjave, odustaje od prijave. U takvoj situaciji mi ne možemo da je zaštitimo. – pojašnjava neke od problema pravnik Vladimir Antić i dodaje – Sa druge strane nemamo mogućnost da se izuzme hitno nasilnik, da bude priveden, zadržan, u krajnjem slučaju da u kratkom roku bude osuđen. Takva situacija je poražavujuća za nas koji radimo, ulažemo trud i vreme. Ali svaka sledeća prijava se tretira kao da je prva prijava i žrtva svaki put ima pravo na iste mehanizme zaštite.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Comments are closed.