Svetlana Bojković, Vesna Čipčić i Milan Mihailović Caci čine slavni trio predstave ,,Ženski razgovori”, koja traje već četiri decenije.
Zainteresovanost publike za ovu predstavu je uvek velika, a to potvrđuje činjenica da se u Kruševačkom pozorištu 6. marta, zbog velikog interesovanja, predstava izvodila u dva termina, tačnije u 18 i 20 časova. Autor teksta je Duško Radović, koji je na vrlo duhovit način predstavio probleme između muškaraca i žena i time stvorio delo koje je i danas aktuelno.
Glumac Milan Mihailović Caci, koga publika pamti po mnogobrojnim ulogama, od kojih je i najpoznatija uloga Jelenčeta Vilotića u kultnoj predstavi ,, Radovan III”, objašnjava kako je došlo do ,,Ženskih razgovora”:
– Tačno 40 godina traje ova predstava i ja mislim da je u ovom trenutku to najstarija predstava koja postoji. Ona je u ozbiljnim “srednjim godinama”. Zamislite obići tolike gradove, neke i više puta, samo sa tom jednom predstavom. U Jugoslaviji nije postojalo mesto gde nismo bili, ali nismo igrali samo u Jogoslaviji. Igrali smo u Londonu, Ženevi, Cirihu, Parizu itd. Predstava nam je donela radost, jer u pozorištu se nikad ne zna šta će biti. Mi smo hteli da napravimo jedan tekst, da budemo pokretni, da nema scenografije i da nešto malo poboljšamo budžet, jer još se nije ni snimao ,,Bolji život”. Mislili smo da odigramo nekoliko puta oko 8.marta i gotovo, ali vidite da traje već 40 godina. Cecina ćerka Katarina Žutić se igrala ispod stola, kao devojčica od 10 i po godina, a Kaja ima sada 51 godinu.
Mihailović se priseća svoje koleginice, glumice Radmile Savićević i otkriva:
– Mi smo dobili tekst od Kruševljanke, tetka Rade Savićević. Tu je bila Ceca Bojković, pokojna Marina Koljubajeva i ja. Mislili smo da će tetka Rada da radi sa nama, međutim ona je rekla: ,,Deco, ja sam se naigrala, zovite vi Vesnu Čipčić, ona je sad popularna, snima seriju ,,Vruć vetar”, a i vrlo je mlada”. Tako smo mi pozvali Vesnu Čipčić. Jedno vreme smo igrali nas četvoro, ali se vremenom nešto dogodilo sa našom koleginicom Marinom i onda su moje drage koleginice podelile tekstove i godinama igramo nas troje. Velika zahvalnost za tetka Radu. – poručuje glumac.
Kruševac nazivaju rasadnikom glume, s toga se ne treba iznenaditi kada kažemo da i naš sagovornik ima “čarapansko” poreklo:
– Moji koreni su ovde u Kruševcu. Moji baba, deda i otac su rođeni ovde, pa su pre Drugog svetskog rata došli u Beograd. Imam te neke veze sa Kruševcem, čak znam da su stanovali u Čolak Antinoj ili Dušanovoj ulici. Snimao sam nešto u Kruševcu i tu je bio čika Moša Bradić i kada sam mu rekao da su moji stanovali u tim ulicama, on mi je rekao da pođem sa njim kolima. Odvezao me je u Dušanovu 18, međutim ta kuća je srušena, a na tom mestu je sazidana velika zgrada. Tada sam sa tog placa ubrao nekoliko cvetića petunije i odnesem svom ocu i kažem mu: ,,Evo, ovo ti je sa mesta gde si odrastao u Kruševcu, Dušanova 18”. Povremeno sam dolazio. Sama činjenica da su mi ovde koreni čini me radosnim da dođem u ovaj grad. Drugo, Kruševac je grad koji ima tradiciju što se pozorišta tiče, a Kruševačko pozorište pamtim i kada je bilo u boljem stanju. Kada je Bradić bio upravnik gostovali smo često. Dolazili smo u pozorište i Đuza se pojavi i potraži jedan vinjak, a vinjak se vadi ispod tezge, ne onaj koji je za sve, nego za Đuzu specijalni. Ovde sam nešto i snimao u Lazarici, gde je kršten moj otac. Tražio sam da li imaju crkvene knjige, da pogledam krštenicu svog oca, ali to je u istorijskom arhivu negde. Dakle, drago mi je zbog korena i velikog broja kolega koji su potekli odavde.
Savet i poruka mladim glumcima i svima onima koji se opredeljuju za ovu vrstu umetnosti:
– Teško je dati savet uopšteno. Onaj ko se opredelio za to treba da zna da to nisu samo slava, aplauzi, nagrade, cveće i ostalo. To je, pre svega, mukotrpan rad. Mnogi glumci kažu da kada bi se merilo, talenat bi bio samo jedan mali procenat, a sve ostalo je rad. Drugo, pošto su mi obojica sinova glumci, uvek sam im govorio da moraju da budu stabilne ličnosti. Moraju da budu spremni da podnesu neuspeh i isto tako spremni da podnesu uspeh, jer ni to nije lako. Imam primere, imena neću govoriti, ljudi koji su veliki uspeh doživeli, ali nisu uspeli da ga nose i taj uspeh ih je razboleo i prekratio život na kraju krajeva. Nisu umeli da se izbore sa tim, zato mislim da je to veoma važna stvar – za kraj poručuje legendarni glumac Milan Mihailović Caci
Comments are closed.