Vremenske nepogode su poslednjih godina postale nepredvidive. Oluje dolaze brzo, grad se pojavljuje bez najave, a jaka kiša ume da napravi problem i tamo gde ga ranije nije bilo. Ono što je ranije važilo za retku situaciju danas se dešava nekoliko puta u toku godine, često u istoj sezoni. Za vlasnike kuća, stanova i poslovnih prostora to znači jedno: više nije pitanje da li će doći do štete, već kada će doći i kolika će ona biti. Isto važi i za vozila. Jedan nalet grada dovoljan je da napravi ozbiljna oštećenja, a sanacija ume da potraje i da košta mnogo više nego što se očekuje na prvi pogled. Ovaj tekst je namenjen svima koji žele da se bolje pripreme i da rizik svedu na razumnu meru. Govorićemo o tome kako vreme, oluja i grad utiču na imovinu i vozila, koje preventivne korake ima smisla preduzeti i šta možete da uradite kada šteta već nastane.
Zašto su vreme, oluja i grad sve veća pretnja imovini
Nekada su jake oluje bile vezane za određeno doba godine i trajale kratko. Danas nema pravila kada će se javiti, a često imaju i znatno jači intenzitet nego ranije.
Ipak, problem nije samo u snazi nepogode, već i u načinu na koji su objekti građeni i korišćeni. Ravni krovovi, veliki stakleni otvori, solarni paneli i laka fasadna rešenja često nisu prilagođeni naglim udarima vetra i leda. Kod starijih objekata dodatni problem je održavanje koje je godinama odlagano.
Kada su u pitanju poslovni prostori, situacija je još složenija. Pored same zgrade, tu su oprema, zalihe, vozila i često dokumentacija od koje zavisi svakodnevni rad. Zato kada do štete dođe, ne trpi samo imovina, već i samo poslovanje.
Najčešće vrste štete koje nastaju tokom oluja i grada
Najvidljivija šteta je ona na krovovima. Polomljeni crepovi, probijene krovne obloge i začepljeni oluci često dovode do prodora vode. Fasade stradaju nešto sporije, ali kada dođe do oštećenja, popravke nisu ni brze ni jeftine.
Staklene površine su posebno osetljive. Prozori, izlozi i staklene ograde često prvi popuste pod gradom većeg prečnika. Kod vozila, najčešće posledice su udubljenja na karoseriji, razbijena stakla i oštećen lak.
Neretko se dešava i da manja, naizgled bezazlena oštećenja ostanu neprimećena. Vremenom se pretvore u veći problem, naročito kada dođe sledeća jača kiša ili nova oluja.
Kako da smanjite rizik od štete na imovini
Potpuna zaštita ne postoji, ali postoji razlika između situacije u kojoj vas vreme, oluja i grad zateknu nespremne i one u kojoj ste bar osnovne stvari doveli u red. U praksi, razlika se vidi vrlo brzo, i na fotografijama štete i na računu za popravke. Kod poslovnih objekata se ovo posebno primećuje. Kada se govori o prevenciji, osiguranje imovine pravnih lica često se pominje kao poslednji korak, iako bi u stvarnosti trebalo da ide paralelno sa fizičkom zaštitom objekta. Samo osiguranje ne sprečava štetu, ali umnogome utiče na to koliko će posledice biti ozbiljne po poslovanje.
Ipak, pre nego što dođe do bilo kakvog nevremena, važno je sagledati gde su slabe tačke. To važi i za kuće i za stanove, ali i za magacine, kancelarije i proizvodne hale.
Preventivne mere za stambene objekte
Kod kuća i manjih zgrada, krov je uvek na vrhu liste sanacija. Crep koji je napukao ili se pomerio tokom jake kiše ili grada postaje ulazna tačka za vodu. S druge strane, oluci koji nisu očišćeni na vreme često naprave veći problem nego sam grad.
Sledeći najranjiviji su prozori i terasa. Ukoliko imate roletne, treba da ih spustite čim saznate da se oluja sprema. Takođe, nameštaj, saksije i lagane predmete sa terasa i dvorišta treba skloniti, jer vrlo lako postaju projektili prilikom jačeg vetra.
Preventivne mere za poslovne objekte
Kod poslovnih prostora stvari su složenije jer se ne štiti samo objekat, već i oprema, roba i dokumentacija koji često imaju veću vrednost od same zgrade. Zbog toga je važno znati šta se gde nalazi i koliko je izloženo riziku.
Nažalost, često se dešava da magacini ne poseduju adekvatno rešenje za odvod vode ili da se oprema drži direktno na podu, te prva jača kiša praćena poplavom tada napravi problem koji je mogao biti izbegnut jednostavnim podizanjem robe ili boljom organizacijom prostora.
Dobro je imati i jasan plan ko reaguje, šta se prvo obezbeđuje i gde se dokumentacija odlaže ako dođe do nevremena. Kada oluja već počne, improvizacija retko daje dobar rezultat.
Kako zaštititi vozilo od grada i jakih oluja
Vozila su često prva na udaru grada, naročito u urbanim sredinama gde nema dovoljno garaža ili natkrivenih parkinga. Grad ne mora da traje dugo da bi ostavio vidljive posledice. Nekoliko minuta je dovoljno za udubljenja na krovu i haubi, napukla stakla ili oštećenje retrovizora.
Najsigurnija opcija je, naravno, zatvoren prostor. Garaža ili podzemni parking uvek pružaju najbolju zaštitu.
Ako imate dvorište, nadstrešnica može znatno da smanji rizik, čak i kada nije potpuno zatvorena. U situacijama kada to nije moguće, zaštitne cerade za grad mogu pomoći, pod uslovom da su pravilno postavljene i dovoljno čvrste. One neće uvek sprečiti svako oštećenje, ali mogu da ublaže udar i smanje obim štete.
Treba izbegavati parkiranje ispod drveća. Grane lako pucaju tokom oluje, a kombinacija vetra i kiše dodatno povećava rizik. Isto važi i za parkiranje pored starih zgrada sa oštećenim fasadama ili labavim olucima.
Šta učiniti nakon što oluja ili grad već nanesu štetu
Kada se nevreme završi, važno je reagovati smireno i bez žurbe. Prvi korak je bezbednost. Ako postoji sumnja da je objekat nestabilan, da su instalacije oštećene ili da postoji rizik od daljeg urušavanja, ne treba ulaziti dok se situacija ne proveri.
Kod manjih oštećenja, često postoji iskušenje da se odmah krene sa popravkama. Ipak, pre bilo kakvog zahvata važno je dokumentovati stanje. Fotografije i video zapisi, snimljeni odmah nakon nevremena, kasnije mogu biti od velike koristi prilikom naplate štete preko osiguranja.
Kako pravilno evidentirati štetu
Štetu treba snimiti iz više uglova i sa dovoljne udaljenosti, ali i izbliza. Dobro je obuhvatiti i širu sliku, kako bi bilo jasno gde se oštećenje nalazi. Ako je moguće, treba sačuvati i delove koji su otpali ili polomljeni.
Kod vozila važi isto pravilo. Ne treba popravljati udubljenja ili menjati stakla pre nego što se stanje dokumentuje. U suprotnom, kasnije može biti teško dokazati kako je do oštećenja došlo.
Kako se dugoročno pripremiti za nepogode
Iskustvo pokazuje da se najveće štete dešavaju tamo gde se godinama ništa nije menjalo. Redovni pregledi objekta, osnovno održavanje i jasna organizacija često znače razliku između manjeg problema i ozbiljne sanacije.
Vreme, oluja i grad neće nestati, ali način na koji pristupate preventivi i sanaciji se može promeniti. Oni koji razmišljaju unapred obično se brže oporave i sa manje posledica.
Korišćena fotografija:
https://unsplash.com/photos/a-close-up-of-a-plant-with-ice-on-it-VGiNPGpLe0Q
Comments are closed.