ZABAVA ILI ZAMKA?: Dugovi i problemi kao posledica strastvenog klađenja i kockanja

Sve više mladih ljudi, mahom iz zabave i hobija, se upušta u klađenje ne sluteći kakve posledice, kao i zavisnost ono može da izazove.

Kladionice i kockarnice se otvaraju pored škola, iako zakon to zabranjuje, reklame o tiketima se plasiraju i puštaju gotovo svuda. Mladim ljudima se to predstavlja kao dobra zabava. Međutim, vrlo često se ta bezazlena igra pretvara u zavisnost, gubitak novca i stvara velike dugove. Nekada se dešavalo da ljudi zbog velikih dugova gube svoja imanja, kuće, pa čak i život. Danas se to uglavnom svodi na uplaćivanje tiketa, klađenje u kladionici ili online i sve popularnije aparate za kockanje.

Naš anonimni sagovornik, koji se sa kockom susreo veoma mlad,  podeliće sa nama svoje iskustvo.

Kako je sve to počelo, momenat kada si uplatio prvi tiket?

– Počeo sam od sedmog ili osmog razreda osnovne škole. U tom periodu sam uplatio prvi tiket. Počeo sam sa drugovima, više iz zabave, nego iz prave želje. Igrao sam otprilike dva puta u tri meseca i tada sam ulagao po pedeset dinara, nije to bilo ništa ozbiljno. Kasnije sam počeo da se družim sa starijim drugarima iz kraja, koji su bili mnogo iskusniji. Pod njihovim uticajem, krenuo sam i ja intezivnije da se kockam.

Koliko si se često kladio?

– Tokom cele srednje škole sam igrao baš mnogo. Tikete bih uplaćivao svaki, ponekad svaki drugi dan. Nikada to nije bila velika suma, uplaćivao sam po pedeset  ili sto dinara. To mi je tada predstavljalo zabavu, naročito što sam uvek bio sa društvom.

Na koje načine si se sve kockao?

– Uglavnom sam igrao tikete u kladionici. Nisam igrao rulet i aparate. Ponekad sam igrao tombolu, ali veoma retko. Kladio sam se uživo, preko kompjutera. Imao sam nalog, uplatio sam novac u kladionici, pa sam se kladio preko tog naloga uživo. Dok sam bio maloletan nisam mogao da se kladim na taj način. U kockarnici je radio jedan radnik, koji mi nije dopušato da uplatim nalog, zbog inspekcije. Ostali radnici su me puštali, na nagovor mojih starijih drugova. Često sam ih samo posmatrao kako igraju rulete i aparate. Oni se i danas kockaju i uplaćuju baš velike sume. Ja sam više sve to radio online – objašnjava naš sagovornik

Zbog kojih razloga si odlučio da klađenje vršiš online, a ne neposredno?

– Nisam podnosio cigarete, duvanski dim i ljude koji idu tamo, zbog toga sam odlučio da to radim online. Tužno je gledati starije ljude, čak i od šezdeset godina, kako puše cigare, psuju, kako se nerviraju i oblače. Tu su sve generacije: maloletni, punoletni, stari, mladi i roditelji. Zbog toga sam izbegavao da idem tamo.

Koliko si bio opsednut fudbalom i ostalim sportovima, zarad velike sume?

– Voleo sam fudbal. Kao sportista imao sam talenat za fudbal. Nije mi novac bio toliko bitan, koliko sam uživao u tome. Najviše sam se kladio na fudbal, ali to mi je predstavljalo opuštanje i rasterećenje. Nije tu novac bio toliko bitan.

Koliko si uplaćivao novca i koliko si gubio, a koliko dobijao?

–Nikada nisam uplaćivao previše novca. Najviše sam uplaćivao dvesta dinara, dok se retko dešavalo da uplatim i petsto dinara. Sve je to počelo sa pedeset, pa sto i na kraju dvesta dinara, ali retko sam išao iznad toga. Imam prijatelje koji se i dan-danas klade sa deset hiljada dinara i uvek uplaćuju velike sume. Ponekad dobijaju, ali više gube. Oni intezivno igraju i intezivno gube. Ja sam se toga oslobodio, ima jedno godinu dana, nijedan tiket nisam uplatio. Ponekad svratim sa društvom i popijem piće, ali ništa ne igram. 

Zašto i na koje načine klađenje i kocka privlači mlade?

– Laki novac definitivno. Oni misle da je to neka investicija i da novac mogu da zarade bez rada. Ako se nekome posreći, on može da uloži sto dinara, a da dobije deset hiljada. Za taj novac neko treba da radi nekoliko dana i da zaradi nekoliko dnevnica. Ja sam više igrao iz dosade, nisam imao šta da radim, a bio sam u takvom društvu. Po ceo dan bi sedeli u kladionici, pa bih iz dosade išao i ja.

Da li je neki tvoj poznanik upao u probleme zbog kocke?

– Moji drugovi su dužni više hiljada evra. Uvek su u dugovima, pa međusobno pozajmljuju novac. Jedan moj drug je bio dužan nekoliko hiljada evra. Strašni su načini na koje je morao da se izvadi iz toga. Koliko znam, još uvek se kocka, iako je bio stvarno u velikim dugovima. Od mene je često tražio novac i ja sam mu pomagao. To je zaista strašno. Koliko god čovek da gubi, njega tera neka sila da igra, da bi taj novac povratio, a zapravo gubi sve više.

Kada to prelazi u zavinost?

– U zavinost prelazi kada se igra često, kada se iz dosade uplaćuje po nekoliko hiljada dinara. Oni koji gube se često kunu da neće nikada više, pa opet igraju. Veće je zlo dobiti, nego izgubiti. Ako neko dobije sto hiljada, on više ne izlazi. Vremenom vrati i više od sto hiljada, a da nije ni svestan. Ne postoji nijedna svetla tačka u kladionici. Vremenom sam shvatio da je ne pripadam tamo, tim ljudima, pa sam prestao. Kladionica ništa dobro doneti neće, samo tera čoveka sve više i više da igra, rasturi porodicu, prijatelje i uništi život.

Savet mladima?

– Vreme koje čovek utroši u kladionici, može da iskoristi na pametniji način. Uspešni ljudi se ne kockaju, ne kradu Bogu dane, čekajući neke utakmice. Nekoliko sati prođe u gledanju utakmice zbog tiketa, bolje raditi nešto pametno, učiti ili raditi na sebi. To mladi treba da uvide, jer je to zaista loše. Treba da razmisle i pogledaju ko sve ide u kladionice i kakvi su to ljudi, sve će im biti jasno. Svi kladioničari su u minusu i to je činjenica. Treba spoznati svoj talenat i vreme utrošiti na to, kladionica nije nikada dobro rešenje. To je težak porok i teško se prevazilazi, zaključuje naš sagovornik.