Kvalitetnim proizvodima osvojili tržišta Zapadne Evrope

Kompanija „Kolarević“ iz Ćićevca izvanredan je primer da i domaće firme, uz naporan rad i pametno planiranje, bez velike pomoći države, mogu uspešno da posluju i izvoze na zahtevna tržišta Zapadne Evrope.

Dušan Kolarević, vlasnik kompanije "Kolarević" d.o.o. FOTO: S. Milenković

Dušan Kolarević, vlasnik kompanije “Kolarević” d.o.o. FOTO: S. Milenković

Po struci sam – ništa. Završio sam Gimnaziju i počeo da studiram prava. Na drugoj godini sam se povukao, mislio sam privremeno, a u stvari je to preraslo u trajno. Te godine sam počeo da vozim kamion, koji je moj otac kupio, da radim za veliku građevinsku firmu „Planum“ koja je tada izvodila radove na auto-putu Beograd –Niš. Uključio sam se sa privatnim kamionom kao podizvođač kod Građevinskog preduzeća „Planum“, povučen primerom starijeg brata koji je već radio za njih. Tada je dosta dobro išlo“, započinje svoju životnu i poslovnu priču Dušan Kolarević, vlasnik „Kolarević“ d.o.o.

Devedesetih godina prošlog veka Dušan Kolarević je imao firmu koja se bavila građevinskim radovima. Sa 12 mašina radio je poslove za „Kruševacput“, „Cementaru“ Popovac, „Srbijašume“, površinske kopove „Elektroprivrede Kosovo“, lokalne firme poput „Ciglane“, „Betonjerke“, „Impregnacije“ ali i „Deltu“ Miroslava Miškovića koja je u Ćićevcu imala veliku pilanu.

Po uzoru na tu pilanu sam se i odlučio da krenem u preradu drveta i 2000. godine smo započeli sa primarnom preradom drveta. U startu smo imali 30-ak radnika u pilani, a u građevinskoj firmi, koja je paralelno radila, još 15-ak radnika. Par godina obe firme su radile paralelno. Kako je rasla firma prerade drveta, građevinska firma se smanjivala da bi jednog dana prestala da postoji“, priča Dušan Kolarević i nastavlja – „Tada smo u preradi drveta ušli u sledeću fazu, u polufinalni proizvod. To je proizvodnja drvenih masivnih lepljenih ploča. Naravno, od samog početka smo proizvodili dasku koju smo izvozili na tržište Zapadne Evrope. Takođe smo i polufinalni proizvod koji smo pravili izvozili u Zapadnu Evropu“.

Kompanija „Kolarević“ je svoje proizvode najpre izvozila u Nemačku i Francusku a 2006. godine započeta je proizvodnja nameštaja sa kojim su danas visoko kotirani kod kupaca u  Švajcarsku, Austriju i Nemačku. Proboj na zahtevno, probirljivo tržište nije bio nimalo lak.

Bilo je više nego teško. Zahvaljujući kvalitetu koji imamo, strogom poštovanju rokova, asortimanu i kapacitetima uspeli smo u tome. Zato neumorno i u kontinuitetu radimo na podizanju tehnologije, tehnološkog procesa, u širenju kapaciteta, u stalnom usavršavanju radnika. Treba znati da su sve zemlje koje su do pre deceniju-dve bile zatvorene, poput Poljske, Češke, Bugarske, Rumunije i zemalja bivšeg SSSR-a, sada prisutne na tržištu na kojem smo i mi. Pored svih ovih zemalja tu su prisutne i zemlje Azije, poput Kine, Indonezije, Vijetnama koje su sve opasnije u smislu konkurencije za evropsko tržište. Svi njihovi proizvodi dolaze direktno ili indirektno na tržište Nemačke, Francuske, Austrije. Naša politika je takva, da svojim kvalitetom, kvantitetom, sigurnim rokovima budemo na samom vrhu i na taj način da smanjimo konkurenciju. Svakako da zemlje Azije ne mogu da postignu taj kvalitet, a druge zemlje, koje mogu da postignu kvalitet, ne mogu da nam konkurišu sa cenom“, objašnjava Dušan Kolarević.

Kompanija "Kolarević" upošljava 250 radnika FOTO: S. Milenković

Kompanija “Kolarević” upošljava 250 radnika FOTO: S. Milenković

„Kolarević“ na tržište Švajcarske najviše izvozi takozvani „spavaći program“ a u Austriju i Nemačku uglavnom trpezarijski program. Najviše se izvoze stolovi i komode od punog drveta, hrasta i bukve pre svega, i u manjoj meri od oraha i trešnje. Sve češće se kao sirovina koristi specijalna vrsta bora koja raste iznad 1.500 metara nadmorske visine. Ova vrsta bora se uvozi sa Alpa.

Ipak, osnovna sirovinska baza za proizvode „Kolarevića“ je u Srbiji. Najviše sirovina, oko 85%, obezbeđuju „Srbijašume“, 10% se nabavlja iz Nacionalnog parka Fruška Gora i 5% od privatnika.

Kompanija „Kolarević“ redovno izlaže na sajmovima, uglavnom u Nemačkoj. To je ozbiljna investicija jer su sajmovi skupi a država ne daje nikakvu podršku.

Ključ uspeha su rad, red i disciplina i dobar tim koji nosi i proizvodnju i organizaciju. To su iskusni saradnici koji su se srećom našli u ovoj firmi. Naravno, tu su i radnici koji su radni, vredni, disciplinovani i vaspitani. Takvi su poželjni, takve tražimo,  takve negujemo i svi zajedno možemo da budemo zadovoljni i ponosni na sve što smo uradili do sada“, ponosno ističe Dušan Kolarević.

Kao i većina privatnih preduzetnika i Dušan Kolarević se suočio sa problemima kao što su visoke bankarske kamate i nedostatak obrtnih sredstava.

"Kolarević" izvozi na probirljiva tržišta Švajcarske, Nemačke i Austrije FOTO: S. Milenković

“Kolarević” izvozi na probirljiva tržišta Švajcarske, Nemačke i Austrije FOTO: S. Milenković

Od otvaranja firme do danas prošli smo sve faze gde smo imali probleme finansijske prirode u smislu da nemamo dovoljno obrtnih sredstava. I danas nam na neki način nedostaju i to nas pomalo usporava u  razvoju. Što se tiče kamata one su bile drastično visoke 2000.-te godine kada smo počeli da radimo. Danas su kamate pristojne u odnosu na to kakve su bile. Potrebna je još veća fleksibilnost i više sluha da imaju banke, odnosno država, u obezbeđivanju sredstava za investicije“, napominje Dušan Kolarević.

U ovoj kompaniji su koristili i podsticajne kredite ali smatraju da bi trebalo da ih bude više.

Imamo 250 ljudi, radimo velike i ozbiljne poslove tako da nam trebaju veliki, povoljni krediti. Mi smo dokazali i pokazali da su sve investicije do sada kod nas bile opravdane. Dobar smo primer kako može da se razvija jedna firma. Naše investicije su počele 1999. godine kada smo došli na poljanu, livadu, a 2000. godine smo pustili u rad firmu. Danas imamo ozbiljnu fabriku. Bio sam u Nemačkoj i Švajcarskoj. Oni imaju bolju tehnologiju odnosno savremenije, novije, modernije mašine. U svemu ostalom, u pogledu stručnosti i obučenosti ljudi, mislim da mi ne zaostajemo ništa iza njih. Što se tiče proizvoda kvalitetom takođe ne zaostajemo za konkurencijom. Naravno, oni žive u zemljama koje su bogatije, uređenije, imaju bolje mogućnosti finasiranja i visine kredita, subvencija, imaju bolju poresku politiku koja je stimulativna. Za sva ulaganja koja imaju u opremu i sredstva za rad mogu u sledećih pet godina da 100% otpišu kroz porez. To kod nas ne postoji“, obajšnjava vlasnik kompanije koja je jedan od najvećih izvoznika u Rasinskom okrugu.

Dušan Kolarević ističe da bez obzira na uspehe u kompaniji nema opuštanja i već se uveliko radi na novim projektima.

Po mom mišljenu, najmanje dve a možda i tri decenije rada i stvaranja su potrebne da bi se došlo do komfora, ako se kreće od početka kao što smo mi krenuli. Tako da smo mi još u razvoju, a dok smo u razvoju sve je tesno i ono što uvek i najviše fali to su finasijska sredstva. Trenutno imamo projekat za podizanje produktivnosti odnosno promenu tehnološkog procesa u sektoru poluproizvoda, a takođe i u finalnoj proizvodnji. To treba da traje još sledećih 4-5 godina da bismo došli na potreban i poželjan nivo, da bi mogli da zadržimo nivo konkurentnosti koji trenutno imamo“.

U kompaniji "Kolarević" planiraju izgradnju fabrike za proizvodnju zidova od drveta FOTO: S. Milenković

U kompaniji “Kolarević” planiraju izgradnju fabrike za proizvodnju zidova od drveta FOTO: S. Milenković

U kompaniji „Kolarević“ trenutno rade na jednom velikom, ozbiljnom projektu – usvajanju tehnologije za izgradnju zidova za zgrade i kuće od drveta.

To je unakrsno lepljeno drvo, nova tehnologija u Evropi i svetu. Na ovim prostorima takva proizvodnja ne postoji i bili bi prvi na Balkanu. U svetu se sve više kuća pravi od takvih, cross-lam zidova. Najviša zgrada potpuno od drveta, osim temelja koji je od betona, ima 11 spratova i izgrađena je u Londonu. To je budućnost. Ekološki zdrave kuće. Materijal koji se koristi ne zagađuje okolinu u procesu nastajanja, za razliku od cementa, cigle, gvožđa, i ima odlična izolaciona svojstva. Pet centimetra drveta menja 18 centimetra cigle. Očekujem da 2017. godine počnemo sa proizvodnjom tih zidova. Sarađujemo i sa profesorima sa niškog i beogradskog Građevinskog fakulteta. Cilj nam je tržište Zapadne Evrope ali, verujem, da će se i u Srbiji graditi zgrade od ovog materijala“, poverio nam se Dušan Kolarević.

Dušan Kolarević je svoju karijeru u biznisu započeo sa ocem i bratom a danas su u rad kompanije uključene supruga i ćerka, za koju godinu, verovatno i sin.

Ćerka, Danijela Kolarević Ilić, je jedina iz porodice u struci. Ona je dizajner enterijera, ali je studirala Šumarski fakultet – preradu drveta. Stigla je do četvrte godine kada sam joj sugerisao, obzirom na to da ona ima smisla za dizajn, da promeni fakultet i ona je to i uradila. Dok je ona studirala mi smo već radili sa drvetom. Ja sa zadovoljan onim što ona daje ovoj firmi. Sin je profesionalni fudbaler, ima 29 godina, i očekujem da i on u dogledno vreme dođe u firmu“, govori Dušan Kolarević.

Cicevac2016

Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Pin on Pinterest0Print this pageEmail this to someone