Od silnih investicija Kruševljanima ostala samo obećanja

Da je realizovana barem polovina investicija koje su političari obećavali Kruševljanima nekoliko hiljada naših sugrađana bi danas, umesto kući, bilo na radnim mestima.

Zato je red da podsetimo na sva ta silna obećanja. Najproduktivnija, barem kada je reč o obećanjima, bila je 2013.godina.

– U avgustu sam bio u Rimu gde sam razgovarao sa četiri kompanije. Turska kompanija „Erste“ otvorila je pogon za preradu drveta i novi pogon za proizvodnju aluminijumske stolarije. Imamo tursku kompaniju koja se interesuje za proizvodnju konfekcije. Beloruski „Amkodor“ zainteresovan je za kupovinu „14. oktobra“. „Jugoimport SDPR“ je posle 10 godina ponovo krenuo da radi sa „14. oktobrom“. Imamo Indonežane koji su zainteresovani za jedan deo proizvodnih pogona „Trayala“. Imamo italijansku kompaniju koja želi da dođe sa pirotehničkim sredstvima. Imamo grčke kompanije koje žele da kupuju mlečne proizvode i meso i mesne prerađevine iz Kruševca. Izraelska kompanija želi da izgradi 50 hektara plastenika i nudimo im Fabriku ulja. Polako prebacujemo deo sive ekonomije u legalne tokove. Nije istina da ima puno nezaposlenih Kruševljana, samo rade na crno.- izjavio je oktobra 2013. godine, u intervjuu objavljenom na sajtu NALED-a, tadašnji gradonačelnik Bratislav Gašić.

Dva meseca ranije, avgusta 2013. godine mediji su preneli izjavu Pjetra Pekorarija, vlasnika SAI grupe, da „sa „14. oktobrom“ želi da napravi zajedničko preduzeće koje bi po tehnologiji italijanske kompanije „Facma“ proizvodilo traktore, male traktore i motokultivatore„.

Osim kompanija „Facma“, SAI, „Mira Italia“ i „Euromat“, za ulaganje u Kruševac, navodno, je bila zaintresovana još jedna italijanska firma koja se bavi proizvodnjom hladnjača.

Najviše invistecija u Kruševac trebalo da je da dođe iz Turske

Najviše invistecija u Kruševac trebalo da je da dođe iz Turske

Turska kompanija „UA Aribolt“, za koju se kasnije ispostavilo da je registrovana u Litvaniji i da ima samo petoro zaposlenih koji se bave preprodajom starih mašina, je 22. januara 2013. godine obećala da će u Kruševcu uposliti 100 radnika koji bi proizvodili četiri miliona pari čarapa mesečno!

– Kruševac očekuje investicije iz Indije i Ujedinjenih Arapskih Emirata u oblasti hemije i farmaceutske industrije, izjavio je Tanjugu, u januaru 2014. godine, predsednik Regionalne privredne komore u Kruševcu Predrag Vukićević.

Najzgodnija lokacija za posete „potencijalnih investitora“ bio je „14. oktobar“. Pored predstavnika već pomenutog beloruskog „Amkodora“ u ovo preduzeće su dolazili i predstavnici kineskog „CBRC“, sa kojima su planirani poslovi na izgradnji autoputa Pojate – Preljina. Šetali su po opustelom krugu „14. oktobra“ i biznismeni iz Nemačke i Austrije, a najnoviji interesent je, navodno, češka „Tatra“, inače veoma ozbiljna kompanija.

– Ma nema ništa od toga! Čehe su doveli reda radi u Kruševac. Njih to uopšte ne interesuje! – kazao nam je jedan visoki gradski funkcioner koji je prisustovao poseti menadžera češke kompanije.

Dok su kupci i strateški partneri špacirali kroz fabrički krug, hale su ostale bez radnika, koji su otišli uz otpremnine, a „14. oktobar“ se nalazi u predstečajnom postupku.

Da bi privukli potencijalne investitore odbornici Skupštine Kruševca su marta ove godine odlučili da se grad kreditno zaduži za 930 miliona kako bi se pripremila lokacija za američku kompaniju „koja će zaposliti 1.700 radnika a za nekoliko godina i svih 3.000 radnika„. Vidovdan, koji je naznačen kao rok kada će Amerikanci odlučiti gde će da grade fabriku, je odavno prošao, a još uvek nema nikakvih naznaka da će ova investicija biti realizovana.

– Izvesno je da će otvoriti fabriku. Konačnu odluku očekujemo u toku avgusta meseca, tešili su se u Gradskoj upravi krajem jula.

Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Pin on Pinterest0Print this pageEmail this to someone