Pilići iz Stalaća po evropskim standardima

Više od 25 miliona komada živine u Srbiji ukazuje da tradicija ove uzgajivačke delatnosti ima značajan potencijal.

Najsrećniji primer specifične i moderne eksploatacije živine je u Stalaću, na teritoriji opštine Ćićevac, gde od 1995. godine uspešno posluje kompanija “Spasić farm doo”. Vlasnik i direktor, Kruševljanin, Zoran Spasić, podvlači da je u poslu ključno iskustvo, jer garantuje opstanak na duže staze i proizvodnje i firme u celini.

Zoran Spasić, vlasnik preduzeća "Spasić farm" FOTO: S. Milenković

Zoran Spasić, vlasnik preduzeća „Spasić farm“ FOTO: S. Milenković

Počeli smo kao poljoprivredno gazdinstvo i vremenom se prilagodili i uže isprofilisali za proizvodnju jednodnevnih pilića tzv.”lake linije” za konzumna jaja (“loman braun”) i “teške linije” – “ros 308” za tov – objašnjava za CINK Zoran Spasić. – Godišnje proizvedemo od 1,5 do dva miliona pilića lake, odnosno oko milion pilića teške linije. Pekao sam zanat sedam godina u državnoj firmi, prethodno studirao poljoprivredu pre nego što sam se usudio uopšte da uplovim u privatne vode. Iskustvom se borim, zajedno sa svojim radnicima, za tržište i protiv rizika.

Pogoni “Spasić farm” locirani su na teritoriji Grad Stalaća. Dve vrste eksploatacije matičnog jata i putem inkubatora prostiru se na četiri objekta od 1.000 do 1.200 kvadrata. Sama inkubatorska stanica ima negde oko 800 kvadrata i po kapacitetu je peta po veličini u Srbiji. Čak sedam miliona priplodnih jaja iznosi godišnji prinos. Obim proizvodnje širi se u kontinuitetu.

U praksi, nov objekat podignemo kada napravimo novac, vrlo retko koristimo kredite (trenutno zaduženost je oko 150.000 evra) – iznosi Spasić, dodajući da su koristili subvencije zadnje tri godine manjeg značaja, kao i da iznose od 1,5 do 1,7 miliona dinara za matično jato. – Izvozimo u celom okruženju, gde god je to dozvoljeno (Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija), prisutni smo na Kosovu i Metohiji. Evropsko tržište, zbog neusaglašenih sertifikata, nam kao što je poznato nije otvoreno, ali ukoliko bi se dozvolio izvoz, uz sitne korekcije, bili bi izvesno konkurentni.

Na farmi u Stalaću godišnje se proizvede od 1,5 do 2 miliona pilića FOTO: S. Milenković

Na farmi u Stalaću godišnje se proizvede od 1,5 do 2 miliona pilića FOTO: S. Milenković

U stalaćkoj kompaniji su odavno počeli da uvode evropske standarde. Kako smo se uverili na licu mesta, praktično kompletan proces proizvodnje je automatizovan, a u “Spasić farmu” podvlače da se rukovode potrebom da imaju zaokružen proces u radu. Podešavanje svetla, ventilatori, temperatura, koke i petlovi, serviranje hrane, sakupljanje jaja na senzornoj liniji mogu se pratiti na monitorima. Ovaj poslednji sistem koji automatski prikuplja jaja belih koka (još jedna specifičnost farme je prisustvo petlova isključivo braon boje), podrazumeva da jaja padnu u pokretno “gnezdo” odnosno traku koja se izvlači i podešava.

Linija se zaustavlja ukoliko radnik ne pokupi jaja i automatski nastavlja da radi. Vrlo mali broj farmi koje se čak bave proizvodnjom konzumnih jaja primenjuje ovu tehnologiju.

Imamo negde oko 40 posto srpske proizvodnje, to se poslovično meri kroz količinu nabavljenih vakcina za živinu, a naše matično jato lake linije “loman braun” najveće je na prostoru bivše SFRJ. – kažu sagovornici CINK-a u “Spasić farmu”. – Srbija je tradicionalno veliki prozviđač pilića i mi smo našu šansu iskoristili.

Oko 30 radnika trenutno radi u firmi. Zajedno dele i dobre poslovne rezultate, ali i sudbinu elementarnih nepogoda. Kod izlivanja Zapadne Morave pre dve godine, stradao je jedan objekat u kome je bilo smešteno starije matično jato. Samo je šteta u živini iznosila do 60.000 evra.

Nadao sam se da će se napraviti zaštitni bedem, na način na koji se regulišu i štite svi slivovi reka, ali pretrpeli smo određene finansijske posledice i oporavili se – potcrtava Zoran Spasić, direktor “Spasić farm”. – Svako izmeštanje naših potpuno razvijenih i usaglašenih pogona bilo bi jako skupo. Računica je pokazala da nekada i sa plavljenjem možemo da imamo sjajnu godinu.

Elementarne nepogode, prisutna hiperprodukcija koja obara cene, nagli skokovi na inače nestabilnom tržištu ključni su izazovi u živinarskoj proizvodnji. Potencijalni rizik uvek predstavlja pojava bolesti kod živine.

"Spasić farm" je uspešno nosi sa konkurencijom iz Evropske Unije FOTO: S. Milenković

„Spasić farm“ je uspešno nosi sa konkurencijom iz Evropske Unije FOTO: S. Milenković

Tržište može da traži robu ili da je ne traži, ali već godinama se zna ko proizvodi ove stvari i ko god se bavi eksploatacijom koka nosilja zna gde može da kupi piliće – podvlači naš sagovornik . –To se svelo na tri – četiri firme u Srbiji, a naša najveća konkurencija je uvoz, najviše iz EU, protiv čega se borimo cenomi i kvalitetom. Proizvođači ne vode politiku, ali možda jednog dana neko shvati da mi plaćamo poreze i doprinose u Srbiji i da u tom smislu treba da imamo podršku.

U firmi “Spasić farm” sarađuju sa najboljim i najvećim proizvođačima genetskog materijala u svetu. Otuda u tehnološkom smislu ne zaostaju za zapadnom praksom. Česti su sastanci sa predstavnicima tri giganta koji se bave genetikom za koke – nosilje, brojlere, ćurke, guske, patke.

Tako i znamo da naši razultati u Srbiji jesu u ravni sa zapadnim farmama – ističe Zoran Spasić. – U EU se, međutim, izbacuje kavezni sistem i živina je puštena da izlazi. Avijarni sistem je takođe u primeni i podrazumeva da su koke zatvorene, ali mogu slobodno da se kreću. Još uvek ova praksa nije kod nas zaživela, ali mi u svakom slučaju pratimo trendove. Plan nam je da svakako proširimo proizvodnju. Cilj  je da zadovoljimo kupce koji u danu traže 100.000 pilića. Svake godine smo povećavali prizvodnju, bez kredita i bez žurbe, za oko 10 posto. Tako se i najnoviji plan odnosi na period do pet godina.

U “Spasić farmu” nemaju nameru da preorjentišu bazičnu proizvodnju. Ne žele da proizvode brojlere, kao ni jaja. Opredeljenje da proizvode jednodnevne piliće lake i teške linije diktira i prirodu opreme koju koriste. U voznom parku poseduju vozila sa inkubatorima, farme su specijalizovane za karakteristike samog procesa, a u najvećem reprocentru za lake linije pilića u Srbiji angažovan je posebno obučen kadar.

Cicevac2016

 

Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Pin on Pinterest0Print this pageEmail this to someone