Rekord skupštinskog WC-a

Možda niste primetili, ali u našoj Skupštini je pre par dana pojeftinila hrana u restoranu, pa su sad cene ručka od 150 do 200 dinara komad. I to sve prvoklasno, bato. Najkvalitetnije, Bože me prosti, lepo k’o za bolesnog, što bi narod rek’o. Kažu pala im nabavna cena, pa sad imaju ručak jeftiniji nego u studentskoj menzi. Poslanik Babić opravdava ovo rečima: „Trenutno ima mnogo važnijih tema od cena u skupštinskom restoranu”. Nisam baš siguran, al’ kad on kaže…

Sigurno je mislio na ono kad se u sred zasedanja kladio sa kolegom Božovićem i izgubio sat od 400 evra. Važan posao, zar ne?

dr Svojko Nezbit, lutajući reporter

dr Svojko Nezbit, lutajući reporter

Nekada su u Skupštini sedele najumnije glave koje su se danima nadgovarale, a sve za dobrobit i tada jadnog i osiromašenog naroda. Nisu mislili samo na svoju partiju, svoj džep i izborne rezultate. U prtenoj torbi imali su samo krišku sira i parče bajate proje. Sada njihova mesta, na žalost, zauzimaju klimoglavci, rukoljubi i uvlakači koji bi obavezno morali da nose cipele sa što većim štiklama radi lakšeg hvatanja pri vađenju iz nadređenog.

Kroz istoriju novijeg parlamentarizma, dešavali su se razni ekscesi – od izuvanja cipele, polivanja vodom, čupanja mikrofona, raznih kletvi, iznošenja iz sale, glasanja iz Bodruma, pa sve do ovih današnjih, kada je bivši kondukter Igor Bečić, sumnjive stručnosti, očigledno izgladneo od predugog zasedanja, sačekivao italijanskog predsednika Mortadelu. A šta tek reći na legendarnu izjavu mister lapsusa ove institucje, poslanika Babića, da se opozicija „upolovačila”.

Tridesetak predstavnika naroda u ovom Domu prošle godine nije progovorilo ni reč. Da, dobro ste pročitali – ni reč. A ima i onih za koje bi bilo bolje da se nisu ni oglasili… Naime, izvesni poslanik prosečno najstarije stranke (da ga ne imenujemo) javio se za diskusiju jedan jedini put. Posle dubokog promišljanja, ovu unikatnu priliku da čujemo njegov glas iskoristio je da izjavi: „Meni je ovde hladno”.

Dobro, razumemo mi i godine, i da erkondišn duva, ali ova rečenica pre pripada Domu zdravlja, nego zasedanju Narodne skupštine. Predsednik Vlade je obećao da će ovaj saziv samopregorno raditi i da će morati da spavaju, umivaju se i jedu u Skupštini. Shvatili su to bukvalno, pa većaju do dva – tri ujutru, k’o vampiri. I šta nas onda čudi što nam time što usvoje u gluvo doba noći, kasnije isisavaju krv.

Tokom rasprave o zakonima, poslanici se razbeže kud koji – mili moji. Ima ih k’o stanovnika po kuršumlijskim selima. Radnik leti s posla posle izostanka od tri dana, a ovi svrate samo da odmore noge. Ali zato, kada dođe najluđa umotvorina neoparlamentarizma – dan za glasanje, svi nagrnu u salu i ređaju se k’o kokoške pred spavanje – svaki na svoju pritku. Nema igla gde da padne! A rezultat se zna unapred – samo prebrojiš koliko kojih ima, i ne moraju ni da glasaju.

Jedinstveno glasaju i vlast i opozicija samo kad se radi o povećanju njihove plate. A platica – sića, oko sto hiljadarki, plus razni paušali. Samo za putne troškove uzimali su još toliko. Najteže im palo što nisu hteli da ih oslobode putarine, dok ovaj unesrećeni narod plaća preko budžeta sve njihove troškove. A da plaća, plaća, bogami – dan zasedanja oko milionče i po dinara.

Kako skupštinska zasedanja umeju da potraju, to se za poslanike biraju samo najtvrdokorniji i najizdržljiviji – oni koji mogu najduže da izdrže bez odlaska u WC. Rekord u toj disciplini drži, ko drugi, ako ne premijer Vučić lično. Dok se pripadnici njegovog kluba obož… Pardon, vladajuće koalicije, trude da ga dostignu, predstavnici opozicije pokušavaju i da ga obore. Mislim na rekord. Pominje se da neki varaju pomoću Pampersa, ali za to još nema dokaza.

Tokom dugih i dosadnih zasedanja, uvedena je još jedna igra, koja se dešava samo u specijalnim prilikama kada premijer uđe u salu. Tada kreće aplauz, koji je poslednjom prilikom trajao četiri minuta, mada se za neko od narednih zasedanja šuška o probijanju granice snova od pet minuta. Pravila su jednostavna, kao u onoj dečjoj igri „ko prvi trepne” – ko prvi prestane da aplaudira, ispada iz Skupštine, ovaj, igre.

Verovatno, iz razloga da bi sve to bilo još zanimljivije, vraćena su u skupštinski restoran alkoholna pića koja su im, na momenat, ukinuli 2012. godine, kad je očigledno „oraspoloženi” poslanik vređao suprugu svog kolege na dodeli novogodišnjih paketića. Pred decom, naravno. Tada je, zvanično, došlo do incidenta, a nezvanično do tuče. Što bi se reklo: kad je bal, nek je s muzikom…

Sa terena izveštava
vaš lutajući reporter
dr Svojko Nezbit

Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Pin on Pinterest0Print this pageEmail this to someone