Poražavajuća činjenica je da sve više mladih počinje da konzumira alkohol pre navršenih osamnaest godina.
Tu su i prva pijanstva, koja ostaju urezana u sećanju i koja se kasnije prepričavaju u društvu. Naše sagovornike umalo da ta iskustva skupo koštaju. Oni su spremni da govore o svojim iskustvima, a njihova poruka je jasna – alkohol nikad nije dobro rešenje.
D.M. konzumira alkohol u malim količinama svakog drugog dana:
– Počeo sam da pijem sa sedamnaest godina, tačnije tada sam prvi put ostao malo duže u gradu sa društvom i popio malo više. Sećam se da smo pobedili neku važnu utakmicu i to je moralo da se proslavi. Tada su otprilike počeli moji izlasci, na kojima bih povremeno popio neko alkoholno piće. A prvi put sam se napio u prvoj godini srednje škole, verovali ili ne, u društvu svojih roditelja i porodice, na novogodišnjoj proslavi. Popio sam nekoliko špricera i povraćao svega tri sata.
Priseća se izlazaka koji su ga zamalo skupo koštali.
– Sećam se, bio je to izlazak na prvi tiket, a zatim odlazak u noćni klub. Sedeli smo sve do ranih jutarnjih časova. U zoru najzad krećemo kući. Ja sam bio pijan, pa me je drug vodio. Išli smo pešaka kako bih se otreznio. Drug me je ostavio ispred obližnje brze hrane, kako bi se javio ostalima da smo krenuli. Od tada se ne sećam više ničega. Probudio sam se ujutru ispovraćan, posteljina mi je krvava, a leđa rasečena. Odmah sam otišao do druga i pitao ga šta se desilo. On mi je objasnio da sam pao i sljuštio cela leđa. Takođe, sećam se kada sam drugare izveo u grad da častim povodom kupovine novog stana. Tada smo se strašno napili. Tada mi se prvi put desilo da hodam levo-desno po ulici i da ne znam gde sam. Jedva sam stigao do nove zgrade, a lift nije radio. Inače, stan se nalazi na jedanaestom spratu. Posle određenog vremena sestra me je zatekla na osmom spratu kako spavam na stepenicama i pozvala je majku kako bi me dovukle do stana – kroz kiselkasti osmeh se priseća D.M.
B.G. smatra da alkohol u malim količinama nije štetan, ali da ne treba preterivati:
– Prvi put sam se napio sa šesnaest godina, na rođendanu moje sestre od tetke. Inače, uvek sam odbijao alkohol i protivio sam mu se. Na rođendanu sam uzeo jedno piće reda radi, a zatim je krenulo drugo, treće, četvrto piće, pa me je društvo nagovaralo da pijem još… Od pića sam pio samo „bambus“, jer je to bilo slatko i najmanje je imalo ukus alkohola. Dešavalo se, da kada popijem, često ne znam šta radim. Više puta sam padao, imao ogrebotine. U jednom trenutku sam “gazio i skakao po staklu”, a ja se toga ne sećam, to su mi sutradan pričali. Jedno kupatilo sam uništio u pijanom stanju, tako što sam se okliznuo i počeo da lomim sve. Sećam se jednog rođendana na kojem su svi bili pijani. Sipali su pića u bazen, bacali lubenicu po dvorištu. Stvarno je bilo haotično – tvrdi kako nikada ne bi ponovio to iskustvo.
Objašnjava kako alkohol utiče, prema njegovom iskustvu, na čovekovu svest.
– Bila je neka žurka u na kojoj sam tokom celog pijanstva, mislio da sam u nekoj igrici. Doživljavao sam život kao tu jednu igricu. Kad god bih zatvorio oči ja bih video likove te igrice. Ne znam šta mi se tada desilo, imao sam neki spoj u mozgu. Celo veče mi je bilo “virtuelno” i potpuno nestvarno. Alkohol konzumiram isključivo zbog društva u posebnim prilikama, a često i kako bih potisnuo negativne emocije.
– Svedok sam da se u noćnim klubovima i kafićima, zbog velike količine alkohola, gubi smisao čoveka i to već pređe u neke primalne instinkte. To nisu ti ljudi koje poznajem, kao da se pretvore u neke druge ličnosti, ne znam kako bih to objasnio. Tamo je drugačiji mentalitet i svakojake stvari su dozvoljene, za razliku od svakodnevnog života. Prisustvovao sam čestim tučama i situacijama kada se pijani muškarci nabacuju devojkama koje u treznom stanju ne bi ni pogledali. U izlascima nema pravila. Najgore što može da se desi mladoj osobi je da joj neko sipa “nešto” u piće, što se retko dešava – za kraj navodi B.G.
U.Đ. zaključuje da mladi ne treba da piju, jer je to odlika nezrelosti
– Počeo sam da pijem veoma rano, nisam imao ni petnaest godina. Sve je počelo iz te neke šale sa prijateljima, bilo nam je zanimljivo da pijemo. Uvek kada bismo se okupili, na stolu bi bilo pivo ili rakija, hrana i glasna muzika u pozadini. Često bismo popili malo više, ali za nas to nije predstavljao problem. Neki od nas bi povraćali, neki se smejali, a neki nastavljali da piju. Tek danas, kada razmislim iz ove perspektive, shvatam koliko je to bilo nezrelo i pogrešno. Sem loma i praznih flaša koje bismo ostavljali, nije tu ničeg više bilo. Druženja jesu bila lepa, ali svestan sam da smo bili deca. Alkohol sada pijem u posebnim prilikama i umereno, volim čašu crnog vina ponekad. Treba uživati u čaši lepog, domaćeg vina, ali opet i za to treba imati određene godine – napominje U.Đ.
Comments are closed.