U okviru projekta Safe Journalist, razgovarali smo sa Amelom Bajrović, novinarkom i urednicom portala Free Media iz Novog Pazara, o izazovima sa kojima se susreću lokalni mediji, pritiscima na novinare i koliko javnost i institucije zaista štite profesiju.
Amela poseduje skoro tri decenije iskustva u novinarstvu, a portal koji je osnovala krajem 2021. ove godine slavi četiri godine postojanja.
„Free Media se bavi pre svega društvenim temama, dnevnim vestima, ali i pričama o malim velikim ljudima, naročito ženama. U sredini koja je još uvek patrijarhalna, važno nam je da žene budu medijski vidljive i da se o njihovim malim biznisima i inicijativama govori“, objašnjava Amela.
Amela naglašava da pored konvencionalnih pritisaka, lokalni novinari nose jedan specifičan, direktan rizik:
„U malom gradu svi znaju gde živite, lakše vam pokucaju na vrata. Često poznajete ljude o kojima izveštavate, i ako obrađujete teme koje ih uznemiravaju — korupcija, zloupotrebe, prilično je stresno. Ono što se kod nas dešava, beogradskim medijima se verovatno i ne dešava.“
Ta blizina i prepoznatljivost, kako kaže, pojačava pritisak i otežava rad:
„Bilo je slučajeva da mi ‘samo preradimo’ policijsko saopštenje, objavimo inicijale, a onda nam ljudi šalju poruke i zovu nas zato što smo to objavili. To je specifično za lokalnu sredinu.“
Čvrst stav: ne povlačimo, osim korekcija
Kada smo pitali da li su ikada morali da povuku tekst, Amela je kratko i odlučno odgovorila:
„Nikad nisam povukla nijedan tekst. Jesam par puta ispravljala detalje, greške, previđene podatke , ali ne brišemo vesti. Ako radite posao profesionalno, stojite imenom i prezimenom. Ako neko traži da prikrijete nešto, to je vest sama po sebi.“
Takav stav odražava redakcijsku odgovornost, ali i riziku: ako ne popustite, ciljevi pritiska ostaju isti, ali javnost dobija informacije. Amela dodaje i praktičan savet za mlađe kolege:
„Ako znate da ste sve uradili kako treba, ne skidajte vest.“
Publika — podrška je pojedinačna, ne sistemska
Pitanje koliko javnost brani novinare Amela ocenjuje kao bolnu tačku:
„Nažalost, preovlađuje ćutanje. Uvek će biti ljudi iz vašeg bližeg kruga koji reaguju i pošalju poruku podrške, to mnogo znači, ali u velikoj masi javnost retko reaguje.“
Dodaje da su studentski protesti doneli podršku pojedinim novinarima, ali da to nije trajna masovna podrška:
„Ako u gradu od 100.000 stanovnika 20 ljudi stane uz vas, to je važno, ali i dalje premalo.“
O odnosu političkih i ekonomskih centara moći prema medijima u Novom Pazaru, Amela kaže da je slika složena:
„Ima mnogo portala, mnogi bivši novinari su osnovali svoje medije. Neko vrlo slobodno pokriva sve, neko jasno naklonjen određenoj političkoj opciji. U Novom Pazaru su tri velike bošnjačke partije, i svaka ima medije i ljude koji im naklonjeni.“
Finansiranje, zaključuje, postoji, ali u većini slučajeva ne u razmeri koja može da ‘zakupi’ uredničku politiku malih portala:
„Oko 75% sredstava ide RTV Novi Pazaru, ostali dobijaju sitnije iznose koji ne mogu da utiču na uređivačku politiku.“
Sistemski problem: mentalno zdravlje i onlajn nasilje
Za Amelu jedan od ključnih, nedovoljno vidljivih problema u profesiji je psihološki teret posla.
„Mislim da u senci svega ostaje psihološki pritisak. Konstantno živite pod stresom, znate da vas neko može targetirati, radno vreme ne postoji, radite i na godišnjem odmoru. To ostavlja tragove na mentalnom zdravlju i na kvalitetu rada.“
Posebno problematičnim ističe „onlajn nasilje“ — lak pristup publike i mogućnost da vas svako direktno uznemirava.
Amelina poruka je jednostavna: potrebni su programi za podršku i razgovori među kolegama.
„Kada se skupimo sa kolegama i podelimo šta nam se dešava, shvatimo da nismo sami. To nam mnogo pomaže.“
Amela ističe da institucije novinarima ne pružaju dovoljnu zaštitu, ali da se ipak ne može reći da ništa ne rade. Formiranje kontakt tačaka u tužilaštvima i policiji, kako kaže, daje izvestan osećaj da postoje ljudi koji mogu da pomognu. Posebno naglašava i ulogu novinarskih udruženja, besplatna pravna pomoć i podrška značajno olakšavaju brigu.Ipak, naglašava da je potrebno više: od bolje prakse u primeni zakona do šire javne svesti o važnosti medija kao javnog dobra.
Ključna reč je – solidarnost
Amela zaključuje: „Solidarnost kolega je ključna. Ona nam pokazuje da nismo sami. Ako se ne držimo zajedno, ne možemo očekivati da će nas neko drugi zaštititi.“ Naglašava i drugi, praktični savet: „Osmelite se. Ako vam nije dobro u redakciji, ima prostora da pokrenete svoj portal. Mnogi su to uradili i pronašli svoj put.“
