Srbija je na 35. mestu od ukupno 45 zemalja Evrope i centralne Azije po “Barometru slobode” za 2018, koji rangira zemlje po stepenu političkih i ekonomskih sloboda i vladavine prava.
Srbija je najniže ocene dobila iz slobode medija, nezavisnosti pravosuđa, korupcije i imovinskih prava, uz komentar da su demokratski standardi i sloboda medija u ubrzanom padu i da se ionako slaba nezavisnost sudstva pogorošava neefikasnim reformama i korupcijom.
Po “Barometru slobode” fondacije “Fridrih Nojman” najbolje su rangirane Švajcarska, Norveška, Finska, Holandija i Irska, a pet poslednjih mesta zauzimaju Kirgistan, Turska, Azerbejdžan, Rusija i Tadžikistan.
Od bivših jugoslovenskih republika najbolja je Slovenija koja je na 21. mestu. Od Srbije su bolje i Hrvatska (30) i Crna Gora (33), a lošije su ocenjene Makedonija (36) i BiH (40).
Gledano po kriterijumima, Srbija je najslabija u domenu vladavine prava i nalazi se na 37 od 45 mesta. Po političkim slobodama Srbija je na 32. mestu tik ispred Albanije (33) i Crne Gore (34), BiH (38) i Makedonije (39). Bolje od nje su Slovenija, koja je na 13. i Hrvatska na 26. mestu tabele.
Kada je reč o ekonomskim slobodama Srbija je na 35. mestu. U regionu je ubedljivo najbolje rangirana Makedonija koja je osma na tabeli, a u prvoj polovini tabele nalaze se još i Rumunija (14), Albanija (18) i Bugarska (21). Crna Gora je na 31. mestu. Slabije od Srbije na listi ekonomskih sloboda rangirane su Slovenija (37) i Hrvatska (41).
Srbija je u oblasti “Političkih sloboda” za “Slobodu i pravičnost izbora” dobila ocenu 7,5. U analizi prilika u Srbiji navodi se da se izborni proces pogoršao četvrtu godinu zaredom.
“Slabljenje demokratskih izbornih institucija, zloupotreba vlasti i državnih resursa, povećanje kontrole nad medijima i neregularnosti na izborni dan označili su nejednake uslove za političke partije. Građani su u okruženju stalnih izbora, često vanrednih, koje vladajuća partija koristi da konsoliduje vlast i skrene fokus s upravljanja državom”, navodi se u izveštaju.
Dodaje se da su izbore u Beogradu prošle godine obeležili pristrasno medijsko pokrivanje vladajuće partije, zamagljivanje linije između kampanje i regularnih aktivnosti državnih zvaničnika, zastrašivanje birača i prevare u izbornom danu. Srbija je dobila ocenu 5,83 u oblasti “Odsustvo neustavnih veto aktera”, koja se odnosi na to koliko neformalne grupe mogu uticati na političke odluke.
“Donošenje odluka u Srbiji je pod efektivnom kontrolom izabranih državnih zvaničnika. Ipak, koncentracija vlasti u ustavno ceremonijalnoj ulozi predsednika i slab sistem podele vlasti ometaju demokratske institucije i vladavinu prava”, ističe se u izveštaju.
Ocenjuje se da politizacija sudstva uveliko sputava njegove kontrole funkcije, dok su bliske veze vladajuće elite i pojedinih kompanija uspostavljene tako da pogoduju njihovim ličnim koristima .
Po pitanju “Medijskih sloboda” Srbija je dobila ocenu 5,1 uz komentar da su “demokratski standardi, sloboda i nezavisnost medija u Srbiji u ubrzanom padu”. Podseća se da je Srbija na listi “Reportera bez granica” pala za 10 mesta i da je na najnižem mestu među zemaljama Zapadnog Balkana.
U “Vladavini prava” za “Nezavisnost sudstva” Srbija je dobila ocenu 2,92.
“Nezavisnost sudstva u Srbiji je na veoma niskom nivou i pogoršava se usled nepostojećih ili ponovljenih sporih, plitkih i nekonzistentnih reformi, odsustva političke volje za sprovođenje ili poštovanje zakona, kao i preko različitih pritisaka izvan vlade, poput organizovanog kriminala ili nereformisanih delova ‘duboke države’ ili korupcije, nepotizma ili kronizma”, navodi se u izveštaju.
U oblasti “Korupcija” Srbija je dobila ocenu 4,1.
“Srbija radi i manje nego što je realistično moguće da se postepeno smanji mito”, navodi se u izveštaju.
Comments are closed.