Na meti SLAPP tužbi nisu samo novinari već i brojni ekološki aktivisti koji pokušavaju da spreče devastiranje prirodnih bogatstava Srbije.
U srcu istočne Srbije, na mestu gde se surova industrija sudara sa prirodom, a pravda s nadom, stoji planina Starica – danas više simbol nego geografski pojam. Tridesetak aktivista i građana okupljenih oko udruženja „NE DAM NU DAU“ iz Majdanpeka već tri godine brani ovaj kameni bedem između rudnika i grada, ne samo telima, već i rečima, pravnim bitkama i istrajnošću.
Šta je „NE DAM NU DAU“?
Udruženje građana „NE DAM NU DAU“ nastalo je kao reakcija na brojne nepravde u lokalnoj zajednici, ali i kao svedočanstvo otpora. Sam naziv udruženja, objašnjava Irena Barbulović, aktivistkinja i jedna od članica, spaja srpski i vlaški izraz za otpor: ne dam, nu dau. Udruženje postoji formalno već dve godine, iako je njihov rad započeo znatno ranije.
„Mi smo iz Majdanpeka, poznajemo se godinama, a neki od nas već petnaest godina alarmiraju javnost o korupciji i problemima. Ono što radimo kroz udruženje jeste zalaganje za poštovanje ljudskih prava, pravo na život, slobodu govora i, naravno, ekologiju. Prirodno, pitanje Starice nam je bilo centralno,“ kaže Barbulović.
Pored udruženja, iz iste grupe građana potekla je i istoimena izborna lista „NE DAM“ koja danas ima svoja tri predstavnika u lokalnom parlamentu. Iako su pravno razdvojeni, suštinski je reč o istim ljudima – građanima koji žele promene.
Ko je kompanija Ziđin?
Kompanija „Serbia Zijin Copper d.o.o.“ je kćerka firma kineske rudarske korporacije „Zijin Mining Group“, koja je od 2018. godine postala većinski vlasnik nekadašnjeg RTB Bor. U Majdanpeku upravlja rudnikom bakra i zlata, kao i velikim površinskim kopovima. Od početka poslovanja, prisutni su brojni sporovi i nezadovoljstva zbog načina na koji kompanija utiče na životnu sredinu, uslove rada i zdravlje stanovništva.
Početak borbe: Sto dana na planini
„Starica je planina između rudnika i samog grada. Ona je prirodna brana jer brani Majdanpek od prašine, buke i svega što dolazi iz rudarskog jezgra. A onda, juna 2022. godine, bez ikakve najave, počelo je miniranje. Toliko jako da je kamenje padalo u grad, u naselje ispod. Ljudi su bili zaprepašćeni“, opisuje Barbulović.
Aktivisti su odlučili da deluju. Neki su se popeli na samu planinu i tu ostali – danima, nedeljama, mesecima.
„Jedini način da ih sprečimo bio je fizički – da se nalazimo bliže od 300 metara od mesta miniranja, jer tada ne smeju da miniraju. Tako je počelo naše dežuranje. Bili smo na planini sto dana,“ dodaje ona.
SLAPP tužbe: Pravo kao sredstvo zastrašivanja
Kao što je uobičajeno kada se građani nađu na putu krupnom kapitalu, ubrzo je usledila tužba. U pitanju je SLAPP tužba – strategija koja podrazumeva „strateške tužbe protiv učešća javnosti“, odnosno sudske procese usmerene na zastrašivanje aktivista i novinara.
Kompanija „Ziđin“ je tužila aktiviste za ometanje poseda, iako, kako navodi Barbulović, „i sami papiri koje su priložili kao dokaz iz katastra govore da se radi o državnom zemljištu. Dakle, nije njihov posed, a traže da se mi ne krećemo po njemu.“
Sudski postupak je trajao godinu dana, nakon čega je tužba odbačena, ali je, kako ističe sagovornica, ostvarila svoju svrhu: „Da nas zastraše, umore, finansijski i psihički iscrpe. Sve po obrascu SLAPP-a.“
Napadi, fantomke i hapšenja
Tokom sto dana odbrane Starice, aktivisti su bili žrtve brojnih napada.
„Dovodili su ljude u fantomkama, rušili nam kamp. Napadali su nas ljudi za koje znamo da imaju kriminalne dosijee. Podnosili smo krivične prijave, ali nijedna nije uvažena.“
Kulminacija se dogodila 24. septembra 2022. godine, kada je, kako tvrde aktivisti, kompanija inscenirala incident.
„Tvrde da je zapaljena neka mašina, da je neko udario radnika. Tada je došla policija iz cele Srbije. Pretresali su stanove čak i ljudima koji nisu bili na planini. Sakupljali DNK, radili poligrafe, privođeni smo. Neke su tukli u policijskoj stanici. To je bilo strašno.“
Trojica aktivista su uhapšena i sprovedena u pritvor u Negotin. Prvobitna optužba je bila „izazivanje opšte opasnosti“, ali je preko noći promenjena u „izazivanje rasne, verske i nacionalne mržnje“.
Apelacioni sud u Nišu je nedavno ukinuo tu odluku, navodeći da nema dokaza. Sada se, kako kaže Barbulović, „optužnica vratila u igru, ali pod drugim nazivom: ponovo opšta opasnost i lake telesne povrede.“
„Sve ovo i dalje traje. Samo da bi se ljudi ućutkali. Mi ne dobijamo nikakva zvanična rešenja, sve saznajemo iz reda, od advokata. Finansijski nas je iscrpelo do kraja. Srećom, neki advokati rade i pro bono, ali psihički – to je najteže. Ne znaš kad te opet mogu pozvati, opet pretres, opet hapšenje. A sve što želimo jeste da dišemo normalno, da planina ostane tu, gde joj je mesto,“ kaže Barbulović.
Aktivisti „NE DAM NU DAU“ ne planiraju da odustanu. Iako su već tri godine pod stalnim pritiskom, smatraju da je otpor pitanje opstanka.
„Mi ne tražimo nemoguće. Samo pošten život, zdrav vazduh i pravo da kažemo šta mislimo.“
