BRUS NA TEMPIRNOJ BOMBI: Decenije smeća, otrova i lažnih obećanja

Problem smetlišta “Slava“ u Brusu star je taman toliko koliko traje i odlaganje otpada na ovoj lokaciji. Zamišljena  kao privremeno rešenje na ulasku u Brus iz pravca Aleksandrovca, deponija je od osamdesetih godina prošlog veka deo kratkoročnih i dugoročnih planova svih političkih garnitura koje su se smenjivale na čelu opštine Brus.

Ekološka bomba nadomak grada

 Od 58 naseljenih mesta sa ukupno 4.896 domaćinstava na teritoriji bruske opštine, organizovanim sakupljanjem otpada obuhvaćeno je  nešto više od polovine, odnosno 2.916  domaćinstava i 309 pravnih lica. Za razliku od Srbije, gde je prosečan obuhvat stanovnika 88,3 odsto, u Brusu je taj procenat, zbog razuđenosti terana, značajno niži i kreće se oko 44 odsto.

Broj stanovnika pokrivenih ovom uslugom  je na silaznoj putanji, što nikako ne znači i manje otpada. Naprotiv, količina komunalnog otpada iz godine u godinu  beleži rast od 10 odsto. JKP “Rasina“ je tokom prošle godine sakupila  oko  7.200 tona komunalnog otpada, pri čemu ovo nije konačna brojka, s obzirom na to da se na smetlište  nekontrolisano  dovoze  i  odlažu velike količine građevinskog te industrijskog otpada  životinjskog  i biljnog porekla. Zbog svega toga, a pre svega zbog prisustva biorazgradivog otpada, koji prema analizama stručnjaka čini 45,2 odsto kante za smeće, gradska deponija u Brusu već godinama predstavlja pravu ekološku bombu.

Vodeni topovi  prelazno rešenje

Požari zbog kojih se, posebno tokom leta, danima  okolinom i gradom širi otrovan dim i nesnosan smrad, poslednjih godina sve su učestaliji, a poseban problem zbog toga imaju meštani sela Kobilje i Vrbnica.

Oni navode da im je život nepodnošljiv, dodajući da se tu skupljaju ptice grabljivice, psi lutalice, da se širi crni dim i nesnosan smrad. Takođe, ponekad ne mogu ni u dvorište da izađu, a dim i smrad se osećaju i u kućama. Brinu jer smatraju da je na tom području sve zatrovano, da će se razboleti, a navode da nemaju kome ni da se žale.

Osim za njih, deponija na “Slavi” je neprijatnost za turiste koje navigacija, na putovanju ka Kopaoniku,  vodi upravo ovim putem. Iako im pogled na  planinske vrhove  govori da su praktično već stigli na odredište, smetlište sa desne strane, stub dima, neprijatan miris, stable “okićena” kesama, otpad pored puta  i psi lutalice, sve su osim tople dobrodošlice.

– Monitoring smetlišta je moguć samo fizički. Nema signala, nema struje, tako da naši radnici šest do deset puta dnevno obilaze lokaciju – saznajemo od v. d. direktorke JKP “Rasina“, Jelene Radulović, koja najavljuje  puštanje u rad novog  sistema koji će  u narednom periodu, kako se veruje,  sprečiti pojavu  požara na ovoj lokaciji.

– Razmenjujući iskustva sa kolegama iz okruženja, odlučili smo se za varijantu preventivnog prskanja otpada vodenim topovima. Uz minimalno ulaganje postavili smo  pumpu i creva, a ovih dana će proraditi ceo sistem – objašnjava ona.

Regionalna deponija 2027. godine?

Vodeni topovi su, međutim, prelazno rešenje, a očekuje se da će od 2027. godine, na osnovu Sporazuma o zajedničkom regionalnom upravljanju otpadom, potpisanog za grad Kruševac i opštine Brus, Aleksandrovac i Blace, komunalni otpad sa područja bruske opštine biti odvožen do transfer stanice u Novacima, a odatle na regionalnu deponiju  u selo Srnje kod Kruševca.

Izgradnja Regionalnog centra za upravljanje otpadom deo je nemačko-srpske razvojne saradnje finansijski podržane kreditom Nemačke razvojne banke KfW. Regionalni centar je projektovan za oko 200.000 stanovnika na period od najmanje dvadeset godina, sa predviđenom količinom otpada  do 832.676 metara kubnih, piše u planskoj dokumentaciji. Sporazumom je  predviđeno da  organizovanim prikupljanjem i odvoženjem otpada ubuduće bude pokriveno celo područje bruske opštine zbog čega u Komunalno, pored postojećih, treba da stignu dva nova kamiona za odvoženje smeća. Ugovor je potpisan, a kamioni stižu krajem avgusta.

Visoki troškovi transporta

Početak rada  Regionalnog centra za upravljanje otpadom u Srnju očekuje se sa velikim olakšanjem u smislu  konačnog rešenja problema zagađenja  životne sredine, ali sa druge strane doneće veće troškove transporta, koji bi trebalo da padnu na teret građana.

Korisnici usluga JKP “Rasina“ u 2026. godinu su ušli sa povećanjem cena usluga iznošenja i deponovanja smeća za 30 odsto. Fizička lica u gradu i prigradskim naseljima uslugu plaćaju  8,19 dinara po metro kvadratnom, dok za seoska domaćinstva i vikendice mesečna obaveza iznosi 520 dinara. Za privredu i ustanove cena je 8,58 dinara po metro kvadratnom, a kioske i male lokale 1.040, odnosno 1.248 dinara mesečno (cene su bez PDV).

– Sporazumom o regionalnom upravljanju otpadom od JKP “Rasina“ se očekuje da cena ove usluge u odnosu na 2025.godinu bude uvećana 124 odsto. Nismo saglasni sa time, zato što živimo u ruralnom području, bez razvijene  privrede, naš narod većinom živi od poljoprivrede i  to ne možemo da iznesemo. Mislimo da je za naše sugrađane to previše, pa ćemo se zbog toga pobrinuti da pronađemo dodatne izvore finansiranja, odnosno sufinansiranja – kaže v. d. direktorka Radulović.

Prioritet selekcija otpada

Pored toga, građane u narednom periodu očekuje primena sistema odvojenog sakupljanja otpada, čemu se pristupa sa velikom pažnjom.

–  Nama je u interesu da do 2027. utičemo na svest  građana da krenu sa selekcijom otpada. Kod kuće, u školi, na radnom mestu, ugostiteljskim objektima, svuda  –  kaže ona i dodaje:

– Ušli  smo u program “Ekostar – Kapa star”, u okviru koga smo dobili  kante  i kontejnere  za  karton, staklo i plastiku. Sa ciljem popularizacije programa, svima koji žele da uđu u tu priču odobravamo popust od pet posto na cenu vode.Tako sakupljen otpad odvozimo u Kruševac i  prodajemo, što bi u budućnosti mogao  da bude još jedan izvor prihoda za preduzeće.

Realizacija projekta zajedničkog regionalnog upravljanja otpadom, pored zbrinjavanja komunalnog , predviđa i brigu o kabastom otpadu za koji je planirana izgradnja transfer stanice koja  će se  nalaziti u blizini romskog naselja.

U međuvremenu, dok ne počne odvoženje smeća do transferne stanice u Novacima i njegov prihvat na regionalnoj deponiji u Srnju, pristupilo  se uređenju neposredne okoline deponije, tako da radnici Komunalnog sakupljaju rastureno smeće, a već za nekoliko dana počinje i postavljanje zaštitne ograde koja će uz čuvara sprečavati nepropisno i nekontrolisano odlaganje smeća, kako na deponiji tako i ispred,  pored putnog pravca Aleksandrovac-Brus.

Početak odvoženja otpada na transfer stanicu u selo Novaci, trebalo bi da označi i početak radova  na sanaciji i rekultivaciji  postojeće deponije na lokaciji “Slava“.

Tekst i foto: Natalija Moskovljević Miletić