Важна места за развој музике у Крушевцу између два светска рата били су хотели и кафане.
Сваки иоле значајнији угоститељски објекат имао је сталну музику са разноврсним репертоаром. Када би успели да обезбеде квалитетну музику власници би је громогласно рекламирали како би привукли што већи број гостију.
Своју каријеру су баш у кафанама и хотелима започели многи касније познати уметници. Један од њих био је и Миодраг Раде Јашаревић, чувени виолиниста и , касније, шеф Народног оркестра Радио-телевизије Београд.
Децембра 1936. године у дневној штампи објављен је оглас:
„Потребујем клавиристу или клавиристицу за 15. или 18. овог месеца. Услови по договору. Капелник Миодраг Јашаревић Раде, хотел „Београд“ Крушевац“.
У том моменту Јашаревић је имао само 20 година али је већ био капелник односно шеф оркестра што је јасно говорило о његовом музичком умећу.
Неколико месеци касније, 22. априла 1937. године, Јашаревић је објавио оглас како би порадио на сопственој промоцији.
„Прворазредан виолиниста за класику, џез, анимир (севдалинке), нешто певам по потреби, имам архиву, млад, слободан 1. маја или по споразуму. Мијодраг Јашаревић Раде, Доситејева 16, Крушевац“.
Добар део своје каријере у кафанама и хотелима свирала је и чувена хармоникашица Радојка Томић. Она је, као чудо од детета, одушевила јавност на једном од својих првих већих наступа. У концертној дворани „Унион“ у Београду 5. марта 1933. године одржано је првенство државе у свирању на хармоници а прва звезда била је осмогодишња Радојка из Глободера. Она је одушевила публику у крцатој сали тако да су јој организатори омогућили да свира док су се чекали званични резултати такмичења.
„Мала савршено лако рукује тешком хармоником да запрепашћује. Публика је једва пушта да оде са позорнице иако је и преко програма отсвирала и отпевала својим слатким гласићем неколико песмица“.
Талентована девојчица из Глободера је веома брзо постала веома популарна широм Србије. Наступала је на Радио Београду а хотелијари, пре свих београдски, су се отимали да свира у њиховим локалима и њене наступе на сва звона рекламирали.
Музичка сцена је у том периоду, нарочито пред други светски рат, била веома динамична. У најчитанијим дневним листовима као што су били „Политика“, „Време“ и „Правда“ било је пуно огласа у којим су се тражили музичари или оркестри за наступ или прилике за ангажман. Тако је новембра 1940. године у „Правди“ објављени огласи следеће садржине:
„Салон џез квинтет, дупли састав, за концерт, џез, анимир и популарана певач Шевкет. Слободни петнаестог. По потреби певачица. Капелник Оси Реџић, хотел „Европа“, Крушевац“.
„Хотел „Париз“ Крушевац потребује за 1. или 15. новембар добар дамен оркестар са певачицама или салон оркестар са две певачице. Услови писмено и са фотографијама“.
Музички живот се одвијао и мимо хотела и кафана и добро организованих певачких друштава па је у пролеће 1938. године Крушевац добио и плех музику односно дувачки оркестар. У тексту „У Крушевцу ће на Цвети засвирати нова блех музика захваљујући иницијативи железничара!“ , објављеном у листу „Време“ 3. марта 1938. године, се наводи како је иницијативом Милорада Велијановића, ревизора локомотива Крушевачке железничке ложионице, прикупљено 22.000 динара за куповину инструмената за оркестар блех музике. Главни наставник и диригент оркестра био је Рус Анатолиј Муравјов, чиновник ложионице.
„На Цвети, 17. априла ове године, нова музика ступиће у дејство. Крушевац ће тога дана моћи да поздрави своју нову и једину музику ове врсте јер војне музике Крушевац нема од прошле године. Тога дана нова музика добиће и своју заставу коју ће том приликом кдо Споменика косовских јунака осветити“, наводи се у тексту листа „Време“.
Извори: дневне новине „Политика“ , „Време“ и “Правда”
ФОТО: У времену старог Крушевца
Comments are closed.