Певачко друштво „Цар Лазар“ је, уз неколико прекида, успешно деловало у Крушевцу више од 70 година.
Певачко друштво “Цар Лазар“ основано је 2. октобра 1870. године на иницијативу војничког свештеника Стевана Петровића, званог Поп Стева Бели, и Јеврема Приштевца. Друштво је имало за циљ „да подстиче и бодри свој народ у борби за национално ослобођење и неговање народне и духовне музике“. Први председник био је Поп Стева Бели, секретар Јеврем Приштевац, Први диригент био је капелник војне музике Хигл, којег је наследио Коста Војиновић из Темишвара, наставник певања и свирања у Крушевачкој гимназији.
Занимљиво је да је 1937. године, приликом обележавања годишњице друштва, штампа пренела информацију да је један од активних чланова Мика Протин, чиновник железнице, који је био секретар на оснивачкој скупштини, 67 година раније!
Први певачи у хору били су живописац Настас Томић, Риста Молер, ковач Љуба Станковић, чиновник Живко Вукојичић, дуванџија Љуба „Јоџа“, судски писар Коста Ђинић, Стојан Стевановић, Стојадин Радисављевић…
У друштво је 1872. године ступио и млади поручник Радомир Путник који је тада службом био у Крушевцу. Због ратова у периоду од 1875. до 1878. године настао је застој у раду.
Друштво „Цар Лазар“ је наступало једном годишње и то са мешовитим хором. На репертоару су биле Мокрањчеве руковети и дела Маринковића, Крстића, Биничког, Милојевића. Држани су концерти у Нишу, Пироту, Лесковцу, Параћину, Краљеву. Било је то „златно доба“ Певачког друштва „Цар Лазар“.
Године 1899. за председника друштва је изабран Велимир Виторовић, професор Крушевачке гимназије. Четири године касније, 30. новембра 1903. године, „Цар Лазар“ се сјединио са Крушевачким занталијским друштвом. Друштво је 1905. године добило своју заставу а 1908. године се оснива музичка секција, ствара се штрајх оркестар са 26 свирача и оснива музичка школа за почетнике.
Велики успех остварен је 1910. године, на утакмици српских певачких друштава у Београду, на Ташмајдану , када „Цар Лазар“ добија другу награду.
„Крушевачко Певачко Друштво Цара Лазара до сада је познато као једно од најбољих Певачких друштва у Србији. Неуморним радом своје Управе оно је осигурало себи опстанак и нема бојазни да ће због другог Певачког Друштва у Крушевцу, основаног од једног дела занатлија, изгубити ишта од свога досадањег лепог гласа“, пише „Просветни гласник“ 1911. године.
Пре објављивања овог кратког текста издвајањем занатлија из Певачког друштва „Цар Лазар“ 6. марта 1911. године основано је Занатско-певачко друштво „Обилић“.
До 1915. године Друштво је стекло велику нотну архиву, преко 1000 партитура са штимовима. Међутим, те године сва имовина друштва је уништена од стране окупатора. а сачувана је само застава.
Постоје недоумице када је Певачко друштво „Цар Лазар“ обновило свој рад након Првог светског рата. Према неким изворима то се догодило 1921. године када је за председника изабран адвокат Мита Прокић док је за хоровођу постављен учитељ Стојан Новаковић. Према другом извору Друштво је обновило свој рад тек 25. марта 1923. године. За председника је изабран трговац Влајко Стефановић док је хоровођа био Драгослав Васиљевић Фига.
Након неколико година рада, крајем 1929. или почетком 1930. године, певачко друштво „Цар Лазар“ је поново прекинуло своје деловање. Још једном је обновљено 1936. године. Према извештајима из дневне штампе 1937. године друштво је имало 120 активних чланова од чега су 70 били певачи. Хоровођа је био учитељ Душан Стојадиновић. Председник Певачког друштва био је истражни судија крушевачког Окружног суда Драгослав Стаменковић, док су потпредседници били Душан Поповић и Мика Лазић. Под овим вођством певачко друштво је деловало до Априлског рата 1941. године када је прекинуло све активности.
НАСЛОВНА ФОТОГРАФИЈА: У времену старог Крушевца
Comments are closed.