Epidemija korona virusa jenjava pa je u poslednjih nekoliko sedmica aktuelizovano pitanje dalje namene Kovid bolnice u Kruševcu koja je tokom pandemije zbrinjavala pacijente iz Centralne, Istočne i Južne Srbije.
Ministarka zdravlja dr Danica Grujičić je u više navrata izjavila da smatra da bi bolnica u Kruševcu, kao i one u Batajnici i Novom Sadu, trebalo da služi za palijativnu negu, jer je to nerešena oblast u srpskom zdravstvu.
Brigu o umirućim pacijentima, za koje medicina ne može više ništa da uradi, obično preuzima porodica, jer u bolnicama nema mesta. Procenjuje se da u Srbiji samo od karcinoma na godišnjem nivou oboli oko 40.000 ljudi, a umre oko 21.000. U poslednjoj fazi bolesti pacijenta obično bolnice otpuštaju, jer njima ostaje samo palijativna nega.
U Opštoj bolnici u Kruševcu ističu da nemaju saznanja u vezi planova za dalji rad bolnice u Parunovcu.
„Odsek za palijativno lečenje Opšte bolnice Kruševac smešten je na petom spratu zgrade „nervnog bloka“ i trenutno ima deset postelja. Imajući u vidu da su raspoloživi kapaciteti konstantno popunjeni, Odsek za palijativno lečenje ima potrebu za proširenjem. Od osnivanja odseka ostvareno je preko 1.300 hospitalizacija. Inače, Opšta bolnica Kruševac nema informacije o daljem statusu Kovid bolnice Kruševac jer je ona organizaciona jedinica UKC Niš“, kažu u Opštoj bolnici.
Odeljenje palijative u Kruševcu počelo je sa radom 1. juna 2015. godine i ima deset postelja i jedan apartmanski smeštaj što je nedovoljno za okrug koji ima oko 240.000 stanovnika.
Dr Vladan Cvetanović, direktor Kovid bolnice u Kruševcu, podseća da je ova ustanova bila pod velikim pritiskom tokom „pikova“ u epidemiji.
„Ovde je zaposleno više od 700 ljudi ali su kičma sistema bili lekari iz Opšte bolnice Kruševac mada je najveći broj lekara dolazio iz Kliničkog centra Niš. Dolazili su i lekari iz Vranja, Kragujevca, Negotina, Zaječara…Ljudi iz različitih sredina trebali su da se usaglase sa našim protokolima. Sve to je trebalo izneti profesionalno i lično“, izjavio je za lokalne medije Cvetanović.
On smatra da bi transformacija Kovid bolnice u centar za palijativnu negu mogla da bude dobro rešenje.
„Demografska slika je loša i to je trend koji će ići u narednim godinama. Sve je više starih i ta inicijativa koja je krenula iz Ministarstva zdravlja je, po mom mišljenju, opravdana. To su centri koji po svom kapacitetu nedostaju zdravstvenom sistemu naše zemlje. Ono što je bitno jeste da bolnica ima dovoljno kvaliteta, i opremljenosti i prostorno, da se uradi vrsta prenamene, da iz kovida pređe u nekovid. Da li će to biti baš palijativa to je već pitanje za resorno ministarstvo . Ono što je bitno to je da postoji potencijal koji treba iskoristi. Prenamena ka palijativnim centrima nedostaje. Poboljšala bi ne samo lečenje već kvalitet usluga koje zdravstveni sistem može da pruži“, zaključio je dr Cvetanović.
Inače, Kovid bolnica u Kruševcu, na prostoru nekadašnje kasarne „Rasina“, na površini od 12.500 m2, izgrađena je za samo četiri meseca i koštala je 37,7 miliona evra. Ima 150 kreveta na intenzivnoj nezi i 350 na poluintenzivnoj, a zaposlenje je dobilo oko 600 lekara, sestara i drugog medinskog i tehničkog osoblja. Mnogima od njih to je bio prvi posao nakon višegodišnjeg čekanja na birou. Prvi pacijenti su primljeni 20. decembra 2020. godine.
Zaposleni sa kojima smo razgovarali kažu da im je najbitnije da bolnica nastavi sa radom.
„Nakon epidemije korone svaki drugi posao biće lak! Dešavalo nam se da po 48 sati ne idemo kući, da padamo sa nogu od napora. Za zaposlene je najvažnije da nastave da rade, da imaju radno mesto. Da li će raditi palijativu ili nešto druge nije toliko bitno“, priča jedna od medicinskih sestara iz Kovid bolnice.
U Gradskoj upravi, zbog bolesti nadležnih, nismo uspeli da dobijemo izjavu o tome kakav je stav lokalnih vlasti u vezi prenamene Kovid bolnice.
Za Kovid bolnicu u prethodne dve godine vezane su i dve afere koje su negativno odjeknule u javnosti. Početkom 2021. godine iz bolnice je ukradeno devet telemedicinskih sistema koji služe za daljinsko praćenje zdravstvenog stanja pacijenata. Ozbiljan incident dogodio se septembra 2021. godine kada je neko od zaposlenih pomešao destilovanu vodu sa dezinfekcionim sredstvom koje se, uz vazduh, daje pacijentima na veštačkoj ventilaciji. Srećom, tada su izbegnute ozbiljnije posledice.
Konačnu reč o daljoj sudbini Kovid bolnice u Kruševcu daće Ministarstvo zdravlja i Vlada Republike Srbije a odluka se očekuje u narednih mesec ili dva.
Comments are closed.