ЦИВИЛНИ СЕКТОР И ЛОКАЛНЕ ВЛАСТИ: Ћутање бирократа

Локалне самоуправе у Расинском округу на бројне иницијативе организација цивилног друштва често реагују тако што постављају бирократски „зид ћутања“.

Снежана Јаковљевић из Удружења жена Пешчаник објашњава да им из Градске управе често не одговарају на позиве и дописе.

„Више су лојални својима надређенима него грађанима. Занимљива је, рецимо, ситуација да смо ми чланице Савета за родну равноправност. Они (Градска управа, прим. С.М.) су нам понудили да будемо чланице Савета за родну равноправност у којем су поред нас још и Романи цикна и Едукативни центар. Ми смо се дуго двоумиле да ли да прихватимо тај позив  јер то носи одређене последице и конотације. То је дилема која увек постоји код нас када нам пошаљу неки позив за учешће у неким активностима. Са једне стране смо принуђене да правимо компромисе, да уђемо у ту причу,  јер знамо да то неће бити на неким равноправним основама већ ће бити по њиховој агенди. Тај Савет сада ради по њиховој агенди. Сваки пут када говорим о некој теми ја морам да се држим стриктно оквира. Ако је, рецимо, тема насиље над женама онда морамо да се држимо тога“, прича Јаковљевићева и наставља.

„За сваку седницу Савета имамо дилему да ли да изађемо или да останемо. Са једне стране  је то давање легитиметета тој власт а са друге стране мислимо да су жене које трпе насиље важније од нас. И у њиховим партијама постоје жене које трпе насиље. Бирамо шта је мање зло. Шта је важније. Зато идемо од питања до питања мада се трудимо да поставимо неке границе“.

У Градској управи постоји особа која је задужена за сарадњу са цивилним сектором али, очигледно, тај посао више схвата као терет него као могућност да нешто побољша у комуникацији.  

„Он нас никада није позвао за било шта. Ми не знамо да ли је било кога позвао икада на неки састанак. Имале смо састанке два пута, оба пута на нашу иницијативу. Имали смо пред Нову годину састанак  за израду мурала који треба да буде посвећен помирењу. Упутили смо допис Градској управи али нам жена из надлежне комисије не одговара. Ништа. Не усуђује се да каже било шта . То је типичан пример неваспитања. Ред би био да нам одговоре било шта. Ћутање бирократије је нешто са чиме се стално суочавамо“, додаје Снежана Јаковљевић.

У Пешчанику истичу да су биле пријатно изненађене када су их позвали из општине Ћићевац да учествују у изради Локалног акционог плана за родну равноправност.

„Послали су нам тај предлог и замолили нас да га прокоментаришемо. Ми смо то урадиле, направиле сет препорука од којих су неке и усвојили и звали су нас на јавну расправу. За мене је то био добар пример из Ћићевца“, закључује Снежана Јаковљевић.

Александра Милутиновић из удружења „Окулар“, међутим, тврди да у локалној самоуправи у Ћићевцу селективно комуницирају са организацијама цивилног друштва наводећи да њих нису звали приликом рада на бројним планским документима.

Закључак организација цивилног друштва из Расинског округа је да треба одлучније наступати према локалним самоуправама и инсистирати на сарадњи и побољшању комуникације.