ДЕБАТА О ОМЛАДИНСКОМ АКТИВИЗМУ: Зашто се млади гнушају политике?

Центар за истраживачко новинарство Крушевац – ЦИНК је, у оквиру пројекта „За активно учешће младих Расинског округа“, који финансијски подржава Министарство спољних послова Краљевине Норвешке, организовао дебату о активизму младих у три локалне самоуправе Расинског округа.

Као увод у дебату презентовани су прелеминарни резултати анкете која је спроведена у Крушевцу, Ћићевцу и Варварину а у којој су млади имали прилику да дају своје виђење заједнице у којој живе и омладинског активизма.

„Млади сами кажу да им је положај ужасан или лош и то је, на неки начин, очекивано. Не могу да кажем да наша општина, Ћићевац, ништа не нуди младима. Нуди неке културне садржаје али то младе не занима јер их нису питали шта желе. Нису исте потребе младог човека од 16 или 26 година. Волела бих да се младима пружи бар нешто због чега би се увек радо враћали у Ћићевац“, истакла је Јована Јанев, активисткиња „Окулара“ и Алтернативног центра за девојке.

Лука Миленковић из ЦИНК-а сматра да нису превише заинтересовани за учешће у политичком животу јер „између странака нема великих разлика а страије чланове није брига шта млади желе“.

„Не бих желела да имам било какве везе са политиком. Млади се гнушају политике. Размишљају да је политика један човек, једна странка и да нема ничега зашта треба да се боре“, додаје Јована Јанев.

Никола Цветановић из Странке слободе и правде сматра да је „у последњих 12 година младима огађено бављење политиком“.

„Млади не желе да учествују у било каквим политичким акцијама мада је то грешка јер њима припада будућност ове земље. Не би требали старији да им креирају будућност. Требали би више да се укључе у политички живот. У последње време приступа нам доста младих људи и то је добро. Желимо да они иступају и воде политику. Верујем да ће на наредним изборима на одборничкој листи ССП бити претежно млади“, тврди Цветановић.

Ана Томић тврди да се „превелик терет ставља на младе“.

„Причамо о њиховој мотивисаности а онда кажемо „Млади нису информисани“. Млади често понављају ту реченицу „Немам довољно времена“ јер им је тако једноставније него да не виде ефекте свог активизма. Млади морају да имају садашњост, на конкретним активностима да буду уважени, да би имали будућност. У Скупштини Србије је јако мало младих људи али се то може пренети на сваку структуру друштва, на сваку установу која се бави младима. И када су ту њихов глас се не чује, у већини случајева млади су украс. О потребама младих најчешће у медијима говоре други. Њихов ангажман се најчешће завршава ад хоц“, анализирала је однос према младима у друштву Ана Томић из Едукативног центра.

Она сматра да су неопходне системске промене у друштву, на свим нивоима, јер у многим институцијама млади статирају.

„Ако их информишемо, позовемо и они се укључе али не виде шта је то конкретно произашло из тога они више никад неће доћи. Ако су ту да попуне неку анкету, да буду број, ако их неко стави у неку јавну политику да би били чланови реда ради они више никада неће доћи. То је системски проблем и на свим нивоима друштва, од образовног па надаље. Зашто млади сматрају да је политика прљав посао? Зато што им нисмо показали другачије. Одговорност је на друштву“, закључила је Томићева.

Учесници у дебати потенцирали су и проблематичан однос школа према ученицима.

„Недавно сам била на скупу где је изнет податак да је у 2022. години у Србији регистровано 213 дечјих бракова. Моје питање је гласило „Колико је тих бракова пријавила школа?“ пошто су то деца од 11 до 17 година. Само 17 случајева је пријавила школа. Мислила сам да је тај број негде око 50. То говори колико школу занимају деца. Многим професорима је једини циљ да испричају шта имају и дају оцене а не да помогну деци“, изнела је критике на начин рада у школама Јована Јанев.

Катарина Драгоњић из неформалне групе Ртаћи из Кићблона тврди да ученици немају довољно поверења у школске психологе а да је процедура за одлазак код психијатра или психотерапеута компликована и спора због чега много младих не добија адекватну подршку на време.

Projekat “Za aktivno učešće mladih Rasinskog okruga” se implementira uz podršku Regionalnog projekta SMART Balkan – Civilno društvo za povezan Zapadni Balkan kojeg implementira Centar za promociju civilnog društva (CPCD), Center for Research and Policy Making (CRPM) i  Institute for Democracy and Mediation (IDM) a finansijski podržava Ministarstvo spoljnih poslova Kraljevine Norveške.