EKONOMSKI POLOŽAJ I SLOBODA MEDIJA: Ko plaća taj i uređuje!

0

Funkcionisanje medija u Rasinskom orkugu u najvećoj meri zavisi od prihoda iz državnog i lokalnih budžeta što ima veliki uticaj na uređivačku politiku, pokazalo je istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo Kruševac – CINK.

Cilj projekta “Ekonomski položaj i sloboda medija u Rasinskom okrugu” bio je da se kroz analizu više faktora koji utiču na rad medija i novinara ali i kroz anketu  sa zaposlenima u medijima, urednicima i menadžerima sagleda socio-ekonomski položaj novinara i ukaže na povezanost uređivačke politike, ekonomskih i političkih uslova u kojima mediji rade“, istakao je na konferenciji za novinare Slaviša Milenković, menadžer projekta.

Većinu svojih prihoda, u rasponu od 50% pa do čak 99% odsto, mediji iz Rasinskog okruga, ostvaruju na konkursima lokalnih samouprava i Ministarstva kulture informisanja.

Velika zavisnost medija od sredstava koje dodeljuju državni organi utiče i na uređivačku politiku medija. Čak 78% objavljenih priloga odnosi se na aktivnosti lokalnih funkcionera, direktora javnih preduzeća i ustanova i državnih funkcionera. Opozicione stranke, organizacije civilnog društva, marginalizovane grupe, neformalne grupe i građanski aktivisti  dobijaju jako malo prostora u lokalnim medijima. Ovakav odnos jasno pokazuje da većina lokalnih medija u Rasinskom okrugu smatra svojom obavezom da prati aktivnosti predstavnika različitih nivoa vlasti a, pre svega, lokalne”, dodaje Milenković. 

Za sufinansiranje projekata od javnog interesa iz oblasti javnog informisanja lokalne samouprave iz Rasinskog okruga troše manje od 1% godišnjeg budžeta. Ukupno je za sedam godina u Rasinskom okrugu (šest lokalnih samouprava) utrošeno u ove svrhe 109.937.500 dinara.

Udeo prihoda od marketinga (oglašivača) u ukupnim prihodima medija iz Rasinskog okruga je izuzetno mali. Većina medija ima jako mali broj reklama i oglasa i najčešće su to reklame i oglasi javnih preduzeća i ustanova, lokalnih samouprava ili preduzeća koja su, na neki način, povezana sa lokalnim vlastima ili vlasnicima medija. Broj oglašivača van područja Rasinskog okruga je zanemarljiv“, naglasio je Milenković i nastavio.

Socio-ekonomski položaj novinara angažovanih u medijima Rasinskog okruga je jako loš. Većina zaposlenih radi više od 40 sati nedeljno, primanja su redovna ali se, najčešće, kreću u rasponu od 40.000 do 50.000 dinara neto, što je za 25 do 40% manje od neto primanja na nivou okruga. Većina zaposlenih ima regulisan radni status ali niko od anketiranih nije član nekog sindikata. Po mišljenju novinara “nizak društveni ugled i status profesije” i “slabe plate” su najveći problemi zaposlenih u ovom sektoru”. 

Većina medija u Rasinskom okrugu ima manje od desetoro zaposlenih a polovina vlasnika smatra da najveći pritiska na medije u Srbiji vrše političari.

“Vlasnici medija smatraju da je poboljšanje ekonomskog položaja medija moguće jedino uz pomoć države. NJihovo mišljenje deli trećina anketiranih novinara. Sa tolikom zavisnošću od države, odnosno lokalnih samouprava, jasno je zašto se uređivačka politika većine medija svodi na praćenje lokalnih funkcionera”, zaključuje Milenković.

Možda vam se dopadne i Više od ovog autora

Ostavite odgovor

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.

two × 2 =

Skip to content