У јавним расправама приликом доношења локалних програма развоја и годишњег буџета учешће грађана Крушевца и Расинског округа је занемарљиво.
Према дефиницији „јавна расправа представља кључни облик консултовања и учешћа грађана, организација, органа, стручне и остале заинтересоване јавности у процесу припреме закона.“ Јавне расправе су важан механизам за обезбеђивање транспарентности рада органа државне управе и локалне самоуправе, у борби против корупције али и одличан начин да се изгради поверење грађана у органе власти. Јавне расправе се организују о темама које касније усваја локална скупштина.
Но, у пракси ствари стоје мало другачије. Представници власти се, углавном, труде да испоштују предвиђену форму док већина грађана није превише заинтересована за учешће у јавним расправама јер сматра да се њихов став неће испоштовати од стране политичке већине. Зато се одлуке од виталног интереса за грађане и заједнице доносе у уском кругу људи, без шире расправе.
„Пре 35,40 година расправе и дискусије које су се организовале у месним заједницима су и имале неки смисао. Када би грађани покренули неку иницијативу они „горе“, у комитету или где већ, би морали да виде и чују о чему се ради. Данас обичне људе нико ништа не пита. Све се решава у уском кругу“, каже пензионер Ратомир Петровић.
Слободанка Аксентијевић истиче да је политика не интересује и да нема појма шта су то јавне расправе.
„Јавна расправа? Кога је за то још брига? Једна странка ведри и облачи! Није чак ни цела странка! Неколико људи одлучи шта ће да буде и то је то!“, резигниран је приватни предузетник Мирољуб Станојевић.
Таксиста Милан Тодоровић тврди да су јавне расправе бесмислене јер у њима учествују само чланови владајуће странке и то по наређењу.
„Читава прича је жалосна јер се не слуша глас грађана. Пре неколико година нас неколицина смо направили списак шта би требало да се уради у нашој месној заједници и однели им. Урадили смо то као нестраначке личности, због комшија. Нико нас никада није позвао на неки састанак а касније смо сазнали да се у насељу сређују неке друге улице а не оне које смо ми предложили“, износи своје искуство Драган Јаковљевић.
„Зна се ко се пита за све у Крушевцу и околини! Како он одлучи тако и буде. Јавне расправе, седнице скупштине, градског веће! Све је то само замајавање народа и трошење пара!“, сматра Јован Карановић.
„Кључни проблем је што се месне заједнице више ништа не питају. У саветима седе људи одани СНС који се труде да провуку неки свој интерес и баш их брига за комшије. То се најбоље видело сада код ових поплава и невремена. Да је неко мало размишљао штета би била мања али нема ко о томе да брине“, мишљење је Лазара Михајловића.
„Немам појма ни шта су то јавне расправе ни где и када се одржавају! Политика ме не интересује. Гледам да преживим“, одмахујући руком рекао нам је Божидар Милановић.
„Људи се клоне од политике осим ако не могу да је искористе за неки свој лични циљ. А то може релативно мали број људи. Не треба сметнути са ума да смо ми град старих људи. Млади нам одлазе а старци немају ни воље ни енергије да се троше по неким састанцима и скуповима када се зна да се њихово мишљење неће уважити. Да не говорим о томе да су опозиционе странке, односно људи у њима, смешни и неодговорни“, резонује Љубисав Милутиновић.
ШТА ЈЕ ТО „ЈАВНА РАСПРАВА“?
Истраживање које је почетком ове године спровео Центар за истраживачко новинарство Крушевац – ЦИНК показало је да четири петине грађана и грађанки Расинског округа тврди да није довољно информисано о раду својих локалних самоуправа. Толико њих не зна колико има одборника у локалном парламенту ни ко су они или оне. Најлошија ситуација је када се ради о јавним дебатама – расправама организованим од стране локалних самоуправа. Само 5% анкетираних тврди да је некада учествовало на оваквим скуповима док 95% није никада.
Одборници у Скупштини града Крушевца такође истичу затвореност локалних органа власти када је реч о јавним расправама.
„Једино место где могу да дискутујем о Плану развоја града и буџету, а то су два најважнија документа, су седнице Градске скупштине јер ме нико не позива на јавне расправе. Слична ситуација је и у месним заједницама. Савет месне заједнице је најчешће састављен од чланова месног одбора СНС који направе неку листу жеља, доставе Градској управи и то је то. Таква је ситуација од Жабара до Рибара. Дуго сам у политици али никада није било овако. Људи су утучени, депримирани и као да су се помирили са овим злом. Избегавају да причају о било чему а камоли о политици или да се активирају у неким расправама. Потпуно су незаинтересовани“, говори о свом искуству одборник Зоран Радојевић који сада делује у оквиру одборничке групе „Нада за Крушевац“.
У „Смерницама за израду веб презентација“ препоручује се да се у оквиру посебне целине под називом „Јавне расправе“ објављују линкови ка свим јавним расправама које органи јединице локалне самоуправе воде на Порталу еУправа. Међутим, локалне самоправе не поштују ове препоруке па се подаци о јавним расправама налазе „разбацани“ по различитим категоријама (ВАЖНО, Обавештења, Документа, Јавни огласи…) што је, свакако, недостатак.
Занимљива ситуација догодила се крајем 2022. године. Градски одбор Странке слободе и правде која, иначе, нема одборнике у локалној скупштини, обратио се јавности саопштењем у којем критикује нетранспарентност локалне власти у процесу доношења буџета за 2023. годину.
„У оквиру позива за јавну расправу о буџету града Крушевца за 2023.годину, актуелна градска власт је на званичном сајту града објавила исти тако да га нико од грађана не може јасно видети. Уз наведено, актуелна градска СНС власт није уз јавни позив објавила ни комплетну документацију о буџету јер, сада већ по навици, жели да сакрије реалне трошкове града и трошење новца грађана на исте или сличне ставке које се понављају из године у годину, а и да онемогући грађане Крушевца да учествују у јавној расправи и подносе предлоге и критике.
СНС свесно покушава да јавне расправе и седнице о буџету града, сведе на троминутне међусобне и хвалоспеве страначким вођама и усвоји буџет по убрзаној процедури, ван очију јавности и без учешћа грађана.
Градски одбор странке слободе и правде се због тога јавно обратио градоначелници Крушевца, Јасмини Палуровић, са захтевом да се позив на јавну расправу понови и то траспарентно и уз сву неопходну документацију, а што је прописано Законом“, навдено је у саопштењу ССП.
Неколико дана касније, 12. децембра 2022. године, у Градској управи је одржана јавна расправа о предлогу буџета али уз присуство само 40-так особа, углавном представника локалних органа власти, јавних предузећа и институција. На скупу није било ниједног представника опозиционих странака иако је јавност била благовремено обавештена о одржавању овог скупа!
Како тече комуникација између надлежних у Градској управи одлично илуструје прича новинарке Јелене Божовић.
„Могу поуздано да кажем да заменик градоначелнице пред јавну расправу о буџету није знао да комплетан буџет није постављен на сајт. То је доказ да ни у Градској управи немају одговарајућу комуникацију. За то је знао начелник за финасије јер сам ја, баш пред ту јавну расправу, поставила питање. Мени је заменик тврдио да је цео буџет на сајту. Када сам му објаснила да није постављен комплетан он је позвао начелника за финансије који му је објаснио да је објављено само најважнијих 25 програма. Не зна се ни ко је одговоран за то. Једна сулуда прича, недоречена“, закључује Божовићева.
КАКО АКТИВНИЈЕ УКЉУЧИТИ ГРАЂАНЕ У ПРОЦЕС ОДЛУЧИВАЊА?
„Одлуком о начину спровођења јавне расправе и укључивања грађана у поступак доношења Одлука, стратешких докумената и других аката града Крушевца, уређен је начин спровођења јавне расправе и укључивања грађана у поступак доношења одлука на нивоу локалне самоуправе. То се односи на спровођење јавне расправе у поступку усвајања Статута града, буџета, Програма развоја и Програма уређивања грађевинског земљишта, поступка утврђивања стопе изворних прихода Града и начина и мерила за одређивање локалних такси и накнада, као и приликом припреме других општих аката којима се нека област уређује на другачији начин у односу на важећу одлуку. У поступку доношења урбанистичких планова, грађани се укључују на начин на који то регулише Закон о планирању и изградњи“, тврде у Градској управи Крушевца и додају.
„Грађани су о јавним расправама које су у току, као и јавним увидима у поступку доношења урбанистичких планова обавештени преко сајта града у делу који носи назив Јавни позиви и у делу Обавештења. Најзначајније су свакако јавне расправе у поступку доношења буџета града и Програма развоја, и које по правилу изазивају највеће интересовање грађана“.
Ненад Крстић из Удружења грађана за подршку европским интеграцијама „Евроконтакт“ има занимљиво искуство када је реч о укључивању грађана у поступак креирања важних докумената на локалном нивоу.
„Приликом израде Плана развоја општине Ћићевац трудили смо се да укључимо што више актера. Зато смо користили различита средства и технике, од информисања грађана преко медија и друштвених мрежа, до слања дописа и постављања кутија у које се могу убацити предлози, у месним заједницама. Тиме је обезбеђено адекватно учешће грађана у процесу доношења овог планског документа. Мислим да је такав, диверзификовани, приступ јако важан због структуре становништва“, говори о свом искуству Крстић.
Новинари сматрају да локална власт није довољно транспарентна.
„Локална власт се, дефинитивно, не труди да информише грађане о јавним расправама. Информације о јавним расправама се углавном могу видети на званичном сајту Града Крушевца, а постављене су тако да је потребно више кликова како би се дошло до тих информација.
Дешава се и да позиви за јавну расправу буду истакнути тек након што се она заврши. С једне стране, значајан број грађана уопште не посећује званични сајт Града, тако да те информације доспеју до веома малог броја људи. С друге стране, и сами грађана немају свест о томе колико је важно да буду упућени о такве ствари, односно, не схватају да све одлуке које се доносе на нивоу града директно утичу на квалитет живота свих Крушевљана и Крушевљанки.
Сматрам да ни сами грађани нису заинтересовани за сазнају више о темама јавних расправа, те да је у том смислу веома важно да се ради на додатној едукацији становништва, како би се више укључивали“, коментарише ситуацију око јавних расправа Данијела Павловић, уредница портала Одјек.рс и дописница агенције Фонет.
Comments are closed.