GRAĐANI NEZAINTERESOVANI ZA JAVNE RASPRAVE: Ključne odluke donose se u uskom krugu ljudi

U javnim raspravama prilikom donošenja lokalnih programa razvoja i godišnjeg budžeta učešće građana Kruševca i Rasinskog okruga je zanemarljivo.

Prema definiciji  „javna rasprava predstavlja ključni oblik konsultovanja i učešća građana, organizacija, organa, stručne i ostale zainteresovane javnosti u procesu pripreme zakona.“ Javne rasprave su važan mehanizam za obezbeđivanje transparentnosti rada organa državne uprave i lokalne samouprave, u borbi protiv korupcije ali i odličan način da se izgradi poverenje građana u organe vlasti. Javne rasprave se organizuju o temama koje kasnije usvaja lokalna skupština.
No, u praksi stvari stoje malo drugačije. Predstavnici vlasti se, uglavnom, trude da ispoštuju predviđenu formu dok većina građana nije previše zainteresovana za učešće u javnim raspravama jer smatra da se njihov stav neće ispoštovati od strane političke većine. Zato se odluke od vitalnog interesa za građane i zajednice donose u uskom krugu ljudi, bez šire rasprave.

„Pre 35,40 godina rasprave i diskusije koje su se organizovale u mesnim zajednicima su i imale neki smisao. Kada bi građani pokrenuli neku inicijativu oni „gore“, u komitetu ili gde već, bi morali da vide i čuju o čemu se radi. Danas obične ljude niko ništa ne pita. Sve se rešava u uskom krugu“, kaže penzioner Ratomir Petrović.

Slobodanka Aksentijević ističe da je politika ne interesuje i da nema pojma šta su to javne rasprave.

„Javna rasprava? Koga je za to još briga? Jedna stranka vedri i oblači! Nije čak ni cela stranka! Nekoliko ljudi odluči šta će da bude i to je to!“, rezigniran je privatni preduzetnik Miroljub Stanojević.

Taksista Milan Todorović tvrdi da su javne rasprave besmislene jer u njima učestvuju samo članovi vladajuće stranke i to po naređenju.

„Čitava priča je žalosna jer se ne sluša glas građana. Pre nekoliko godina nas nekolicina smo napravili spisak šta bi trebalo da se uradi u našoj mesnoj zajednici i odneli im. Uradili smo to kao nestranačke ličnosti, zbog komšija. Niko nas nikada nije pozvao na neki sastanak a kasnije smo saznali da se u naselju sređuju neke druge ulice a ne one koje smo mi predložili“, iznosi svoje iskustvo Dragan Jakovljević.

„Zna se ko se pita za sve u Kruševcu i okolini! Kako on odluči tako i bude. Javne rasprave, sednice skupštine, gradskog veće! Sve je to samo zamajavanje naroda i trošenje para!“, smatra Jovan Karanović.

„Ključni problem je što se mesne zajednice više ništa ne pitaju. U savetima sede ljudi odani SNS koji se trude da provuku neki svoj interes i baš ih briga za komšije. To se najbolje videlo sada kod ovih poplava i nevremena. Da je neko malo razmišljao šteta bi bila manja ali nema ko o tome da brine“, mišljenje je Lazara Mihajlovića.

„Nemam pojma ni šta su to javne rasprave ni gde i kada se održavaju! Politika me ne interesuje. Gledam da preživim“, odmahujući rukom rekao nam je Božidar Milanović.

„Ljudi se klone od politike osim ako ne mogu da je iskoriste za neki svoj lični cilj. A to može relativno mali broj ljudi. Ne treba smetnuti sa uma da smo mi grad starih ljudi. Mladi nam odlaze a starci nemaju ni volje ni energije da se troše po nekim sastancima i skupovima kada se zna da se njihovo mišljenje neće uvažiti. Da ne govorim o tome da su opozicione stranke, odnosno ljudi u njima, smešni i neodgovorni“, rezonuje Ljubisav Milutinović.  

ŠTA JE TO „JAVNA RASPRAVA“?

Istraživanje koje je početkom ove godine sproveo Centar za istraživačko novinarstvo Kruševac – CINK pokazalo je da četiri petine građana i građanki Rasinskog okruga tvrdi da nije dovoljno informisano o radu svojih lokalnih samouprava. Toliko njih ne zna koliko ima odbornika u lokalnom parlamentu ni ko su oni ili one. Najlošija situacija je kada se radi o javnim debatama – raspravama organizovanim od strane lokalnih samouprava. Samo 5% anketiranih tvrdi da je nekada učestvovalo na ovakvim skupovima dok 95%  nije nikada.

Odbornici u Skupštini grada Kruševca takođe ističu zatvorenost lokalnih organa vlasti kada je reč o javnim raspravama.

„Jedino mesto gde mogu da diskutujem o Planu razvoja grada i budžetu, a to su dva najvažnija dokumenta, su sednice Gradske skupštine  jer me niko ne poziva na javne rasprave. Slična situacija je i u mesnim zajednicama. Savet mesne zajednice je najčešće sastavljen od članova mesnog odbora SNS koji naprave neku listu želja, dostave Gradskoj upravi i to je to. Takva je situacija od Žabara do Ribara. Dugo sam u politici ali nikada nije bilo ovako. Ljudi su utučeni, deprimirani i kao da su se pomirili sa ovim zlom. Izbegavaju da pričaju o bilo čemu a kamoli o politici ili da se aktiviraju u nekim raspravama. Potpuno su nezainteresovani“, govori o svom iskustvu odbornik Zoran Radojević koji sada deluje u okviru odborničke grupe „Nada za Kruševac“.

U „Smernicama za izradu veb prezentacija“  preporučuje se da se u okviru posebne celine pod nazivom „Javne rasprave“ objavljuju linkovi ka svim javnim raspravama koje organi  jedinice lokalne samouprave vode na Portalu eUprava. Međutim, lokalne samoprave ne poštuju ove preporuke pa se podaci o javnim raspravama nalaze „razbacani“ po različitim kategorijama  (VAŽNO, Obaveštenja, Dokumenta, Javni oglasi…) što je, svakako, nedostatak.

Zanimljiva situacija dogodila se krajem 2022. godine. Gradski odbor Stranke slobode i pravde koja, inače, nema odbornike u lokalnoj skupštini, obratio se javnosti saopštenjem u kojem kritikuje netransparentnost lokalne vlasti u procesu donošenja budžeta za 2023. godinu.

„U okviru poziva za javnu raspravu o budžetu grada Kruševca za 2023.godinu, aktuelna gradska vlast je na zvaničnom sajtu grada objavila isti tako da ga niko od građana ne može jasno videti. Uz navedeno, aktuelna gradska SNS vlast nije uz javni poziv objavila ni kompletnu dokumentaciju o budžetu jer, sada već po navici, želi da sakrije realne troškove grada i trošenje novca građana na iste ili slične stavke koje se ponavljaju iz godine u godinu, a i da onemogući građane Kruševca da učestvuju u javnoj raspravi i podnose predloge i kritike.

SNS svesno pokušava da javne rasprave i sednice o budžetu grada, svede na trominutne međusobne i hvalospeve stranačkim vođama i usvoji budžet po ubrzanoj proceduri, van očiju javnosti i bez učešća građana.

Gradski odbor stranke slobode i pravde se zbog toga javno obratio gradonačelnici Kruševca, Jasmini Palurović, sa zahtevom da se poziv na javnu raspravu ponovi i to trasparentno i uz svu neophodnu dokumentaciju, a što je propisano Zakonom“, navdeno je u saopštenju SSP.

Nekoliko dana kasnije, 12. decembra 2022. godine, u Gradskoj upravi je održana javna rasprava o predlogu budžeta ali uz prisustvo samo 40-tak osoba, uglavnom predstavnika lokalnih organa vlasti, javnih preduzeća i institucija. Na skupu nije bilo nijednog predstavnika opozicionih stranaka iako je javnost bila blagovremeno obaveštena o održavanju ovog skupa!

Kako teče komunikacija između nadležnih u Gradskoj upravi odlično ilustruje priča novinarke Jelene Božović.

„Mogu pouzdano da kažem da zamenik gradonačelnice pred javnu raspravu o budžetu nije znao da kompletan budžet nije postavljen na sajt. To je dokaz da ni u Gradskoj upravi nemaju odgovarajuću komunikaciju.  Za to je znao načelnik za finasije jer sam ja, baš pred tu javnu raspravu, postavila pitanje.  Meni je zamenik tvrdio da je ceo budžet na sajtu. Kada sam mu objasnila da nije postavljen kompletan  on je pozvao načelnika za finansije koji mu je objasnio da je objavljeno samo najvažnijih 25 programa. Ne zna se ni ko je odgovoran za to. Jedna suluda priča, nedorečena“, zaključuje Božovićeva.

KAKO AKTIVNIJE UKLJUČITI GRAĐANE U PROCES ODLUČIVANJA?

„Odlukom o načinu sprovođenja javne rasprave i uključivanja građana u postupak donošenja Odluka, strateških dokumenata i drugih akata grada Kruševca, uređen je način sprovođenja javne rasprave i uključivanja građana u postupak donošenja odluka na nivou lokalne samouprave. To se odnosi na sprovođenje javne rasprave u postupku usvajanja Statuta grada, budžeta, Programa razvoja i Programa uređivanja građevinskog zemljišta, postupka utvrđivanja stope izvornih prihoda Grada i načina i merila za određivanje lokalnih taksi i naknada, kao i prilikom pripreme drugih opštih akata kojima se neka oblast uređuje na drugačiji način u odnosu na važeću odluku.  U postupku donošenja urbanističkih planova, građani se uključuju na način na koji to reguliše Zakon o planiranju i izgradnji“, tvrde u Gradskoj upravi Kruševca i dodaju.

„Građani su o javnim raspravama koje su u toku, kao i javnim uvidima u postupku donošenja urbanističkih planova obavešteni preko sajta grada u delu koji nosi naziv Javni pozivi i u delu Obaveštenja. Najznačajnije su svakako javne rasprave u postupku donošenja budžeta grada i Programa razvoja, i koje po pravilu izazivaju najveće interesovanje građana“.

Nenad Krstić iz Udruženja građana za podršku evropskim integracijama „Evrokontakt“ ima zanimljivo iskustvo kada je reč o uključivanju građana u postupak kreiranja važnih dokumenata na lokalnom nivou.

„Prilikom izrade Plana razvoja opštine Ćićevac trudili smo se da uključimo što više aktera. Zato smo koristili različita sredstva i tehnike, od informisanja građana preko medija i društvenih mreža, do slanja dopisa i postavljanja kutija u koje se mogu ubaciti predlozi, u mesnim zajednicama. Time je obezbeđeno adekvatno učešće građana u procesu donošenja ovog planskog dokumenta. Mislim da je takav, diverzifikovani, pristup jako važan zbog strukture stanovništva“, govori o svom iskustvu Krstić.

Novinari smatraju da lokalna vlast nije dovoljno transparentna.

„Lokalna vlast se, definitivno, ne trudi da informiše građane o javnim raspravama. Informacije o javnim raspravama se uglavnom mogu videti na zvaničnom sajtu Grada Kruševca, a postavljene su tako da je potrebno više klikova kako bi se došlo do tih informacija.

Dešava se i da pozivi za javnu raspravu budu istaknuti tek nakon što se ona završi. S jedne strane, značajan broj građana uopšte ne posećuje zvanični sajt Grada, tako da te informacije dospeju do veoma malog broja ljudi. S druge strane, i sami građana nemaju svest o tome koliko je važno da budu upućeni o takve stvari, odnosno, ne shvataju da sve odluke koje se donose na nivou grada direktno utiču na kvalitet života svih Kruševljana i Kruševljanki.

Smatram da ni sami građani nisu zainteresovani za saznaju više o temama javnih rasprava, te da je u tom smislu veoma  važno da se radi na dodatnoj edukaciji stanovništva, kako bi se više uključivali“, komentariše situaciju oko javnih rasprava Danijela Pavlović, urednica portala Odjek.rs i dopisnica agencije Fonet.