ГРАЂАНСКА СКУПШТИНА: Политичари незаинтересовани за радна права запослених

У склопу пројекта „Народни посланици и грађани Расинског округа заједно за боља радна права“ Центар за истраживачко новинарство Крушевац – ЦИНК и КрушевацПресс организовали су Грађанску скупштину.

Грађанска скупштина је замишљена као отворена дебата грађана, садашњих и бивших народних посланика, представника организација цивилног друштва, политичкиох активиста, новинара, синдикалних активиста и грађана на тему радних права.  Нажалост, скупу је присуствовао мали број грађана и грађанки, углавном синдикалних активиста. Изостали су актуелни посланици у Скупштини Србије, иако су неки најавили присуство, као и представници политичких странака из Крушевца.

“Рад и радно право, очигледно, нису занимљива тема политичарима, како посланицима тако и активистима на локалном нивоу. Ово је била добра прилика да чују проблеме радника и тако боље припреме своју кампању за наредне изборе. Но, јасно је да социјалне теме и даље нису у првом плану код политичара”, закључује председник ЦИНК-а Славиша Миленковић.

Саша Нешић, председник Већа савеза самосталних синдиката Крушевац, подсетио је да ова организација покреће иницијативу за измену прописа који се односе на услове за одлазак запослених у пензију. Велики број пензионера је оштећен јер испуњава само један од услова – године стажа или године старости.

„Мислим да је сада прави тренутак да се покрене ова иницијатива јер се у 2022. години пензије нису финансирале из буџета већ из реалних извора. Имамо подршку и од колега из Београда, Ниша, Пирота и других градова а вероватно ће нам се придружити и Удружење пензионера“, казао је Нешић.

Мирјана Аранђеловић је нагласила да запослени у просвети морају да иду у пензију чим испуне један од услова шта значи да аутоматски имају мању пензију.

Ненад Крстић, председник Удружења грађана „Евроконтакт“  и бивши народни посланик, подсетио је да у протеклих 30 година ниједна политичка странка није направила јак однос са синдикатима.

„Када се припреми одређени законски предлог веома је важно да се припреми добра стратегија. Није важно шта се предлаже већ и ко предлаже, да ли то чини неко из владајуће већине или опозиција. Такође је битно имати јавност на својој страни. Политичари зазиру од јавности“, истакао је Крстић.

Саша Ивановић, представник Самосталног синдиката „Слога“, сматра да у Србији услове радног законодавства диктирају страни инвеститори.

„Нама се законска решења припремају и кинеским, америчким, немачким привредним коморама. Ко улаже новац тај и диктира услове. Велики је проблем да покренемо раднике јер су апатични. Недостаје нам више солидарности“.

Добривоје Марјановић, председник Уније синдиката просветних радника Србије (УСПРС), која је у Расинском округу већински синдикат у 43 школе и има 2.000 чланова, напомиње да је члановима Главног одбора УСПРС забрањено да се политички ангажују.

„Наш синдикат се издржава од чланарине, сами плаћамо свој простор и зато имамо велику слободу у деловању. Ми се не плашимо ни да покренемо штрајк нити да изађемо на улицу. Одличну сарадњу имамо и са медијима. То је најбољи начин да се изборимо за наша права. Други синдикати у просвети нису хтели или нису смели да делују на тај начин и зато са некима од њих не желимо да сарађујемо. Просвета је и даље запостављена у односу на друге области попут, рецимо, здравства“, наглашава Марјановић.

Он сматра да свим запосленима недостаје осећај солидарности.

„То је нешто што су нам украли још тамо негде 90-тих година. Зашто се многе ствари нису вратиле после Петооктобарских промена такође је питање“, у дилеми је Марјановић.