Gradonačelnica Jasmina Palurović: Povezivanje sa autoputem i izgradnja deponije prioriteti lokalne vlasti

U intervjuu za KruševacPress gradonačelnica Kruševca Jasmina Palurović govori o prioritetima lokalne vlasti u budućnosti  i zadacima u procesu evrointegracija.

Kakvi su utisci nakon prvih mesec dana na novoj funkciji? Koja je razlika u odnosu na prethodne funkcije u lokalnoj samoupravi koje ste obavljali?

Ono što smatram prednošću je činjenica da sam na funkciju zamenika Gradonačelnika postavljena 2014.godine, a da sam od 2016. do 2017. godine obavljala posao predsednika Skupštine grada. To iskustvo mi mnogo olakšava dužnosti koje sada imam, s obzirom da su mi poznate nadležnosti organa Grada i gradskih službi, način funkcionisanja, aktuelni problemi i planski dokumenti…

Posao Gradonačelnika nosi najveću odgovornost, kako što se tiče kompetencija i rada svih pripadajućih službi, tako i života građana, jer obavljajući javne poslove ne smemo da zaboravimo da smo tu pre svega zbog njih.

Sastavni deo rada je i izvestan stepen inicijative, kreativnosti, ali i koordinacije u saradnji sa javnim preduzećima i ustanovama kao korisnicima budžeta.

Kakva je vaša vizija razvoja Kruševca u narednih nekoliko godina? Šta su prioriteti lokalne vlasti?

Kada govorimo o prioritetima grada Kruševca, možda najpre treba spomenuti povezivanje sa auto putem. Moravski koridor je za nas strateški značajan jer se njegovom izgradnjom spajaju Koridor 10 i Koridor 11, čime dobijamo direktan izlaz na auto put, što nas čini atraktivnijim za strane i domaće investitore.

Zatim, proširenje vodovodne mreže i obezbeđenje zdrave pijaće vode kao i izgradnja regionalne deponije u Kruševcu.

Sa energetskom efikasnošću objekata nastavićemo i ove godine. Izdvajamo značajna finansijska sredstva za zamenu stolarije i termoizolaciju predškolskih, školskih i drugih objekata u javnoj svojini.

Izgradnjom saobraćajne, komunalne i druge infrastrukture radimo na ravnomernom razvoju grada i sela.

Kruševac je prvi grad u Srbiji koji je uradio Plan održive urbane mobilnosti i zahvaljujući tome bićemo domaćini godišnje Skupštine Civinet mreže.

Program razvoja u naredne tri godine je veoma ambiciozan? Šta vidite kao potencijalne prepreke u njegovoj realizaciji?

Program razvoja je strateški dokument koji je u formi plana, a koliko ćemo ga ostvariti zavisi od mnogih okolnosti. Pre svega, od finansijskih mogućnosti u okviru budžeta.

Probleme i zahteve građana i mesnih zajednica rešavamo prema prioritetima i to nam je jedini kriterijum trošenja sredstava u te svrhe.

Koji su prioriteti grada Kruševca kada je reč o brojnim socijalnim potrebama stanovništva?

U socijalnoj sferi trudimo se da što više unapredimo usluge, proširimo njihov obim i vrste, kao i povećamo dostupnost. Strategija razvoja socijalne politike grada Kruševca usvojena je za period 2015. – 2020.

Po oblastima, prioriteti bi bili razvijanje kadrovskih kapaciteta, novih usluga i servisa, smanjenje nezaposlenosti i unapređenje položaja osoba sa invaliditetom.

Kroz sprovođenje mera i aktivnosti populacione politike grada Kruševca i ove godine će se izdvojiti značajna sredstva u iznosu od oko 43,5 miliona dinara.

Srbija se polako ali sigurno približava Evropskoj uniji. Šta bi lokalne samouprave poput Kruševca trebale da urade da pomognu državnim organima na tom putu?

Pristupanje Evropskoj uniji podrazumeva usklađivanje propisa sa propisima EU, a veliki broj zakona je u nadležnosti lokalne samouprave i direktnog primenjivanja, kao što su zaštita životne sredine, ruralni razvoj, energetska efikasnost, socijalna zaštita, javno zdravlje…

Takođe, proces pridruživanja podrazumeva i unapređenje ljudskih resursa i pripremu zaposlenih u Gradskoj upravi i javnim preduzećima za primenu novih propisa i njihovu obučenost za konkurisanje kod Fondova EU.

Grad Kruševac je u poslednjih nekoliko godina doneo niz strateških dokumenata i akcionih planova, koji su predstavljali obavezu po određenim Poglavljima i oblastima.

Jedno od ključnih pitanja na putu evrointegracija je zaštita životne sredine. Grad Kruševac ima mnogo nerešenih pitanja u toj oblasti. Da li postoji plan njihovog rešavanja?

Kada sam govorila o prioritetima lokalne vlasti, već sam spomenula projekte iz oblasti ekologije, kojoj pridajemo izuzetan značaj, a pošto se Vaše pitanje odnosi i na plan rešavanja problema, odnosno realizacije zadataka, ovde bih spomenula samo strateška i planska dokumenta usvojena na Skupštini grada. To su:

Lokalni program zaštite životne sredine 2015. – 2024.

Lokalni plan upravljanja otpadom grada Kruševca 2016. – 2025.

Program energetske efikasnosti grada Kruševca 2015. – 2018.

Plan održive urbane mobilnosti 2017. – 2030.

Kruševac je jedan od retkih gradova u Srbiji gde je broj žena u organima lokalne vlasti maltene identičan broju muškaraca. Kako komentarišete ovu situaciju i šta bi poručili lokalnim samoupravama, pre svega u Rasinskom okrugu, gde žene gotovo da ne participiraju u vlasti?

Sa povećanjem broja žena u lokalnom parlamentu i izvršnim organima Grada, raste i poverenje građana prema ženama koje vrše javne funkcije. Srpska napredna stranka u svojim redovima u svim gradovima i opštinama ima žene koje su sposobne i žele da vrše javne funkcije na najodgovorniji način, što je rukovodstvo Gradskog odbora Srpske napredne stranke Kruševac prepoznalo i nema razloga da tim putem ne krenu i druge lokalne samouprave u Rasinskom okrugu.

U lokalnoj Skupštini opozicija je zastupljena simbolično , sa samo četvoro odbornika. Da li je lakše obavljati vlast kada praktično ne postoji opozicija ili je bolje kada postoji više različitih mišljenja?

Manji broj odbornika opozicije u Skupštini podrazumeva veću odgovornost nosilaca vlasti za donete odluke. Smatram da se mišljenje i glas opozicionih odbornika čuje, s obzirom da aktivno učestvuju u raspravi, a sednice Skupštine grada se direktno prenose. Iako nisu obrazovali odborničku grupu, imaju svoje predstavnike u većini radnih tela, gde mogu aktivno učestvovati u razmatranju i kreiranju akata koje donosi Skupština grada.